RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

NEO ELEKTRONISCHE ORDNUNG - Beograd, Casanova, 29. decembar 2006.
(Zagrob + Dekolaž + Florence Foster Fan Club)

 

ImageA dan je tako lijepo počeo... U ove dana kada mi se "iz svih sredstava komunikacije" promaljaju političke parole, i razne individue koje kao pokušavaju da me ubede da baš oni znaju šta je najbolje za mene, bude se mnoga sećanja na političke (ne)prilike ovih žalosnih prostora u poslednje nepune dve decenije. Tečko da se ja svojim individualizmom mogu uklopiti u bilo koju od opcija koje mi se nude. Ali mogu koliko god pokušavao da se ne bavim politikom, ali ona se definitivno bavi samnom, hteo to ja ili ne. Priznajem, na samom početku čak sam bio i na jednoj predizbornoj konvenciji. Jeste, kod onog "izdajnika" za vreme koga smo imali prosečne plate od hiljadu maraka i kada mi je bilo logično da je to opcija i kada sam naivno klinački verovao da u ovoj zemlji ima šanse... Nažalost, logika je stanovala negde drugde.

 

Da razjasnim. Nisam YU nostalgičar (kako jedan moj poznanik reče - pre će biti da sam Jugo futurista ;) ) ali i ta zemlja u kojoj sam rođen nekako mi je delovala tesno i skučeno, kakav mi je današnji osećaj, da ne govorim.

 

ImagePrvog, mamurnotmurnog, jauarskog jutra ove godine, na računaru nailazim na NY čestitku moje drage prijateljice iz Sofije. Uzvraćam, i onako uzgred, rekoh red je, čestitam joj i ulazak u EU. Uzvraća rečima - Čekamo vas! Srećom sedeo sam dok sam to čitao, ali misli su otplovile u neku (bolju) prošlost. Bojim se Albena, da ćeš nas čekati još dugo ali, čekaj nas... Jednog dana ćemo valjda i doći...

 

Za sve ove godine koliko obitavam u Beogradu nikada nisam čuo za klub u kome se odvijao ovaj koncert koji je suštinska tema priče. Za same bendove/projekte koji su se predstavljaji takođe. Preciznije ni za samo dešavanje ne bi čuo da se nije javio prijatelj zagrebački da mi došapne kako neki prijatelji njegovi iz Siska (a sva tri projekta su odatle) dolaze, te da mi preporučuje da overim dešavanje. Odoh, videh i nimalo ne zažalih.

 

Ako mislite da darkelektropunktrash scena na ovim prostorima ne postoji, u grdnoj ste zabludi. Živ je underground umro nije, a vidim i da neće što srce mi veseli. Ko ne veruje, neka svrati na www.coldtrinity.com Da li vam nešto znače imena - Zarkoff, Monofonik, Leut Magnetik, Bilk, Ghetto Booties, Margita je mrtva, Ilegalne emocije, Videododir... Ne? Trebalo bi...

 

ImagePrvi na sceni je Zagrob. Dečko je imao nesreću da nije mogao da ostvari full performans (video projekcija) iz tehničkih razloga. Njegov minimal/experiment/industrial/zagrobni, priznajem, nije me posebno oduševio, ali da je korektno - jeste. Na momente me je podsetio na rane radove Klopke za Pionira, no mora se riznati da KZP to radi mnogo bolje i ubedljivije. Ipak, preporuka za slušanje, a ja ću se truditi da propratim njegov rad. Detaljnije o Zagrobu na www.zagrob.tk

 

Dekloaž, koji je nastupio (preciznije nastupile da budem politički korektan) sledeći predstavio je za mene veliko prijatno iznenađenje. Tih pet-šest numera koje su ove dve devojčice (Anshie + Lana), koje rade tek nekih mesec dana, maksimalno su mi prijale. Slobodan sam da kažem da se oseća mala influenca bendova tipa DAF ili Suicide što mislim da dovoljno govori o svemu. Uz to, Anshie ima fenomenalan vokal, i sudeći po nekim sitnicama, zna i šta i kako da se prezentuje na sceni. Šteta, zbog skučenosti, za sve to nije bilo prilike te večeri. No, sadržajno i koloritno bogat glas koji podseća na mladu Anju Rupel dovoljan bio je dovoljan za full uživanje. Želite da znate nešto više o njima? www.myspace.com/dekolaz

 

ImageProgram zatvaraju Florence Foster Fan Club, projekat koji čini dvojac Sasha (poznatiji kao Zarkoff - www.myspace.com/3arkob) i DJ Yas (pored DJ-isanja poznat i po projektu Le Chocolat Noir koji radi sa gorespomenutom Anhsie - www.myspace.com/lechocolatnoir). Impresivni u live nastupu pokazili su da mnogo znaju, znaju šta žele i da to što rade vredi u daleko većim okvirima nego što su Beograd, Sisak, Zagreb... Biću slobodan da to okarakterišem kao kombinaciju rane Borghesie i Joy Division, a vi se sada potrudite da se uverite da to nije tako...

 

Ostali utisci... Gostovanje ove ekipe iz Siska organizovali su njihovi BG prijatelji koji se bave istom takvom muzikom. Ne, ne radi se ni o kakvim veteranima koji pamte onu gore spominjanu (bolju) prošlost. Većina njih nije ni imala prilike da budu Titovi pioniri, jer kada su stasali za to toga više bilo nije. Cyber generacija kojoj su ideja i duh mnogo važniji od bilo čega drugog. I treba tako.

 

Izgleda da ipak ima smisla živeti ovde. Ipak, sve od nas zavisi.

 

Autor: Branislav Nikolić, januar 2007.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement