RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Lira Vega - Beograd, Plastik, 16. novembar 2006.

 

ImageAko ste umorni od postojeće domaće scene, od bendova ukalupljenih u žanrove, namenski smišljenog zvuka uperenog na određeni deo "tržišta", i ako želite da čujete nešto spontano i kreativno, onda je Lira Vega pravo rešenje za vas. Istina, te iste stvari čine težim pristup široj publici, uprkos tome što im je RTS izdavač za sada jedinog albuma (ima li boljeg načina da objavite album a da ostanete neprimećeni od izdavanja albuma za RTS?), ipak, čini se da je broj zainteresovanih za njihovu muziku ostao isti. Ako i jeste tako, sigurno je reč o istraživačima kojima Lira Vega zadovoljava radoznalost.

 

Na žalost, ovaj koncert se zbio u Plastiku. Kažem na žalost, jer on svakako nije najsrećnije rešenje kao koncertno mesto. Nije možda toliko reč o zvuku koliko o samom prostoru, o bini koja je dobrim delom zaklonjena jednim stubom, iza kog se obično na koncertima krije dobar deo benda koji ne možete videti (hm, kako li izgleda iz perspektive muzičara svirati jednom stubu ispred sebe?), uz to mala bina ne da dovoljno prostora za koreografske virtuoznosti, što je u slučaju Zoje, pevačice ovog benda, jedna od stvari zbog koje vredi gledati ovaj bend. Uz to, VIP odeljak, u koji se može ući samo ako ste na specijalnom spisku, stvara klasnu podelu i kvari atmosferu. VIPovci, po običaju, sa manje pažnje prate koncert, i zauzimaju dobra mesta na balkonu, odakle se može imati bolji pogled na binu. Ali dobro, to se verovatno tako radi u svetu, a mi hoćemo da budemo deo istog.

 

ImageI tog četvrtka dobili smo svoju porciju ludila od benda. Pred klubom koji se punio polako tokom koncerta, imali smo prilike da doživmo jedan korektan koncert, bez nekih preterano izuzetnih momenata, jer čini se da bend nije bio inspirisan za koncert koliko može biti, ali u slučaju da vam je bio prvi koncert ovog benda koji ste videli, onda ste sigurno mogli da osetite osnovni ton i zabavljački potencijal benda. U svojoj unikatnoj mešavini, koja po pristupu nalikuje na new wave, a u samom zvuku donosi neočekivane kombinacije raznih stilova sa modernim uplivima, što sve zvuči vrlo poletno i stimuliše na ples. Neobična ritmička konstrukcija čini snažan stub njihove muzike. Ograničenost mog muzičkog obrazovanja me sprečava da izrazim šta je to, isprekidano, ali nikako neparno poput nekog tehna. U svakom slučaju reč je o iskusnim sviračima, oprobanim već u raznim drugim bendovima, projektima, tako iskustvo je sigurno zaslužno za ovakav zvuk. Na tu muzičku podlogu dolazi odličan Zojin vokal sa jednistvenim pristupom pevanju, koji je odlugmljen i ne sadrži ništa lično, poput pozajmljenog glasa u nekom crtanom filmu, gotovo da se može reći da u kvartetu predstavlja četvrti instrument. Pomenuo sam koreografiju. Zoja ozbiljno vodi računa o tome, birajući svaki put drugi kostim za potrebe koncerta, po pravilu ne u odeći sa kojom bi voleli da se zateknete na ulici u svakodnevnim prilikama. Uz to, pomoću koreografije pravi vizuelizaciju pesama, puštajući da je pesma nosi gdegod, potčinjavajući se zvuku.

 

Nije baš jasno o čemu su njihove pesme. Često se ne može reći sa sigurnošću na kom su jeziku, ali jasan izraz sve govori. Zapravo i nije ni važno, potrebno je doživeti a ne razumeti. Celokupan događaj sa lakoćom će nas izneti iz svega uobičajenog, ne postoje neke nužne asocijacije na koje njihova muzika upućuje, sve deluje kao neki zabavan san, ili neko pijanstvo koje doživljavamo prvi put.

 

Doduše, čini se da je bend malo bio zamoren, basista Nemanja (Jarboli, Neočekivan Sila) je pri kraju koncerta morao da sedne, nije bilo ni bisa, a koncert nije dugo trajao. Još jedna loša strana je to i što se vokal nije čuo dovoljno glasno, što je uticalo na mogućnost komunikacije. I šteta što uprkos svemu njihov nastup počinje ipak posle izvesnog vremena da gubi svoj spontani karakter. Bilo bi dobro ako bi bend mogao još nečim da nas iznenadi. Oni novi koji ih vide neće biti razočarani, ali stari slušaoci će posle izvesnog vremena možda suviše lako prepoznati neki red u njihovom "ludilu". Eto jednog zadatka kako bi žurka mogla u istom tempu da se nastavi.

 

Autor: Miloš Trifunović
Foto: Sylvia

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement