Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (26)

 

U pisanju knjiga nema nikakve misterije

 

ImageZa neobaveštene, pisanje, naročito ako se kibicerski gleda sa strane, nije naračito uzbudljiv posao. Nema tu nikakve radnje, udaranja čekićem, okretanja volana, testerisanja balvana... Zbog sedenja za stolom, pisanja po papiru ili kucanja po tastaturi, čini se, samo naizgled, da pisac, u stvari, obavlja nekvu birokratski dosadnu stvar. Možda se zbog potrebe da bude "fizičkije", angažovanje pisca ne zaustavlja samo na tom simplifikovanom manuelnom radu. Potrebno je, dakle, da pisac učestvuje na književnim tribinama, snima radijske ili televizijske emisije, ili da svojim prisustvom "uveličava" razne javne, kulturne, a što da ne i političke, manifestacije. Nekim piscima je ovaj drugi deo njihovog posla mnogo bitniji od pisanja knjiga. Oni skromniji, možda s pravom smatraju da se piščev delokrug rada završava objavljivanjem knjige na kojoj su radili mesecima ili godinama. Sve se menja pa i način na koji običan svet doživljava pojavu pisca u savremenom dobu opterećenom razvojem i širenjem globalnih komunikacija, tehnologija i tržišta do neslućenih granica. Primer neverovatne gužve koja je pratila objavljivanje knjiga iz serijala o čarobnjaku-šegrtu ili roman o zaveri koja potkopava najsvetije hrišćanske dogme, svedoči o tome da je za književni uspeh najvažnije znati: 1) kako upravljati tehnologijom prodaje i 2) imati odličnu PR-agenciju. U svetu je do perverznih pojedinosti razvijena tehnologija koja je u funkciji što bolje prodaje knjige, a koja se ima posmatrati samo kao puki proizvod za masovnu upotrebu. Svest i savest čitalaca i kritičara ne može a da ne ustukne pred lavinom oglasa objavljenih u novinama, na televiziji i radiju, na internetu, na plakatima, bilbordima ili flajerima i ponovljenih onoliko puta koliko je izdavač uložio novca. Može se naplatiti čak i "skidanje" sa interneta naslovne stranice knjige modifikovane u pozadinu za mobilni telefon. Kod nas ta pojava, zahvaljujući ukupnom jadnom stanju u društvu, još nije uzela maha, iako se neki veliki mediji svojski trude da se mešaju u posao izdavačkih kuća. Poput nelojalne konkurencije, oni se koriste resursima, logistikom, prodajnom mrežom i oglasnim prostorom da nas do besvesti kljucaju u mozak marketinškim porukama i ubeđuju u to da su njihovi pisci najbolji i najtiražniji.

 

Nedavno sam odgovarao na kritike predsednika jedne mesne zajednice povodom ignorisanja mog učešća u kulturno-umetničkom životu sela u kome je on knez. Bez namere da me uvredi, taj dobri čovek mi najozbiljnije reče: "A, pa ti si pisac. Hajde da ti napravimo književno veče. Biće tu i da se popije i pojede štogođ. Vi pisci ste poznati kao boemi, vi možete dobro da povučete talog iz bureta." Ovde se na pisce i dalje gleda kao na zapuštene, neuračunljive i pijane mesne lude. Pisac je doživljen kao iskrivljeni i groteskni prikaz romantičarskih pesnika. To gledište potvrđuju provincijski nastavnici književnosti i lokalni p(j)esnici koji i ne čitaju knjige. Nema govora o PR-menadžerima koji se trude da, promovišući manje ili više agresivno svoje knjige, dopru do svakog čitaoca. Ni u jednom od ta dva pogleda na to čime se uistinu bavi pisac nema nikakve "misterije književnosti". Ili da citiram Mirka Kovača: "Singer je smatrao pogrešnim upoznavati pisce, jer je mislio da živa osoba srozava 'misterij književnosti'. Italo Calvino u tekstu 'Osamljen u Parizu' veli: 'Uvjeren sam da pisci mnogo gube ako ih ljudi viđaju uživo.' Calvinov je ideal pisac 'bez lica, bez prisutnosti', kao u davna vremena. On bi htio da se oko pisca pletu fame i kuju mitovi, ali to više nije tako. Više nema zaređenih pisaca, niti zavjetovanih svom pozivu. Nema kule od bjelokosti, pisci žive u neboderima, viđamo ih u ribarnicama i na tržnicama. A vjerojatno je dvojben i onaj Singerov pojam 'misterij književnosti'".

 

Pesnici su, ne samo zbog Ničeove objave smrti boga, prestali da budu "vesnici bogova". Nema tu nikakve misterije. U budućnosti, unosno bavljenjem pisanjem više neće biti čak ni zanatska delatnost nekog veštog pojedinca od koje će moći da živi, već korporacijski surovi biznis.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement