RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

R'n'R Škola - Bgd, Tašmajdan, 16. septembar 2006.

 

ImagePuna škola vrata, niotkuda đaka... Baš tako... Lepo smišljeno, lepo zamišljeno, ni organizaciji se ne može bog zna šta zameriti, al' realnost je realnost. Kataklizmatična pojavnost stadiona Tašmajdan apsolutno je fenomenalni background za manifestaciju ovoga tipa. Skupina individua koja se večeras okupila na ovom dešavanju neodoljivo me podseća na ranohrišćanska okupljanja u katakombama... Da sam sklon armagedonskim proročanstvima verovatno bi rekao da je ovo večaras bio kolektivni pogreb, ali... dokle god se i jedan rif čuje, r'n'r nam umro nije... Sad da l' vas ovo asocira na Ljubin grob il' na Čiča Dražu najmanje je bitno...

 

O tome da r'n'r dešavanja trebaju da počinju ranije i da se treba poštovati red vožnje koji je unapred najavljen, može se polemisati i diskutovati. Lično to maksimalno podržavam. Možda je to moje staračko naklapanje, ali... da ne širimo temu...

 

ImageU to spomenuto staračko, može se spomenuti i kasni ručak prvog dana po povratku sa odmora i dremka iza toga. Znam da privatnost moja nije tema ovog spisa, ali to ja samo pričam kao izvinjenje bendu Endorfin koji je otvorio ovaj skup. Priznajem, uspavao sam se. Poprilično podbuo uspevam da se dovučem do Tašmajdana taman da bi overio nastup benda Repetitor. Sačekuje me sablasno prazano kameno okruženje ali i cela muzička ekipa Plastelina. Ono što je dolazilo sa bine je bilo više nego dovoljno za buđenje. Ženska ritam sekcija plus đečarac sa gitarom na vokalu, woow... Čuo sam ranije priče o njima ali nisam imao prilike da ih gledam uživo. A, godina su... da nisam bio pažljiv pa da mi je prvi ubrani pupoljak zatrudneo, tolika bi mi bila deca... uf, malo je zajebano kad se tako posmatra... no, sve u svemu ovaj tek nedavno prerasli srednjoškolski trojac zvuči više nego efektno. Pre par meseci, komentarišući Exit napisao sam za mlađahni splitski bend ST!illness - „Iskreno, voleo bi da barem jedan domaći mladi bend zvuči upola dobra ko oni, ali prc!" Danas sa velikim zadovljstvom mogu da demantujem samoga sebe. Repetitor je veliko otkrovenje za mene i nadam se da će uspeti da izguraju svoju priču, odrade neke snimke koji bi ih malo pogurali ka široj javnosti, i uskro naprave i nešto više... Neću da ih mnogo hvalim, tek uroka radi.

 

Iza njih na sceni je Horkeškart. Šta posle svega reći za njih? Kao u ona neka ne toliko davna, koliko nam se tako čine vremena, oni deluju kao svetionik koji kaže da još ima nade za... šta vam je već u vašoj glavi oslobođenoj mentalnih omči. Nije to ni klasika nije to ni r'n'r nije to ni zezanje a opet je sve... Kad jedared odem na ahiret, mogli bi da mi upriliče nastup, ako nadam se, budu postojali. Red Obojenog Programa, red Parafa, pa malo Tišma, pa malo Kraftwerk, pa malo... ma... širi ruke, lomi čaše... Bend (?)/ Hor(?)/ Performeri (?) koji u svojim nastupima, ako ste u mogućnosti da to vidite/shvatite, slavodobitno veličaju činjenično stanje da je ova civilizacija davno krenula putem nizbrdice, jer kada već ne možemo ništa da promenimo, onda nek uživamo u onome što jeste sada. Jedan reče - "Ako smo pali, padu smo bili skloni" - HŠ je shvatio pad, i shvatio da se tu nemože i pored sve dobre volje bilo šta izmeniti, pa kad je već bal - neka bude do kraja... Priklanjajući se dobu smrti oni slave život. Malo li je?

 

ImageOva tri benda su bila kao predčas. Sad je trebala da usledi redovna nastava. Prvi na sceni izlazi Elektrobuda. Bend koji nije nimalo poznat ovde. Za one starije, to je poslednja postava vinkovačkih Majki samo bez Barea. Meni to malo zvuči kao proslava obljetnice mature. Prvi deo koncerta mi je bio ništa specijalno ali OK, ali drugi deo već prihvatam lično. Ovde prestajem da budem recenzent i postajem konzument. U drugom delu svirke svirali su stare numere iz repertora Majki i... To je to... Samo, neko je trebao da skrene pažnju đacima da u lektiri moraju da potraže jedinicu koja se zove Majke! Dakle, deco draga, nisu to bili neki tek tako bezveznjaci...! Ove čike su prerasle fazu "Zbunjen i ošamućen", ali i dalje pucaju "Iz sve snage"...

 

Sledi triumvrat koji je trebao da malo privuče publiku. Veliki Prezir - Obojeni Program - Jarboli. Tu mi se čini da se organizatori malo precenili. Sve su to OK bendovi, ali malo mi nisu adekvatni za veliku scenu i masovne nastupe. Doduše, iskrenosti radi, teško da bi i naveo neke bendove koji su vredni velike scene ovde. No, današnja omladina ipak fura neke druge stvari. Nažalost...

 

ImageNisam član fan kluba Velikog Prezira, ali od mene imaju uvek respect. Dobra svirka, dobar nastup, oni koji su ih slušali znaju da je to to... Sad svako stvara svoju sliku oko njih i to je lični izbor, a moje mišljenje je da su zadovoljili sve koji imaju takve priče u glavi. Kamo sreće da su oni mainstream bend ovih prostora... Obojeni Program, po n+1-i put priređuje iznenađenje. Posle Tamarinog odlaska (prouzrokovan ličnim usavršavanje van granica mile nam državice), OP susrećemo sa drugačijim aranžmanima, malo sirovije ali sa punijim zvukom. Ne bi želeo da ovo komentarišem kao novi pravac jer ko zna šta se može desiti na sledećem OP koncertu. Ipak, ono što se mora konstovati je da se Kebra ne predaje da uvek stremi ka nečem novom, nekad prijemčiviji nekada malo manje, ali nije važno živeti, važno je ploviti... I dok tako traje, dobro je... Ovaj triling zaokruzuju Jarboli, meni vrlo drag bend, ali nekako sam uvek više voleo da ih slušam nego da ih gledam ali to je već moja stvar. Ipak mislim da oni spadaju u onu grupu bendova koji su za klubove. Daleko od toga da su loši, naprotiv večeras zvuče sasvim OK, ali praznina okruženja im nekako dodeljuje hladnoću koja nije njihova karakterna osobina. Super je to, ali da su se prisutnimalo zbili. Možda im neko zamera na intelektualizmu, ali to što oni prave je ipak intimizam, tako da im mesto i vreme nisu odgovarali da budu ono što doista jesu. Mada, i to što su pokazali daleko prevazilazi okruženje...

 

Bližimo se kraju. Na sceni je Neno Belan. Sećate se benda Đavoli? Nije toliko ni bitno. Neno drži svoj čas. Možda je bolje reći vannastavne aktivnosti. OK je to. To je vrlo pitki Pop ali daleko od bilo kakve filozofije. Tri minuta skaldnih harmonija i opuštenih emocija. Sad bi neko neupućen pomislio kako to nema veze sa r'n'r-om ali debelo bi bio u zabludi. Tek onaj ko je svestan sebe može slobodno isakzivati svoja osećanja, a vi kojima ovo deluje plačipičkasto... bolje se susretnite sa ogledalom, možda će vam nešto reći... Ovo je jedno od onih dešavanja koje uvek prijaju, kao meze...

 

ImageZa kraj ostaje master class. Partibrejkers. A šta reći o njima kada je za ovih 20+ godina rečeno sve i svja? Reći da se Cane ubucio? Tja... Da Anton cepa, reže, postavlja pitanja, daje odgovre, zakucava svojim rifovima? Opet, tja... Ritam sekcija (Rac+Utvar) bili su klinci kada su njih dvojica krenuli, a večeras njih četvorica pričaju neku priču nekim klincima koji su još koja generacija iza njih. Nisam skakao vo vremja njihove svirke jer me je svo vreme proganjala jedna misao. Podelio sam je sa nekim prijateljima koji su mi bili u okruženju u tom trenutku, a neki od njih imaju i koju deceniju više iskustva u praćenju domaće r'n'r scene. Da li postoji, barem u najavi, neki domaći bend, koji za nekih deset...petnaest godina mogao da prismrdi Partibrejkersi na live nastupu? Zajednički odgovor je bio NE! To je negde i definicija problema. Nije frka što su Brejkersi bili dobri, no što naslednika nema!

 

Jaslice? Nije nužno. Bitno da se dešava, a ako se dešava nešto će već i izroniti. Iznenađenja su uvek moguća, a i ne bi bila iznenađenja ako se već slute. Možda i bolje tako?

 

Kraj ovih nastupa sačekalo je nekih dve hiljade ljudi. Malo? Možda. Bitno je da oni postoje. Jer dok se i jedan rif čuje sa...

 

Nema povlačenja...

 

Autor: Branislav Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement