RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Livio Morosin Band - SKC (mali klub), Beograd, 21. septembar 2006.

 

ImageA tako je malo nedostajalo da ne odem na ovaj koncert... Verujem da većini vas ime iz naslova ne znači mnogo. Priznajem da vam ni ja nešto previše ne mogu pomoći. Da vam pričam o Gustavu i njegovim dobrim duhovima - nema smisla; da vam objašnjavam gde je Vodnjan - džaba, ni sam nisam najsigurniji; da vam pričam o njegovoj saradnji sa Šerbedžijom - to ste možda i čuli; da vam pričam o koncertu... to je već malo problematično. Retki su momenti kada sa svirke odlazim toliko ispunjen da mi uopšte nije do priče. Da ste bili, bilo bi vam jasno. Ali ajde, da pokušam...

 

Zamislite čoveka košarkaške visine. I sada zamislite da taj ogromni čovek ima duboko setne oči i da mu osmeh ne silazi sa lica. To je ekvivalent onom trenutku kada prvi put vidite nekoga i odmah biste želeli da sa njim popijete pivo. Da li se to zove zračenje? Ili pre možda isijavanje dobrote? Možda grešim, ne poznajem čoveka, ali tako mi deluje. Uz njega na sceni klasičan trojac plus dva slatkiša sa violinama, odma’ čovek da ih usvoji.

 

Kako definisati sve ovo? Termin Istarski etno bio bi malo grub iako ne bi odudarao od istine. Livio i njegov bend su nas proveli kroz Istru i njeno muzičko nasleđe ali na svoj način. Mogla su se čuti razna narečja, mogao se čuti italijanski, ali i srpski... Renesansno, trubadurski, ali opet sve je to r'n'r. Ne počinje vreme našim rođenjem, već u nama sažimamo sve ono što je prošlost. Upravo je tu negde suština opisa onoga što Livio radi. I ono suštinski. Iznad te sete koja provejava njegovom muzikom uvek se nalazi osmeh. Dovoljno da se opiše sistem vrednosti i prioriteta.

 

U muzičkom smislu bilo bi pretenciozno reći da se u ovoj muzici susreću delta Misisipija, Memfis i evropski dvorovi iz doba renesanse sa Istrom, ali u duhovnom smislu to je upravo to. I kada čujete obradu Tome Zdravkovića iz Liviovih usta, shvatate da je to u suštini i bluz i šansona zajedno.

 

ImageŠteta što ovom događaju nije prisustvovao skoro pa niko. To je već problem organizatora. U publici malo prijatelja i nas nekoliko dežurnih frikova sa kupljenim kartama. Slavodobitni sam nosilac karte 00008. No, ovakva brojnost se nije osetila na svirci. Još samo da su bili stolovi sa kariranim stoljnjacima, ugođaj bi bio potpun.

 

Umesto daljeg opisa koncerta reći ću nešto drugo. Ma koliko bio dobar koncert kojem prisustvujem, neki unutrašnji sat me natera da posle 45 minuta pogledam koliko je prošlo od početka. Za sat sam se mašio tek posle kraja koncerta. Trajao je 70 minuta. Dovoljan dokaz?

 

Prošle godine Walkabouts, ove Livio... Sasvim ugodan private b-day party. Hvala Liviu i ekipi.

 

Autor: Branislav Nikolić
Photo: Srđan Veljović (skc.org.yu)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement