PanoramaRezoner
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Rezoner: "The Covenant" Renija Harlina

 

Veštičiji potomci

 

ImagePogubljenje veštica u Salemu, Masačusets, koje se dogodilo krajem XVII veka, preživelo je pet porodica. Sredinom 2006. godine, četiri drugara iz elitne pripremne škole (tzv. preppies klinci), zezaju se unaokolo, znajući da su potomci masačusetskih jahača metli i da poseduju veštičije, natprirodne, ali strava moći, koje se nasleđuju kad napuniš 18 godina. Moći imaju samo jednu manu - što ih više trošiš, to više stariš. Taman kad četvorka upozna fine curice, u čitavu gungulu, avaj, upliće se nevaljali kopilan iz pete porodice, Čejs (Sebastian Stan), željan da se glavni dasa u četvorci, Kejleb (Steven Strait), odrekne svojih moći i podari ih zlu...

 

Kada sam ušao u predvorje Regalovog multipleks i zatražio kartu za "The Covenant" u 19:30, smorena mlada radnica me pitala da li imam karticu za popust. "Da", rekao sam. Cura je otkucala kartu. "Jednostavno ćeš mi verovati?", pitao sam je. "Nećeš da proveriš?" "Pravo da ti kažem, baš me briga", odgovorila mi je i pružila mi papirić.

 

Ako zaposleni u bioskopu više ne mare za bioskop, mislio sam u toku gledanja trejlera za dolazeće filmove, onda je vreme da se okrenemo video-igrama. Posle nekoliko minuta, Sidni Polak je zamolio da ugasimo mobilne telefone. U sali sam, inače, bio sasvim sam. Nisam odigrao pucnjavu na aparatima u hodniku, nisam kupio grickalice, nisam platio za sapun u WC-u... A pošto bioskopi žive od svojih hodnika, bojim se da je budućnost filma, kakvog ga znamo, mračna, i da svetli samo natpis "Exit", u slučaju požara.

 

Kada je počela špica filma Renija Harlina, filma koji sam, što bih naglasio, iščekivao sa nadom da će reditelj "Die Hard 2" i "Cliffhanger" potpisati neko još veće ludilo, hevi metal u maniru Rob Zombija pratio je spotovsko-reklamno smenjivanje šareniša napravljenog od imena i slika iz knjiga o vešticama i svakoraznoj paganštini. Uvodna scena je donekle popravila utisak, jer su četvorica kul tipova, opušteno i sa neodoljivim mačo osmejkom, skočili sa litice u maglu, i nisu izginuli, nego su im samo čudno zasvetlele oči prilikom doskoka. Nedugo zatim, jedan od njih je, bežeći od policije, sjurio auto u istu liticu, sa uzvikom "Hari Poteru, poljubiš me u dupe!". Već posle pet minuta svima (sic!) u sali je bilo jasno o čemu je film. Hari Poter za maturante, moglo bi se kasti.

 

Elipsa od sat i četrdeset minuta zatekla me u stanju dijalektike, pomešanih osećanja i konfuznih utisaka...

 

Da, priča je napravljena po principu "šablon na kliše", a zaplet liči da je pokraden od filma "The Craft" (1996). Da, nije ni čudo na šta zaplet liči kad je scenario pisao Joseph Cardone, tip koji je režirao "The Slayer" (1982), i napisao još tuce "B da veći B ne može biti" filmova.

 

Da, padala mi je na pamet pesma "Terminal Preppie" Dead Kennedysa, a glavni likovi u "The Covenant" kao da su došli pravo iz te pesme: "I go to a college, That makes me so cool, I live in a dorm, And show off by the pool, I want a wife with tits, Who just smiles all the time, In my centerfold world, Filled with Springsteen and wine". Oni imaju zube belje od snega u "Cliffhanger", voze besna kola i motore sa funkcijom "product placement", kavgadžije su i pomalo džiberi, u baru slušaju i primaju se na, o, Isuse!, "I Love Rock'n'Roll", pokazuju svoje sanitarne pločice na stomacima šepureći se pokraj bazena, i pride šetaju plavuše i crnkinje čije nam bradavice ispod tesnih majica, u scenama kad se cure spremaju na spavanje, ispunjavaju široki horizont testosteron očekivanja.

 

Da, specijalni efekti su ponegde toliko providni da ćete iskreno poželeti "Osvetu Sita". Kiša pada kao da su je dobili za džabe od Finčerovog "Seven", i pretvorili u svetlucavo, srebreno treperenje na ekranu, navodno radi atmosfere jeze - al' ni blizu. I što me naročito potreslo - vide se montažne zakrpe, vidi se kad Harlin otaljava pa De Rot mora da bespotrebno preskače rampu i hvata prostorne rakorde ne bi li skrpio kakvu-takvu scenu. Čak se i završna borba, kulminacija Harlinove "mogu i ja ko Matrix" režije, pretvara u Mortal Kombat gađanje nekakvim suludim balonima od vazduha.

 

Ali šta me nateralo da, uprkos intelektualnom otporu, "voljno suspregnem neverovanje", uveren da je film ipak zanimljiviji nego što na prvi pogled izgleda, priznajući sebi, sasvim iskreno, da sam uživao?

 

Možda zbog Harlinovog kredita koji je stekao tokom svih ovih godina, svesno gurajući koncept dobrog žanrovskog filma, i upisujući u njega svoj rediteljski pečat. Ili zbog toga što sam odrastao na filmovima iz knjige "Svetlo u tami", čije me vjeruju držalo i tokom "The Covenant" - nije nužno loše ili neautorsko ono što je zabavno, čak formulaično, štaviše, ako je "uzmi pare i beži", ili, što bi rekli, eksploatacijski film (a "The Covenant" pomalo vuče na to, sa svojom smandrljanošću, i sa jasnom ciljnom grupom, uz distribuciju tempiranu za početak jeseni, kad počinje školska godina - već u drugoj sceni čuje se ono neizbežno i bespotrebno: "How was your summer?"). Ili zbog toga što se i u "The Covenant" vidi, pa taman i u nekoliko kadrova, kako je kad Majstor režira. (Ima scena u kojoj glavni likovi obijaju školsku arhivu, utom naiđe čuvar, njih nema, gde su, naravno - lebde iznad njega, ništa novo, ali onda jedan od njih ispusti papire, a drugi upotrebi moć i zaustavi ih u letu tik iznad čuvareve glave. Kadriranje odlično, ritam udara u šaku koja steže sedište u bioskopu.) Možda je sve to zbog toga što sam oduvek uživao u filmovima koji ispod površne i naivne trešerijade, koju intelektualna strogost odbacuje, kriju pravo blago motiva i "mesta neodređenosti" pogodnih za tumačenje.

 

Da raščistim: neko od američkih kritičara je rekao kako je "The Covenant" naziv koji nema veze sa filmom, i da je pogrešan, jer je "the coven" reč koja se odnosi na skup veštica, a ne "covenant", koja znači sporazum. I to je tačno. Ali, eto, misli dalje ovaj kritičar, "The Coven" nije bilo dovoljno zvučno.

 

Međutim, "covenant" jeste sporazum, ali kakav sporazum? Onaj između Jehove i Mojsija, koji se potom preneo na sporazum, ili "zavet", naroda izrailjskog i Jehove, a kasnije i na Isusa. Isus je, veruju hrišćani, napravio sporazum, zavet, da iskupi čovečanstvo svojom smrću. U filmu "The Covenant" postoji sporazum da neko može preneti svoje moći na drugog, ali će posle toga umreti, jer je moć=život za veštičije potomke. Ne bih da otkrivam priču filma, ali ću reći sl(ij)edeće: to što se moć u "The Covenant" dobija baš u osamnaestoj godini, i što je poseduju samo muškarci, i što je na samom kraju upetljan i otac glavnog junaka, za mene predstavlja više nego intrigantnu temu i interpretativni potencijal koji uključuje čitav raspon motiva, od inicijacije do istorije američkih religija (nije slučajno što se na jednom od predavanja u "The Covenant" priča o Zakonu o verskim slobodama, naročito ako se ima na umu mesto radnje - tzv. Nova Engleska). Još ako se ispita kako se pozitivac i negativac odnose prema svojim očevima, i onda povuče paralela između toga i judeo-hrišćanskog poimanja sporazuma/zaveta, naoko običan Top 1 box office film u kom akcija seva na sve strane postaje teoretski poligon koji nije dosadan za gledanje. Za razliku od onih koji jesu dosadni za gledanje.

 

Znam šta ćete reći... Sve ovo radim na silu, da bih se odbranio od razočarenja u Renija Harlina. Da bih održao veru u bioskop, taman bio i multipleks sa kokicama i žvakama. Da bih imao na čemu da dokazujem svoja filmofilska uverenja.

 

Možda ste u pravu. Ali znam da ću "The Covenant 2" sigurno gledati. Čak i bez popusta.

 

Autor: Ivan Velisavljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement