RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Asobi Seksu - Citrus (Friendly Fire, 2006) & Cosmicdust - Snow noise assemblage (self released, 2006)

 

Ovde imamo nekakvu relaciju Japan-Njujork-Tokio. Slobodno se može reći da su ovi gradovi (država) muzički globusi u malom. Ipak, prvo na pamet pada Zemlja izlazećeg Sunca, kao nezaobilazni primer svaštare svega i ničega. Za većinu ljudi, u ponudi je stubborn puppy dudda njanjavi pop i neslušljivi-bolje-da-me-faka-konj noise. Ili su barem takvi predškolski komentari. Ne znam koliko festivala ili dogodovština imaju na godišnjem nivou, kao ni elementarnu statistiku. Đavola, XP se muči sa njihovim simbolima - slovima (pardon studentima japanskog). Kako se već taj problem rešava, putem Linuksa valjda. Popularnost metal, noise scene i sličnih, upotpunjena je pretpostavkom o postojanju možda i lažne jazz i hip-hop scene?! Ponovo valjda. Pritom, može se ubaciti i bilo koji iza-sedam-gora-i-sedam mora-živeli-su-pravci koje allmusic smatra validnim. Lično, ne usuđujem se da napadnem Japanese Indie sobu na Ptici. Imam nameru i želju, ali ne delam. Nova poznanstva sa žutima neizbežno su interesantna, ali ko zna čega sve tu ima. Nije da se to poredi sa istraživanjem ruskog popa i ambijenta, no dobro... Lepo je kad bi se neko predstavljao kao evropski poklonik i slušalac Shibuya-Kei pokreta, uz sve atribute nastanka i prolongiranja istog. Ne u tolikoj meri da posred ulice viče kako je zaljubljen u tokijske šoping distrikte i zvaničnu na-na-na muziku istih, samo u informacione svrhe. E sad, da li je J-Pop najpopularniji? Pa jeste - slatkiši, čokoladice, bojanke, najmoćnija RGB TV ponuda + osmesi i happy voices stajlinzi. Sve to = novac. A njima to nije problem. Valjda uz tehnologiju i rad ide i to. Pa funkcioniše.

 

ImageAsobi Seksu je iz Velike Zelene Jabuke. Njihova vokalna đeva Yuki Chikudate je dušom, stasom i glasom Japanka. Ujedno bi mogla zapevati u bilo kom ša-na-na domovinskom ostvarenju, ali ovde nemamo taj slučaj. Preostali momci su sa kopna. Među njima, gitarista James Hanna (gle, tvorenica onog američkog studija - Hanna Barbera) je zadužen za horizontne git. pop pedalne napade. Njihov prvi istoimeni album bio je pogranična afera, koja se oslanjala na isprobavanje saznanja i mogućih ideja. Može se pomenuti i Drugstore u ovom trenutku. Za Asobi, druga sreća, na račun rekordnog roka tokom kojeg su uspešno preplivali japansko-američku kargo maršutu. Najviše zahvaljujući delikatnoj personalnosti same Yuki, koja (ne)razumljivo preslatko varira između japanskog i engleskog. Zvuče zrelije, sigurnije i srećnije pošto znaju da su objavili 12 pesmica u obruču jednog albuma, koji broji reči hvale gde god se čovek okrene. To kazujem iz ugla lične egzaltiranosti jer smatram da je to utoliko važnije od npr. bilo kog njujorškog fejm papeta (misli YYY). Kad se već zaprljasmo slavom, vredne su pomena starije pohvalne opskurnosti koje je poželjno smestiti u ekipu sa Seksom (ne pravim), imena Bon Voyage i Alison's Halo.Asobi je uspeo da svoj precizno osveženi 2006. indie-power-pop uzdigne izvan zavesa npr. Lush i Ride prethodnika. Treba ipak pomenuti i savremenike – producenta Chris Zane (Les Savy Fav, Calla, the Cloud Room) i dizajnera Sean McCabe (Interpol, Spoon, Mates of State) koji potpomažu završnoj zvučnoj, tj. vizuelnoj ekspresiji. A što se tiče gospodina Hanne, lako će se prepoznati kao prijatelj git. efekata na kolosalnoj središnjoj numeri Red Sea, kao i okovratnim pesmicama koje predstavljaju bučnjikave popbone (Goodbye, Thursday, New Years). Citrus je pri vrhu ovogodišnjih dražesnosti.

 

ImageCosmicdust je neki čova iz okoline (ili centra) Tokija koji ne voli da se imenuje, nema pojma sa engleskim, ne želi decu i istog je horoskopskog znaka poput mog. Iako se grafički apdejtuje, pojedini linkovi (http://sound.jp/cosmicdustweb) su mu zainteresovano mrtvi. (Ne)odgovori putem maila su mu koncizni i bez petljanja, krhkih informacija. Možda je čovek stidljiv (?), ili je zabranio čitavom WWW da iko zbori o njemu. Kakogod, album je samizdat, broji 12 numera, i može se poručiti za figurativnih 14 dolara. Tokom njegove pripreme prikupio je svu potrebnu aparaturu i instrumentarijum kako bi zagluvio život svom komšiluku (ako ga ima) ili životinjskom stambenom svetu (ako ga ima). U procesu, git.pedale je poručio/kupio od preostalih delova koji su služili za izradu motora namenjenih Airbasu A380, skromnih Rolls-Royce Trent 900, jačine potiska 374kN. Tako da je on u svoj podrum i potkrovlje prebacio, takoreći, stvarčice za uzdizanje letećeg slona. Tj. mikrofon je ostavio negde u suterenu, a aparaturu popeo na sprat. Dakle, vokal u podrum sa zimnicom, a a slona gore na krov. Sudar buke i nazirućeg vokala oseća se na međuspratu. Upravo na tom mestu nadolazi shvatanje da je iza kulisa, zaista u pitanju pop (!), ne toliko bitno neshvatljivih reči obavijen odlukom terorisanja okolne arhitekture ili prirode. Od numera, Bird Cries je poput samog imena, beznadežno najduža melodična pesma. Meditation i Snow Noise Assemblage su prebučne, dok bi u nekim okolnostima Unsatisfaction bio singl. Obe verzije numere Without You su najomiljenije međ’ ljubiteljima ovog japanskog šugejzera. Prekookeanski New Season privodi kraju silovanje komšiluka i ptica selica u zimskom i letnjem periodu. Za sve one koji ponekad bivaju iznervirani komšilukom u toj meri da prebacuju lične oglase u tuđe sandučiće, prepunjavajući ih beskurpulozno poput mene. Živeli Japanci?

 

Autor: Miloš Stefanović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement