RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Cansei de Ser Sexy - CSS (Sub Pop 2006)

 

ImageU bilo kojem gradu, selu i varošici, kada se, i ako se stoički i samodisciplinovano postavi, sada već nadaleko u narodu popularna, ali i osporavana drevna vestina krštena (bzzz 1) imenom Feng Shui - može nam uneti i nekoliko veoma lirskih momenata u život, a iz tih inspirativnih sekundi ni sva vaseljena ne mož' baš znati šta sledi. Elem, ljubav jeste jedan od bitnijih momenata, al' i novac, drugovi-braćo, tu nije za bacanje, bez obzira na naš pomalo vristeće deklarativno-mršteći stav prema njemu, mnogo toga može da donese. Ljubav se ne može, naravno, kupiti (sem ako ne nameravate da kupite oštrodlakog foksterijera, izuzetak koji čini pravilo), a jedan od razloga je što većina i nema potencijala za ljubav: nije ga ni imala ili ga je samospoznajom na putu izgubila. FFFhhhfeng shuiii, pre neki dan sam zajedno sa mojom snajom "obrađivao" ćošak koji donosi novce u njihovom slatkom domu i uspeli smo! Pa, eto razloga za jesenje (pri)spremanje. U mesec dana 9-10 dobitaka na kladi(J)onici, naravno - bez 'leba nema motike (što reče jedan moj kolega, sada univerzitetski profesor, šta je catch ili oštrica sa dva mača u tom iskazu), sve je to ionako samo za svakodnevni soundtrack u njio'voj glavi... (bzzz 2)

 

I tada naravno, ko što kaže drevni pisac, cela vasiona se zaveri i dadne ZNAK! Moj prijatelj me nazva jedne večeri dok sam razmišljao zureći u TV aparat da l' se ružičasto (što dođavola RUŽIčasto, ko je video tak'u Ružu!? - najbliže što vidim je Ruža(ica), g(h)enerički poznata kao Karla sa nekom oblajhanom photoshop nijansom) još uvek piše a/B/cd/om ili brojevima -"9"'(/876543/)""2"". (Eh, te reforme školskog i mentalno-spisateljskog sistema, matroni i patroni, kolektivna hipnoza i kojekak'i akcijoni planovi...) i zavapi čovek - "nije li kod tebe moja knjiga feng shui o ljubavi?" Naravno, odgovorih, pa da, jeste, sigurno... Ti znaš da jeste. Naravno kaže on, "kažem ženi tamo je, ima još jedan čovek kome je (ipak i uprkos) stalo do ljubavi..." (hmm, moram da kažem da je neposredno prije toga sreo moju bivšu-nježnicu violentnog opredeljenja, pa mu nije bilo ni teško da me se seti - tu oštrica ima samo jedan mač - druže profesore).

 

I tako posadismo se ispred TV-a i ja mu objasnih novu taktiku našega državnog tima. Naravno, pridržavajući se antistresnog programa Klinike koju vode go(d)spoda liječnici Tešin i Nikolić ("Stubovi Misaonosti" smeštenoj u ulici Plejboja Sol Kempbela IQ 196). Nakon što smo iskonzumirali Frutelu, a spremili Ranisan i Avamigram (ko zna, za onostrana iskustva...) rekoh... Gorane and Bimba, naš selektor je za mene košarkaška lopta. Tako sam i ja MAMI kupio najskuplju košarkasku loptu za 8. mart kada sam imao 9-10 godina, a ona mi naravno i dala pare. I kao, oduševila se, nije stigla ni da je pipne, mi smo već jurili za njom. Lopta se isti dan ispuvala... Tako i ovo, mi dali pare da bi neko video stanovnika svete Jelene uživo, a ima jedna Jelena kod mene u naselju, i nije sveta i mnogi bi radije njoj platili, i lepo peva, i stalno je na TV-u. Ipak shvatismo da je to sve uzalud i ubacismo "Turn That Rocket Dawn" dokumentarac o navijaču ne baš omiljenog tima Liverpula (po usvojenim sugestijama mojih britanskih prijatelja) Johnu Peelu i njegovom žitaniju. Huh, kakva noć... Zaboravismo i brojeve i ćoškove ljubavi, zamišljali smo da li je u papučama ili samo čarapama iz kuće puštao bend koji je išao jednu ili više decenija ispred vremena Coloured (ili Colored) Program... (bzzz 3) I u jednom trenutku John se dohvati The Slits... mila majko... kakav je to direktan kroše - uz obrazloženje da je njihova tehnička nesposobnost da izvedu ono što je bilo i planirano potpuno nevažno. Setih se i rekoh - Amigo, dođi sutra ponovo da odgledamo čuveni duel na Utrini Emirati, domu, naravno, naoružanih Britanaca, koji su Britanci isto tako kao što su i oba Rajka Afganistanci - jedan iz Minhena, drugi iz okolice (sada u pozadini svira Birthday Party Drunk On The Rajkos' Blood...), elem, mejdan između Arhentine i Braz(s)ila, imam iznenađenje za tebe. Biće smor (uz skenjano, najodvratniji izraz, ali treba neko i da se iznervira ovde) od tekme, ali znaš ti njih... uvek iznenađenja, na sve strane, kao da je nagradna igra u pitanju. Naoružaj se vedrinom, osmehom i dobrim raspoloženjem i biće to jedan od sunčanijih vikenAda u našim životima.

 

Tako, posle dobrog banatskog ručka, sedosmo i nađosmo TV kanale susednih zemalja i sve poče. U prvih nekoliko minuta smo shvatili da je ovo čisto taktička vežba arhentinskih teritorijalaca u virtuelnim uslovima (sa koliko psihoaktivnih supstanci se može orijentisano igrati nogomet i pri tom unakaziti Braz(s)ilijanca, a da se đir ne završi kod prekršajnog suca), i da su Braz(s)ilci radili na edukaciji - svoje igrače iz istočne evrope, Azerbejdžana, Ukrajine su, slično Velikom Bratu, poslali na zadatak da pronađu London. Prvih 11 koji stignu - igraju! Pošteno! Volim kada vidim ljude sa planom u životu, to veoma inspiriše i po teoriji imitacije, jednog dana svanuće sutra.

 

Slušali smo komentatora i čuli da su Braz(s)ilijanci igrači polivalentnih i politehničkih sposobnosti, Argentinci ko zna na čemu? (Je l' postoji carina na tim aerodromima, posle svega? - ili su to depoi droge?), a onda kada je sve došlo na svoje, priredio sam plezir svojemu prijatelju. Odvrnija sam debut album Cansei de Ser Sexy iz Bra(s)zila, iz lige Paulista. Album koji me opseda već duže vreme. Ma šta opseda - ušao je u metabolizam! I sada pijem kafu kao lood, da ga još brže prostrujim (jedna od najvećih zabluda srBskog naroda je dati pijancu kafu da ga trezni, ona samo ubrzava opijanje - eto, zato i ja sada pijem kafu) kroz krvni sistem.

 

Cansei de Ser Sexy potvrđuju moju i tezu bankarki iz grčkog okružja da se nekad iz daljine bolje vide i detalji i celina. Ova deca koja su isterana iz kuće prvi puta kada su sami zamesili i pojeli kolač od pšenice, u međuvremenu su uznapredovala i počela da prave tvorevine sa što više patišpana, koji se topi u rukama i preko pora intoksicira organo-entitet ispod kojega su ziher lopatama tovarili cuker i beli i braon, donošen sa raznoraznih strana, a zatim to sve natrpali na brod sa svojim imenom i po sistemu "port-s-maut... harbor" - okačili raznorazne zastave, u rasparane kofere stavili odeždu pokradenu iz garaža i favela i krenuli. Destinacija - što kaže Miki iz Velikog Brata - gde god ima da se pije soka za džabe. Muzički, njihov pristup me je podsetio, ko zna iz kog razloga, na The Slits (eto ključnoga linka, ako ima još onih koji čitaju ovo) i mislim da ipak ima uticaja na njihov rad, ako ništa drugo ono barem takvim pristupom koji zalazi 'ladno tamo gde bi se bendovi iz rok end roul tradionalnijih mesta, prvo nekoliko puta zamislili, a verovatno vođeni kulturnim inhibitorima i zastali. Ovo je nalik na Zmiju Zvečarku, koja vam može izgledati da kao sa Spektruma ili Commodora palaca jezikom, ali zar te igre nisu bile najbolje?! Elektronika, raskalačni punk - citiranje (ismejavanje) tribute najotvorenije za Goldfrapp, White Stripes, Peaches... deluje kao najlogičnija stvar ikada. Ako već profesor Čonkić kao svaki panker promoviše monarhiju (što je, je l', habitus i prva i poslednja misao svakog pankera do kraja života, pa i God Save The Queen je, u stvari, trebalo da otpeva Kraljica u Germaniji, da bi Erikson uzeo salataru) kaže da su Green Day slušali Pekinšku Patku (hm, nije to baš nešto čime bi' se ja hvalio), ja sam siguran da je do CSS došla barem neka od ploča novosadskih Boya. Suba je živeo tamo. Ima više logike. I tamo gde su se mogli sresti, oseti se ta frenzija/tenzija/penzija najboljih oBOYAdinisanih slapova slatke vode. Mogu i ja da demokratišem, je l'? Pa i sami Grkljani su rekli da je demokratija najmanje loš sistem koji egzistira.

 

Fuck The Politics! No, svet se raširio i NME nema više apsolutno nikakvog uticaja, inače bi ih kao što je ranije gurao BIS (na koje me samo po mladosti podsećaju, ovo je mnogo bolje) i CSS promovisao, pa bi možda i imao ikakav razlog za postojanje, sem uzimanje para klincima u bgd/bukstorovima, po principu - ti meni nešto, ja tebi ništa. Današnji klinci će prepoznati Le Tigre i još svašta i to je super stvar. Kreacija, razmišljanje, traganje, prilagođavanje... To su najbolje i najvažnije ploče, kada se odraste.

 

Ova ploča legitimiše sopstveno mišljenje i poređenje kao jedno od validnijih. Što se tiče samog sadržaja, programska "Fuck Off is Not The Only Thing You Have to Show" na samom početku pokazuje da ima tu mnogo više od teenage zatupljenosti/zaludnosti svim i svačim. Pa ni spominjanje Paris Hilton ne zvuči uvredljivo, sem ako ne smatrate da je to samo po sebi problem, no ostavimo to ženskim časopisima i ostalim teenage ilustriranjima. Tekstovi na ponekada izlomljenom engleskom i savršenom portugalskom (Superafim - koji čak i nije na albumu bi da je potpisala nekreativna radionica Goldfrapp bila planetarni hit, ali...). Ne volim to da radim, ali sam pogledao recenzije po čuvenim sajtovima i naravno shvatio zašto je tamo trulo društvo.

 

Te šestice, b+/- i slične koještarije - to vam govore ljudi čiji se životi vode "moonwalkom" od WC-a do PC-a i sami su sebe nominovali za BB (Big Brother), obično homofobi, sa pojačanom sekrecijom (koju ne vole da gutaju, znaju i oni da je to toksično), a pljuvati pored sebe, a ne bilo koga - svakako je malo neprijatno. Onda se nađu kosmičko-intelektualni razlozi za lansiranje izlučevina. Hmm, voleo bih da se sretnu sa zanosnim Brazilkama, koje isto kao i PJ da budu zanosne najmanje interesuje (ime benda znači - onako moderno i slobodno prevedeno - smoren da se bude seksi!) pa da ih suoče sa sopstvenim istinama i opredeljenjima. Dakle, na svaku žurku (pravu/imaginarnu - sa nekim/solo) ponesite ovo, ili kada negde sedite u kafiću, busu, vozu, na nekim mirovnim misijama u trusna područja... Zajebite ove lude plesove, KARA-oke sa one abecede i budalaštine. Život je ono što napravite od njega. Ne dajte da od vas sada oni što su se legitimisali kao "naši" ukalupe. Recept za lek, za tugu jesenju se piše CSS, potpis nerazumljiv. Nije Sub Pop naivan, naravno. Ovo je sjajan album, nećemo se naravno cimati oko ocene, za nekoga je bolji, nekoga lošiji, ali radi i čini svoje. Baš pravi "predmet" za svakodnevno feng šui spremanje. Kunst i jeste da se ostavi protok energije, da teče i teče i teče... Ja sam u ovim godinama skloniji nekim eteričnim i polulikvidnim teksturama, ali kao što se ponekada svako od vas/nas popeo na svadbi na kafanski sto i otkrio da zna sve tekstove (pusa za moju Žaklinu), tako i ovo prija. Pumpa adrenalin, vadi endorfin iz depoa i opasno ugrožava produkciju antideperesiva. Hm, Bernie iz New Ordera jednom reče: "Pio sam prozak, dok nisam otkrio da sve to mogu trčanjem da postignem". Dakle, za vas koji jos niste na prozaku, a mrzi vas da trčite - za početak ovo. Recept prof. Baltazara iz čuvenog lečilišta Zauberqulle (doplata za 1/1 - po dogovoru). Uostalom, jedan od naših Kitova (nakon recenzija na Plastelinu potpisuje se kao Kit, umesto Keith) ih nije gledao (sad su mnogi očekivali suprotno) i rekao - "Hmm, nije trebalo da mi sugerišeš. Sada znam da sam propustio nešto specijalno".

 

(bzzz 1) - (Je l' se krsti istočnjačka veština? Aman, čudni mi glas odgovara.)
(bzzz 2) - (Tj. odsustvo istog - John Cage i njegova tišina prolongirana u extended, expanded i enhanced verziji, sa novim brain liner notes i unseen photosima - mode na all day/repeat.)
(bzzz 3) - (Sad u pravopisu - je l' vam bliža Amerika ili Ostrvo?)

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement