RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Virvel - Beograd, CZKD, 29. septembar 2006.

 

ImageČesto se dešava inače da kod nas progresivne muzičke pojave porlaze van domašaja šire javnosti, jer moguće je da bend svojim kvalitetom i zalaganjem bude jako visoko u kreativnom smislu, dok se sa druge strane pokazuje da ima malo publike koja je spremna to da sluša. Uprkos nedostatku perspektive, neizbežnim velikim troškovima za naše uslove, kao i ometanju bavljenja muzikom od strane stvarnog života i njegovih obaveza, neki ljudi i dalje to rade iz čistog entuzijazma, i rade to dobro.

 

Virvel su uvek radili po malo van svih tokova, gotovo bez dodira sa domaćom scenom. Njihovi nastupi su retki, njihovi albumi se mogu nabaviti i dalje uglavnom preko naručivanja sa sajta (za one koji ne žive u većim gradovima), medijskog prisustva je bilo manje nego što to oni zaslužuju. Doduše, u vezi sa tim ima izvesnih pomaka. Muzički su takođe usamljena pojava. Dobro, sve je više bendova koji stvaraju na toj liniji, ali biće potrebne godine da prođu pre nego što još neko pored njih ispliva. 2001, kada su izdali prvi album, to nije bilo tako. Red je da se kaže nešto i o koncertu, zato prekidan ovaj dugačak uvod, mada i dalje ostaje štošta da se kaže u vezi sa specifičnom pozicijom Virvela na domaćoj sceni.

 

Prvo, CZKD kao mesto za koncerte je bio dobro rešenje. Naravno, postojale su određene sumnje s obzirom da to nije uobičajeno mesto za koncerte. Ali kulturni pedigre samog mesta, kao i koncepcija sa sedenjem umesto stajanjem itekako dobro leže ovoj uglavnom instrumentalnoj i introvertnoj muzici. Koncert je bio zakazan u 8 sati. Znajući da to prkosi svim navikama domaće publike, ali navikama za koje su ne malo krivi i sami organizatori beogradskih koncerata, odlučim da ne budem naivan i dođem tek nešto posle 9. Koncert je počeo u pola 10. Mora se odati priznanje publici koja je naterala sebe da izađe tako rano u grad. Sa druge strane, jednom delu publike se veoma žurilo da koncert odgleda što pre, jer nas je na Akademiji očekivao još jedan koncert vredan pomena, ali više o tome u jednoj drugoj recenziji.

 

ImagePosle skoro dva sata koncerta, ostali su mnogi utisci. Prvo, ovo je bio koncert Virvela iznad proseka i u visokim okvirima koje su sebi sami zacrtali. Zvuk je bio na visokom nivou, i niste morali da menjate pozicije kako bi ste ih bolje čuli, iako je, bar na prvi pogled, ozvučenje koje se sastojalo od svega nekoliko zvučnika delovalo nedovoljno. Dodajmo na to sviračku sigurnost benda koja je konstanta u pogledu njihovih koncerata. Drugo, Virvel nisu rokenrol bend. Oni su negde iznad zabave kao svaka ozbiljna umetnost. Njihove pesme nisu mnogo komunikativne i potrebno je strpljenje i novo slušanje da bi ste ih savladali. Neisključujem mogućnost insatant dopadanja, zavisi od raspoloženja. Ali često melanholični, spori zvuk, sa varijacijama u pogledu težine gitara i sa svakakvim čudnim zvucima i prigušenim i tihim vokalima, nije nešto što je pogodno za dopadanje na prvo slušanje. Slušalačka zrelost i pethodno iskustvo mogu da pomognu, pogotovo ako volite poznog Lou Reed-a ili Television (naravno, ne govorim o doslovnoj sličnosti). Zato njihovi koncerti nemaju onu uobičajenu euforiju i polivanje pivom kakvo se dosta praktikuje po beogradskim koncertima. Upravo je idealno da se slušaju u miru, sedeći i da pustite da vas pesme nose . Treće, postoji velika teškoća definisanja njihovog zvuka. Ali nećemo mnogo reći o tome. U svakom sluačju iako ne ortodoksni post-rock, blisko je tome i oni koji slušaju post rock biće zadovoljni ponuđenim u smislu stila. Nisu ni pop, ali nisu ni mnogo daleko od toga. Ima sasvim dovoljno melodije, ali su aranžmani definitvno suviše čudni za pop. Četvrto, malu zamerku bih imao na dinamiku koncerta, dugačke pesme u sporijem tempu se često zaređaju od po nekoliko u redu, te ne bi bilo loše preseći iste nekom bržom češće.Image Pri kraju koncerta, u pesmi u kojoj smo videli pravi gitarski nosie eksces (pesma Težak dan), pokazalo da to može i te kako da poboljša dinamiku i malo razbudi publiku po potrebi. Peto, Virvel na koncertima žele da ostave potpun utisak, što je uočljivo ne samo po konzistenom muzičkom doživljaju nego i scenografiji koju primenjuju na koncertima. Ovaj put, velika veštačka figura od drveta, koja je visila sa plafona tačno iznad benda je dopunjavala svojom apstraknošću i referencom na organsko kompletan utisak. Autor pomenute instalacije se zove Filip Jevtić i stalni je saradnik benda u pogledu scenografije. Takođe, dotični je hteo da bude spomenuto da ni jedno drvo nije povređeno u procesu te da mu je za instalaciju poslužilo drvo koje je našao pored kontejnera.

 

A posle svega, otišao sam na Akademiju radi prisustvovanja još jednom koncertu, ovaj put je to bilo isto tako nešto dobro ali sasvim drugačije...

 

Autor: Miloš Trifunović
Foto: Marko Jevtić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement