Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (25)

 

Dobre i loše strane globalizacije literature

 

ImageJedanput se sarajevski književnik i moj prijatelj našalio sa mnom, rekavši mi da je "preveden" na više od dvadeset jezika. Ja samo to shvatio kao njegov veliki književni uspeh. Uistinu, jedna njegova kratka priča bila je deo multilingvističkog projekta koji je okupio nekoliko balkanskih pisaca kojima su priče objavljene u jednoj knjizi i prevedene na gotovo sve evropske jezike. Iako je nekim ovdašnjim piscima ispunjenje svih snova da o njima izađe članak u biltenu literarne sekcije kakvog fabričkog lista, mislim da je ipak san svih književnih snova postati poznat u međunarodnim razmerama. Postoje pisci koji sami finansiraju prevode svojih knjiga. Neki pisci, s druge strane, bave se autoprevodilačkim poslovima. Drugi, opet, imaju sreće pa budu uvršteni u red onih pisaca čija će dela biti prevedena na strane jezike o trošku države. Ima ovdašnjih pesnika toliko željnih internacionalne slave koji, nedočekavši ispunjenje sna, u biobibliografskoj belešci lažiraju podatke o nagradama stranih fondacija koje nikada nisu dobili i knjigama koje im nikada niko nije preveo na neki jezik koji im nije maternji. Neki pisci ne poznaju ni jezik koji su posisali sa materinim mlekom, a kamoli neki drugi.

 

Čini se da je serijal knjiga o Hariju Poteru, ali i ponovno zanimanje za Tolkinovu epsku sagu pokrenuo prevodilački zamajac. Lutajući internetskim prostranstvima saznao sam da je nemoguće doći do preciznog podatka koliko se knjiga prevodi svake godine, a ipak čelnici svetskih izdavačkih kuća tvrde da je globalizacija popularne literature već etabliran fenomen. Nema razloga da im ne verujemo. Stotine popularnih naslova sada se može naći na desetak jezika, što povećava prihod izdavačima. Ipak, čini se da čitaoci imaju mnogo širi ukus nego što je to bio slučaj donedavno, jer top-liste najčitanijih knjiga u većim gradovima širom sveta otkrivaju da su mnogi od najpopularnijih naslova zapravo prevodi sa stranih jezika. Francuzi čitaju Džona Irvinga, Šveđani su zaokupljeni Tolkinovim knjigama, Amerikanci nestrpljivo čekaju najnoviji roman Umberta Eka, u Nemačkoj se neverovatnom brzinom prodaju knjige Džoane Rouling, a od Lisabona do Rio de Ženeira preko noći je knjiga Stivena Hokinga postala bestseler.

 

Ako ćemo poverovati vlasniku izdavačke kuće "Tobi Pres" Metjuu Mileru, ne postoji nešto što bi se zvalo "stranom literaturom". On kaže: "Ne verujem u fenomen zvan 'strana literatura', verujem samo u dobru literaturu. Dobre se knjige pišu i na holandskom i na turskom i na engleskom, kao što se na svim tim jezicima piše i smeće. Jezik nije bitan".

 

Naravno, nisu svi prevodi dostojni originala. Da bi se autorova vizija prevela na drugi jezik i prevodilac mora da poseduje određeni stepen literarnog talenta. Dobri prevodioci poznaju sve tajne jezika s kojeg prevode i jezika na koji prevode, zbog toga su i kod nas, ali i u svetu, možda i najbolji prevodioci oni koji su ujedno i pisci. Podsetimo se samo nekih velikana poput Ive Andrića, Vladana Desnice, Tina Ujevića, Stanislava Vinavera, Danila Kiša ili naših savremenika, aktuelnih književnika, Davida Albaharija, Jovice Aćina ili Radoslava Petkovića.

 

Šturi podaci kazuju da su Andersenove bajke prevedene na 120 jezika, a Biblija na više od 300 jezika. Biblija je, ujedno, i najprodavanija knjiga svih vremena. Na drugom mestu su "Citati Mao Ce Tunga", a prosto je neverovtno da je između 1966. i 1971. godine svaki odrasli Kinez imao u svom posedu po jednan primerak "crvene knjižice".

 

Ako se sasvim površno pogledaju domaće top-liste, primetno je da na njima ima malo ovdašnjih pisaca. Kada sam na jednom književnom skupu postavio pitanje zbog čega se ne napravi "pozitivna diskriminacija", tj. lista najprodavanijih knjiga domaćih pisaca, vlasnik jedne izdavačke kuće mi je odgovorio pitanjem: "Od čega bismo mi onda živeli?" Fenomen globalizacije književnosti ne zna za slogan: "Kupujmo domaće!"

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement