Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Nenad Milošević, urednik i voditelj TV emisije "Pojmovnik politike"

 

Manipulacija političkim pojmovima

 

nenad milosevicU svakoj epizodi "Pojmovnika politike" koji se emituje na RTS-u, politikolog, novinar i pesnik Nenad Milošević jasno definiše jedan politički pojam, uz pomoć gostiju i bogatog arhivskog materijala. Nakon svake odgledane emisije, jasno je koliko često koristimo pojedine tremine, a da uopšte ne znamo šta oni znače.

 

Plastelin: Imate li utisak da se u domaćem političkom životu koriste pojedini politički pojmovi u delimično ili čak sasvim pogrešnom smislu?

Nenad Milošević: Pojmovi politike, što je malo poznato, vode poreklo od teoloških pojmova, koje su formulisali i dogmi prilagodili katolički mislioci. Jednim delom oni vode poreklo iz antike, pre svega od Platona i Aristotela, a jednim delom iz rimskog prava i tradicije javnog života u Rimu. Oni su kroz vekove menjali svoje značenje. Nekada je u nekom pojmu pridavano, ili naglašavano ono značenje koje je više odgovaralo vlastodršcu ili papama, na primer, a onda su dolazili drugi, narod, elite, buržoazija, proletarijat, koji su opet naglašavali neke druge aspekte.

 

A na domaćem terenu...

- U srpskoj političkoj javnosti traje neprekidna smišljena, pogrešna, odnosno manipulativna upotreba političkih pojmova, naročito demokratije, ljudskih prava, nacije, nacionalizma, svih onih teških pojmova kojima su navodni srpski revizionisti i disidenti odredili pravo značenje. U populističkim kulturama, kakva je u Srbiji, nema toga što već sutra ne može potpuno promeniti značenje, a naročito pojmovi politike, ako je to u interesu nekog centra moći, bilo finansijskog ili političkog.

 

nenad milosevicČini mi se da je reč demokratija sasvim izraubovana. No, zanima me otkud odjednom u tolikoj upotrebi reči fašizam...

- Ne treba zaboraviti povezanost fašizma odnosno nacionalsocijalizma i demokratije, demokratskog poretka. Ako je osnovni demokratski princip - princip većine, onda ne treba zaboraviti da su i fašizam u Italiji i nacionalsocijalizam u Nemačkoj imali najširu podršku naroda. Naravno, nikada nećemo saznati da li je podrška nacistima i fašistima bila zasnovana na strahu ili voljnom pristanku. Fašizam nije samo ono što su fašisti i nacisti činili kad su došli na vlast, već i njihove socijalističke ideje kojima su se koristili. Musolini je bio urednik socijalističkog glasila "Avanti", divio se Lenjinu, dok je Nacionalsocijalistička stranka u svom nazivu imala ono "radnička". Dakle, u Srbiji postoje fragmenti, fraktali fašističke ideologije, koja je bar deklarativno u sebe uvek uključivala momenat socijalne jednakosti. Musolini se, na primer, zalagao za "radničko samoupravljanje". Olako se kod nas upotrebljava ova teška kvalifikacija, ali, paradoksalno, ona često pogađa onog na kojeg se odnosi, a da toga intelektualci ili politička javnost nije ni svesna.

 

Čini se da je teško fiksirati značenje jednog političkog pojma...

- Jasno definisani pomovi postoje samo u datom trenutku konsenzusa o njihovom značenju, ali vremenom oni dekliniraju. Fridrih fon Hajek je jednom napisao da jedno značenje reč liberalizam ima u Americi, drugo u Engleskoj, a sasvim treće na Kontinentu. Na primer, reč patriotizam je za jedne izražen stepenom mržnje prema pripadniku druge nacije, dok je za manjinu u Srbiji patriotizam zasnovan na ljubavi ne samo prema jednoj, prolaznoj političkoj garnituri ili ličnosti, već prema celom nacionalnom bići u svom istorijskom kontinuitetu i univerzalnim vrednostima (humanističkim, hrišćanskim) koje je to nacionalno biće posedovalo, a koje je, na primer, stavljeno u drugi plan zbog svesne agregacije mržnje prema drugima.

 

U emisiji ste definisali i pojam revolucije. Često se vode rasprave na temu da li je 5. oktobar bio revolucija?

-Peti oktobar jeste bio revolucija. Problem sa revolucijama je što uvek ostaju nedovršene. Ljudi su smatrali i smatraju da je dovoljno da se zbaci tiranin i tiranska vlast i da je time njihovo učešće u revoluciji završeno. U modernoj državi koja počiva na radu institucija, to je tek nužan uslov.

 

Razgovor vodio: Mića Vujičić


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement