RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Goran Bare - Srce (Croatia Records, 2006)

 

Izabirem život gdje je sreća
tamo gdje sam i ja
Izabirem život gdje je svjetlost
gdje je istina...

 

ImageČudne su asocijacije koje su me pratile dok sam slušao ovaj album. Simbolički je negde izronio Fokner i njegova "Buka i bes". Da li ste čitali ovaj roman? Pokušajte, iako znam da to neće lako ići. I kada završite, pokušajte da zamislite kako bi vam taj roman izgledao da niste pre početka imali pred sobom (tek naknadno dodat) piščev predgovor. Čemu ova asocijativnost? Ne poznavanje imena, lika i dela Gorana Barea može stvoriti totalno drugačiji utisak o ovom albumu jer bez poznavanja Bareovog backgrounda, izmiče i pravi utisak o albumu.

 

Vidim brate sa problemom da se mučiš
Problem je tvoj, brate moj, što sebe ne voliš...

 

Davno su bile godine kada je postojala država u kojoj su Vinkovci bili jedan od glavnih trainspoting centara. Prekopajte malo po istoriji, po onome što je radio bend koji se zvao Majke. Odatle sve kreće, a iz cele te Vinkovačke priče danas je jako malo preživelih. Album Srce, treći u Bareovoj solo karijeri, na neki način je bajpas u njegovoj trenutnoj borbi za goli život. Ma koliko to patetično moglo zvučati, čini se da je upravo tako. Najlakše je reći da je ovo jedna dosadna, na momente prepatetična blues ploča kakvih je bezbroj, no uvek treba imati na umu čije je to delo. Apsolutno kapiram ono što je Bare pokušao ovim albumom, koji nosi u sebi vrlo čudnu atmosferu. Atmosferu prepunu pitanja na koja traži odgovore kojih nema. Atmosferu koja pokušava da razgoni heroinsku izmaglicu koja ga je godinama okruživala, ali ne uspeva u tome do kraja.

 

Kao što kamera obično uveličava i doda koji kilogram, tako i stihovi sa ove ploče ponekad deluju prepatetično, ali ... Da li je uopšte moguće biti iskren a da se ne zagazi u patetiku?

 

Živjeću život, života vredan
Ne zato što mora
nego zato što trebam...

 

Svidelo se to slušaocu ili ne, Bare peva svoju životnu priču. Daleko je od lepe, slažem se, ali iskrenost koja provejava korz stihove se ne može poreći. Ipak je potrebno mnogo toga (da ne kažem dodirnuti dno) pa da se sve ovo ispljune iz sebe. Sad, ukoliko je ovo dokaz svesnost - dobra rabota, no ako se radi o vapaju za pomoć, mrka kapa. Ipak nadam se da će se neka snaga u sebi pronaći.

 

U retkim momentima, promalja svetlost. Nisam siguran koliko je jaka da bi se izgruralo dalje, no... ostaje nada.

 

Generalno, sat vremena slušanja ovog albuma donosi vrlo malo veselosti ali možda isuviše života i životnosti.

 

Preporučujem za slušanje, a ocenu dodelite sami.

 

Ja napokon znam da se ne može sam ...

 

Autor: Branislav Nikolić, novembar 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement