Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (24)

 

Novine su jedno četvrtasto mesto

 

ImagePre izvesnog vremena sam, na promociji svog romana u Pančevu, rekao da će profesija pisca izumreti kao što polako, ali neminovno, nestaju sarači, jorgandžije ili sodari. Činjenica je da su malobrojni oni pisci koji mogu da žive isključivo od lepe književnosti. Te večeri, u Pančevu, neko iz publike je naveo slične primere iz drugih, mnogo uređenijih zemalja: sve(t) ide ka tome da u bućnosti opstane samo uniformna književnost. Na svim aerodromima diljem sveta kupovaće se isti naslovi pa će, shodno tome, samo autori bestselera moći lagodno da žive od napisanog. Svi ostali pisci će morati da se zadovolje mrvicama koje budu dobijali sa izdavačkih stolova. Pošto je danas knjigu moguće kupiti na svakom mestu, čak i knjižare postaju zastarele i nepotrebne. Sve češće se u specijalizovanim prodavnicama knjiga mogu kupiti muzička izdanja, igračke, koferi i kancelarijski materijal. Institucija knjižara-izdavača je zamrla. Knjiga je, na kraju, završila na trafikama. Remek-dela nobelovaca prodaju se tik uz pornografske magazine. Kažu da je pravilo kog se drže novinske kuće, koje se ujedno bave i izdavačkom delatnošću, da se sve neprodate knjige šalju na reciklažu zajedno sa neprodatim primercima novina. Dakle, time se izdavači štite od napada nelojalne konkurencije. Kod nas stvari stoje upravo obrnuto: čak i knjige koje su se prodavale uz novine pronalaze put do sajamskih prezentacija!

 

Ali nije to najgore što knjizi može da se dogodi. Nekakva vrsta somnambulne tabloidizacije književnosti je već uzela maha. "Čitanje novina vodi prema tome da se sve čita kao novine. (...) Novine su jedno četvrtasto mesto na kome se autori i čitatelji čudovišno okupljaju sve dok na kraju ne ostanu same budale. I još: to je četvrtasto mesto na kome autor truje čitatelje koji ga čine glupim", proročki je napisao francuski pesnik i esejist Pol Valeri u svojim čuvenim "Sveskama". Odnos izdavača, ali i čitalaca prema knjigama sve je sličniji odnosu prema novinama. Ili kako je to plastično rekao čuveni filmski producent Vorner: "Danas novine, sutra toalet papir!"

 

Ne teba nikoga da čudi što se onaj koji prodaje novine naziva "novinarom", ali je posve čudno što mnogi novinari imaju potrebu da postanu pisci i da se tako u javnosti i predstavljaju. Ne govorim sada o onim velikanima pisane reči koji su za hleb zarađivali tako što su bili eksluzivni kolumnisti, reporteri ili urednici književnih separata. Mislim na one koji, poput Larija Kinga ili Opre Vinfri, prodaju knjige u milionskim tiražima i direktno utiču na formiranje čitavih generacija čitalaca. I u našoj sredini postoje takvi novinari-pisci, koji su uvek u prednosti, barem kada je reč o zastupljenosti u medijima, u odnosu na "kolege po peru" koji pišu isključivo lepu književnost. "Za izvesne novinare, kolega koji ostavi novinarstvo da bi se prihvatio pisanja romana nije ni manje ni više nego izdajnik", tvrdi španski književnik Havijer Serkas u romanu "Vojnici Salamine". Zbog takvog odnosa medija prema književnosti, polako će, ali neminovno, odumreti određeni književni rodovi. Opstaće samo žanrovski jasno određen roman. Sve ostalo će se izučavati u okviru istorije književnosti. Prema istraživnju rađenom u Japanu, svi ispitanici su prepoznali fotografiju Viktorije Bekam, ali ne i nekog savremenog japanskog pesnika. Što se nas tiče, mi smo došli u jednu blesavu situaciju pa što se poezija manje čita, mi imamo više pesnika! Kada bi svaki ovdašnji pesnik godišnje kupio desetak zbirki poezije svojih kolega, tada ne bi bilo razloga za brigu jer bi svi dobijali procenat od prodatih izdanja. Nepotrebno se kukumavči, jer prema zatečenom stanju ispada da ovde niko poeziju ne čita, ali je svi pišu.

 

Ipak, jedini način da ovdašnji pisci žive od svojih tekstova je da pišu za novine. I tako u krug. Pišući o svojim prijateljima piscima-novinarima zaključio sam u avanturističkom romanu "Kroz pustinju i prašinu" da su "oni, kao i ja, književnici mrzitelji novinara koji se predstavljaju kao novinari mrzitelji književnika".

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement