RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Les Vampyrettes - Biomutanten (12", 1981)

 

ImageNarodu već poznati eklektični amigo u Ajaxovom dresu nam je onomad, dok nije ušao u zbornike i arhive, locirane van svake lokacije, utvrdio da je Internet čudo, i bez obzira na to "kako 'te" i kako se osećali, to zbilja jeste tako. Oni koji kažu da se ništ' nije promenilo, ili su tendenciozni ili jednostavno ne umeju da prihvate stvarnost - njima na štetu i potvrdu tvrdoglavosti. Na neke stvari - svidele se one uopšte nama ili ne - ne možemo uticati, te ih je najbolje prilagoditi sebi (ako je moguće) ili sebe prilagoditi njima. Bilo kako bilo, samo jedan klik(taj) daleko su sada (tu mislim na sebe, nas, i sebi i nama slične) kojekakve neprocenjive stvari.

 

Ovomesečni izbor za Retro je prvenstveno jedna dupla sjajna stilska vežba izmuljana (termin ne u lošem smislu izrečen, a jasniji kada i ako se posluša muzika) zahvaljujući vremenu koje su dva velika pionira imala u pauzi za bilo šta drugo. Njihova su imena potpuno tendenciozno zapisana u notes svih koji za sebe misle da imaju neke veze sa onim najboljim što muzika nanosi već preko 3 i pol decenije. Conny Plank je bio persona neverovatno poznata svima koji su revnosno naručivali originale ranih 80-ih (novci u kovertu, a onda molba i molitva bilo kome, na nebesima ili lokalu, da vas poštar poznatog lika ne opljačka i tako to...) Moji drugari su ne jedared kupovali na buvljaku "moje" singlove - March Violets, Associates, Passions... od jednog tak'oga na pijaci - doppelgangera mixa fasade Vuka Karadžica i Filipa Višnjića za samozadovoljno ogledanje u zrcalo.

 

Plankovo ime se nalazi vidno istaknuto na omotima ljudi kao što su legendarni DAF, Killing Joke, Neubauten, Brian Eno, a da ne navodimo da je Conny (kršteno Conrad) pratio Kraftwerk od samih početaka i učestvovao na razne načine u građenju kraut-scene bez koje dobar deo muzike ne bi danas izgledao ovako. Moram ovom prilikom da navedem priču koju Chris Eckman iz Walkaboutsa uvek rado priča. Bend je radio na svom breakthrough albumu za šire tržište pod patronatom Virgina, sa kojim je Plank imao jaku saradnju (Devil's Road), i Chris jednostavno nije mogao da veruje da može da dotakne master trake Neu. I zaista mu verujem, a ako ima nekoga ko i ne zna šta su i ko su Neu, neka posluša radove Stereolab i oceni njihovu kreativnost u procentu od 1-5 odsto (a ja jako volim Stereolab).

 

Da l' treba bilo kojim povodom trošiti reči na Holger Czukaya!? Da nije njegovog muziciranja i tretmana, ne bi bilo ni My Life in The Bush Of Ghosts, a onda(k) ne bi bilo možda i ničega, sem omčastog POPazjaničnog smandrljanja naokolo. Čovek je poput kakvog alhemičara uveo u pop-muziku jezik upotrebljavajući za mnoge tada nejasne reči, ali kojim sada mnogi vrlo rado pričaju i već je postao na korak od tradicionalnog. Elem, rad ova dva maestra je verovatno bio njihov relax; ništa skučeno, (ne)moderno ali jako prijatno, neozbiljno ozbiljno i može se skinuti sa adrese http://postpunkjunk.com/?m=200608 Ništa strašno - dve pesme, i čak je onima sa dial-upom dostupan. Ova retro vizitacija, rekoh, i nije bila baš planirana, ali odbiti ovakvu ponudu je u najmanju ruku nepristojno. Naš junak je, kao i svaki sufi dobročinitelj, sugerisao da se umesto gledanja "VB šoua" na netu, plate neke kurve, ali i ovo je podjednako dobra solucija. Razumete! :-))

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement