Minja Bogavac, DMS: Mala Kim

Uuuu, jebote!

Razumeš. Samo što ja više ništa ne razumem. ... Kažnjena sam, i ništa od rođendana. Ništa od žurke. Ništa od keša. Ništa Đuka i njegov buraz. Ništa od matrica. Prošle nedelje, banemo Bambi i ja kod Nika u garažu. Lepo vidimo, svetlo, muzika... Ja za kvaku, ono zaključano. Molim?! ... Cimnem Nika na fon. "'De si, Kim?"... Reko: "Evo me, moronu, kod tebe. Što ti je zaključano?!" ... "Imam neka posla... aj dođi kasnije." ... Kakva on posla može da ima? Jedino ako mu nije neka cica tu. Kažem: "OK. Zovem te posle." Ali, nisam ga zvala. Kapiram: zvaće me Nik, kad otprati cicu. Bambi, ona fuksa glupa, ode gajbi... I ja odem gajbi. U stvari, ne. Prvo počnem da smaram: de ćeš, rano je, aj kupimo vopi, aj vežbamo... A ona se s nekim dopisuje. I kaže: mora da pali. Gistro, njeni je traže. A ja znam kakvi su njeni. I ne daj Bože da su moji takvi... Pička jedna. Straight sam bila, ko daska, zipa šta ti kažem. I u devet dođem gajbi. Sednem s kevom da gledam TV. Bio film, neki bez veze, sa Džulijom Roberts, što moja keva voli. I šta ću... Odem, pravim sendvič, i moj brat, ode na žurku, i ja sednem, jedem sendvič, i gledam TV. A nisam navikla rano da spavam. I nisam ništa varila ništa ceo dan. Glupa Džulija se udaje za nekog tipa, i sad kao krenu oni da se vataju. Meni glupo bilo od keve, i odem u svoju sobu. Pustim Bičarke, i Prti, što mi Đuka narezao stvar, i ništa... Uzela dezodorans, da mi imitira mic. I odvrnula ziku, repujem. Naglas. Jer, kad si MC ne smeš da gubiš dah. I dok nemam svoje stvari, vežbam tuđe. Vežbam brzinu, razumeš? Zato i nisam čula fontele, kad je zvonio. Fiksni. Tek vidiš, baš kad ide onaj deo: "Stiže dvajes' evra ako jebe te moj ker", ja se uživela, skačem po sobi - upada ćale. "Šta to slušaš? Kakve su to gadarije?!". Utišam ziku. "Ništa ćale, to je hop."On krene spiku, nešto sačuvaj bože... Kao psovke, i kao sve o drogi, utiša stub. I kaže: "Je l' si danas videla Nedu?" ... To je Bambi. Zove se Neda. Kažem, videla sam. Bile smo zajedno napolju, što?... "Zvao je njen otac. Nije se vratila kući." Pogledam sat. Pola jedan. "Nemam pojma, ćale, keve mi." A da sam makar znala, lagala bih. Nešto bih rekla. Nisam cava. I uvek znam da izvučem priču. Ali, nisam znala. Nisam imala pojma. I meni je bila frka. ... Mislila sam ... otkud znam. Malu Cecu što se druži sa Sabinom, pre metar dana udarila kola, i pička što je zgazila nije ni stala, nego je neki matori spasao. Posle Sabina rekla da je imala potres mozga. Ceca. Lakši. I pozovem Bambi. Usrala sam se bila. I pošaljem poruku, i zovem sto puta. Telekom Srbije, besplatno obaveštenje. ... Lepo je rekla da pali gajbi. A ćale moj, kaže: "Slušaj me dobro, Kika." Kika. Da. Ja. Tako me zovu mama i tata. Pravo ime? Kristina. Kristina M. Zato me zovu Kim. Ali, nisam to počela da ti pričam... Nego za ćaleta, šta mi je reko: "Nemoj da lažeš, Kika. Ako znaš gde je reci. Njeni su zvali miliciju..." Koju miliciju, bre?! Samo mi murija fali, u životu. Čula sam od Nika za novi test: gudru i sve, sve provale, za dva minuta. "Ne znam, tata, ne znam... Ne znam gde je mogla da ode bez mene." I gde, stvarno, gde? Ona nikog u kraju nije znala, dok se nije družila sa mnom. Samo one debile sa flaute i neke džibere iz tog njenog sela... Tata izađe iz sobe. Podignem slušalicu, svoju, tiho. I čujem Bambinog ćaleta: kaže nešto u stilu da sam ja "pokvarila" Bambi. Ja. I kako, kao, moji imaju para, i mojima je sve lako, a oni za svoju malu ne mogu ništa, jer su oni siroti ljudi... Ma, daj. I još da je Bambi popustila u školi, od kad sa mnom sedi. Reci? Sve ko da sam ja neki totalni freak... Samo što moj tata nije glup. I nije ljakse ko Bambin ćale. Zato je s mojima pet puta gore. Što oni mene stvarno vole. I moj tata kaže: "Gospodine, ja znam gde je moja kćerka. Vi ne znate gde je Vaša..." Brzo spustim. Samo, nisam mogla da spavam. Pozovem Nika. On mi se javi. Kaže: "Probudila si me, dilejo. Fine maloletnice treba da spavaju, monstrume." ... Sranje, Nik. Sranje. Ne znam gde je Bambi. I njeni je traže. Kaže Nik: "Ova tvoja? Nije s tobom? Pa, bila je kod mene." ... Kod tebe?! Kad - kod tebe?! Kaže: "Sedela tu, otkud znam. Cirkala. Dok si se ti šetala s dečkom.", smeje mi se ... S kojim dečkom, Nik? Ja nemam dečka. Nik ćuti... S kojim dečkom, jebo te dečko... Nik ćuti i dalje. Pita: "kol'ko je čuki?" Dva A.M., kažem. Nik kaže: "Velja." Šta - Velja? ... "Mala, drugarica ti je otišla s Veljom. Pre tri sata..." Sa Veljom! ... A znala je da mi se Velja sviđa. To je prvi tip što mi se sviđa. Što mi se sviđao, u stvari. Ona je jedina znala. ... Kaže Nik: "Jer sam rekao da me zovete - posle? ... Bila mi stigla roba. Ćune da dolaziš dok imam kilo horsa na gajbi. A ti? Pričaj, Mala. Ko je taj klinac? Da mu kažem da pazi šta radi..." U jebote. Uuu. Odjednom skapiram. U stvari, nisam odmah ni skapirala. Setim se kako se s nekim dopisivala, kad smo bile napolju. Bambi. I kako je kenjala da mora kući. Uuuu, jebote. Pa da je samo rekla da joj se Velja sviđa... Da makar nije bila toliko glupa. Da makar zna da laže, pičketina jedna. Ne. Kreten. Utripovala kako je zajeban igrač. MVP, brate. Niku da priča da imam dečka. Razumeš? To mi je najgore. Niku!!! I Velji. Došla kod Nika i rekla: "Mogu malo da blejim s vama? ... Kim ima neka, hm, posla." ... A kakva ja posla mogu da imam? Ili otkud znam, kako je rekla. Nije fer, keve mi...

Kući se vratila kad je već bio dan. Njeni zvali riju. Došla kući, zgudrana ko pička. Na horsu. I njeni sve provalili... A sutra nije ni došla u školu. Samo je njen ćale doš'o, kod Razredne. Uš'o na čas. ... I već sam znala. Odma' sam znala, da bolje da ne idem kući... Za fizičko, što metar dana nismo bile; za ono kad nam je biologičarka provalila vodku u rancu; za keca iz engleskog, kad nisam htela da skinem "Wu-tang" kapu... Za sve je rekla. Razredna. Sve. I sve kako je Bambin ćale hteo da mu kaže. "Neda je bila mamino zlato, dok nije počela da izlazi sa mnom." ... Ceo razred divlja. Gubimo čas. Razredna priča sa Bambinim tatom. Ja sedim. Ćutim. Sama. Gledam u klupu i čekam plafon da mi se spička na glavu. Pošaljem poruku Nedi. Bambi: "TNX." Ne odgovara. I ne mora. Bolje da mi se više ne obraća. Nikad. Znaš? ... Baš nikad. I kao, hoću da bacim rimu...

Svi mi kažu Mala Kim, daj iscooliraj sa tim, cimni dim, Mala čuješ, samo prestani da psuješ, sada znaš ko je ko, ko je tvoj pravi frend, sada imaš jasnu sliku sveta, mada nemaš bend.

Bez veze. Opet sedim sama u glupoj klupi. I sigurno, nikad neću imati dečka. A Velja, onaj skot, sa tim nema nikakve veze. Ja sam se samo zezala kada sam rekla da mi je on... Znaš. ... Setim se da u fioci u sobi, imam 67 celofana od pljuga. Pet rizli. I pikavce u koferčetu, onom sa štrumfovima, što ga koristim ko pikslu kad pušim u sobi, da me moji ne provale. Da pušim. U sobi. I već znam, dok dođem kući - moji ima da završe kompletan pretres. Onaj govnar od Bambinog ćaleta, ima sve da im prijavi. Za fizičko, vodku, i keca iz engleskog. Razredna me odavno hejtuje. Još od kad sam napisala onaj grafit: "Fuck the rest, hop is best", na zidu pred zbornicom. Da. Od tad. A ni Bambin matori nije moj najveći fan. Ha.

Da pobegnem s poslednjeg časa? Ili da uopšte ne dođem kući? ... Ili odem, lepo, priznam sve, i onda - u kurac. I rođendan, keš, i izlasci dokle hoću. Whatever. Samo jedno znam 100%. Kad sretnem onu fuksu, Bambi, onu... Razvaliću je u vugla. I da znaš... Neće mi uopšte biti gadno, ni krv... Freestyle da bacim? Nešto mi ne idu rime, u zadnje vreme. A i te rime, više. Šta koji kurac?! ... Nemam matrice. Ne znam da pevam, i nemam bend.