Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Jovan Gvero: Dribling na vlažnom terenu

 

Palata hartije

 

hartijaSelio sam se ovih dana pa se opet pitam: di sa ovim silnim knjigama i pločama i koliko ću puta još u ovom životu sve svoje stvari preturati po rukama? Baš sam mator! Što bi rekli: osećam promene vremena, sve ređe me cimaju mlade žene, a i na ulici mi se sve učtivije javljaju i, a i oni manje znani. Naravno, posledice dugog boravka na štrafti sve su vidljivije. Moj je lik rado viđen na mnogim audijencijama, sahranama, debatama bez cilja, a sve ređe na dobrim žurkama i relaksirajućim i opuštenim mestima. No, ništa ovo nije bitno koliko je tehnološka neprilagođenost "mera stvari" godina, vremena i generacija.

 

U "Proročkoj noći" Pola Ostera pisac Sidni Or, u jednoj šetnji, kupi plavu portugalsku svesku u knjižari "Palata papira" kod Kineza Čenga, koji sa velikom ljubavlju u tom momentu istrajava u posrnulom knjižarskom poslu. Čudnovata plava sveska relativizuje stavarnost i fikciju, a knjižara "Palata papira" propada pod uticajem žestoke privredne utakmice. Čeng se, gle čuda, upušta u profitabilni posao: otvaranje erotskog kluba. Budući da se sve dešava 1982. godine, poznato nam je kakvu je sudbinu doživela hartija i ko još piše u plave sveske tvrdog poveza, makar bile i iz Portugalije! Ova Osterova priča danima me proganja, tačnije svaki put kad uđem u naš novosadski klub "Bunker" u kom knjižara jedva preživljava, sa dobrim izgledima da uskoro bude zatvorena. Nismo prodavali plave sveske, ali smo valjali lepu književnost, rečnike, glazbu i, za ovu priliku, zanimljive prazne diskove. Već dugo se važne "materije" razmenjuju na diskovima. Verujem da je nisam jedini koji duže tekstove prvo odštampa pa čita. Nekako mi se manta, a i nemam potrebnu koncetraciju da čitam duge tekstove na ekranu. Čak sam i očale kupio za tu priliku, ali džaba... Navikao sam da ozbiljne stvari čitam u krevetu, a relaksirajuća literatura je za klonju. Često se plašim da će neki drugari da se uvrede ako se slučajno nađu kod mene na gajbi i ustanove gde držim njihove knjige. Ovo je prava prilika da odmah demantujem sve tračeve o mojoj klozetskoj literaturi. Za tu priručnu biblioteku je mnogo važnija forma od sadržaja. Trudim se da od knjiga u toaletu, uglavnom, držim kratke forme: priče, romane u fragmentima, sabrane kolumne, filmske kritike, kraće eseje i slične stvari koje se mogu pratiti u nastavcima. Za slučaj da je ta literatura neadekvatna, imam odštampanu statistiku NBA utakmica i trka Formule 1 koja garantuje ugodno zanimanje u toku multidisciplinarnog boravka na WC šolji. Ovaj problem (ili znamenito klozetsko pitanje) bi se dao razraditi u još detaljnije preporuke za ugodan boravak u klozetu: koristite bezični stabilni telefon, mobilni, lep-top itd. Ali da se vratimo problemu hartije. Godinama sakupljane knjige više se teško mogu podvesti pod obavezan podsetnik. Ipak, vremena je sve manje pa je teško očekivati da ću sa baš na te knjige nekad ponovo vratiti. Naravno i najvažnije, štampaju se neke nove knjige da prosto se ne postizavam. Tako su ovi naši plavi ili "što znan ja (otegnuto po crnogorski) kakvi" diskovi, koje malo pre spomenuh, bili dobar razlog da se knjižari "Bunker" okupljaju i oni ljudi koji traže još nešto osim točenog piva. I dok kukumavčim nad sudbinom knjižare, koja nije prošla ništa bolje od one pomenute Kineza Čenga iz Kobl Hila u Bruklinu, svi mi govore da treba da primenim njegov recept i u klub uvedem erotiku! Zvuči primamljivo, samo što još nisam nigde u okolišu sreo & video crnkinju koja bi za naše potrebe u "Bunkeru" donela neophodnu multietičnu razmenu te povratila poljuljanu veru u uspeh i profitabilnost. Tako da nam predstoji dodatno traumiranje tipa: šta-nam-je-činiti, uz prilično izvestan rezultat, a u međuvremenu i pokušaj razrešenja generacijskog nesklada i tehnološkog adaptiranja. Sigurnost da se tu ima čemu nadati svakako su filmovi i igrice. (Ovonedeljni favoriti: Takashi Mike: Sabrana dela i Bilijar). Prosto je neverovatno za koliko malo novca se može doći do filmova koje smo onomad, po neviđenoj zimi, čekali i gledali u Kinoteci (da ne pominjem mogućnost detaljnog pregleda, ponovljanja i spoznaje učesnika u procesu stvaranja filma). Više špica nije problem. Sve to čovek okonča sa bilijarom ili pucačinom na kompu i onda nastavi da prenosi knjige, ploče i ostalu arhivu sa jednog kraja na drugi, uz svu propratnu zajebanciju ukućana i sopstvenu poljuljanu veru i nadu.

 

E, ima da si čuvam sve u šta sam uložio dosadašnjih milion godina pa nek ide život! Malo ću da se potrudim da ubuduće pronađem bolje i pažljivije radnike za selidbu, a isto tako ću i da pokušam da sačuvam "Bunker". Malo radim ja, malo svi koji me podržavaju, pa tako redom! Možda čak i nabavimo portugalske plave sveske pa da ih zajedno s diskovi valjamo! Ljudi pišu, a mi čitamo i pripovedamo i kao šatro promoviramo. Ima li jače erotike od one na hartiji, fiskalnih računa, podmetača za vopi, telefonskog imenika uslužnih zanatlija... Ima, brate, ali važno je da je i hartija još u igri. Eto, čujem da se i tekstovi sa "Plastelina" štampaju i dalje mese. Sve je moguće.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement