RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt

Recenzije: Trans Am

 

Trans Am - Sex Change (Thrill Jockey, 2007)

 

ImageSa Trans Am nikad nismo sigurni šta možemo da očekujemo. Informisani poznavaoci i odlični svirači često prave toliko različite stvari da čak i na jednom te istom albumu mogu da zazvuče kao dva tri različita benda u jednom. Ako se uzme u obzir okolnost da je album u nekoj meri pravljen "na daljinu", tojest, da nije bilo zajedničkog rada u studiju jer su članovi benda bili na različitim geografskim lokacijama, tako da je svako radio svoje deonice i slao dalje drugim članovima da ih dopune svojim delom, očekivao bi se još luđi rezultat. Ipak, dobili smo iznenađujuće stilski ujednačen album, bez većih ekstrema.

 

Glavno obeležje Trans Am-a, futurističi muzički pejzaži, ovaj put su zašli u sterilnu i bezbednu budućnost. Digitalni, tehnološki napredan svet, gde se putuje u najmodernijim automobilima na zastrašujućim mega autobahnovima, udobno zavaljeni u svet bez fizičke patnje i gde je sve dostupno na dugme. Po malo apatičan i hladan svet, ali čudesan u svojim prizorima daleke budućnosti koja će doći jednom. Nije to ništa posebno novo za Trans Am, ali ovaj put futurističko putovanje nosi malo više opuštenosti i uživanja u istom.

 

Za razliku od prošlog albuma, političke angažovanosti nema, bar ne toliko direktno da bi se lako primetila, ali tako nešto je bolje prepustiti nekima kao što su The Thermals. Ipak, i bez politike Trans Am mogli su uspešno da demonstriraju paranoju i klasutrofobiju informatičkog doba i sveta isprepletanog u elektronsku mrežu sa njegovim hedonizmom i junk kulturom koji bezglavo srlja negde napred.

 

Prepoznatljivi elementi zvuka, poput tipičnih sintisajzera, čine da se zvuk albuma dosta bazira na prošlosti. Ali ipak, stari poznati zvuci se ovde upotrebljavaju na nov način i sa nekim fetišističkim stavom. Skoro kao pop '80-ih, disko pop, elektronski funk, vrlo lako su shvatljivi i zapravo nikad manje nepoznato nisu zvučali. Naročito će nam sve to pomalo zvučati kraut, u dugim instrumentalnim deonicama Neu tipa, i u fascinaciji budućnošću poput Kraftwerk-a, ili u pesmi Reprieve koja toliko podseća na Oh, yeah od Can. Dakle, iako nema mnogo inventivnosti, pomenutom atmosferom nadoknađuju izgubljeno i ovo može biti vaša omiljena muzika za noćni program jer svojom lakoćom deluje isceljujuće. Osim u Shining Path, jer mora opet da bude nekog iznenađenja i nečeg što odskače, gitarskoj tiradi nalik na teži rok, ali čisto iz hira, kao i često što su radili do sad. Ali i kada na završnoj pesmi Triangular Pyramid i dalje odvrnu pojačala do kraja, to opet čine sa nekim toplim prizvukom, ne gonjeni teskobom, već više mu ekstazi.

 

Možemo se zapitati šta je sa Trans Am. Oni, uobičajeno, rade ono što ih trenutno najviše interesuje. Prvi put posle tri godine pauze, i u najprijemčivijoj verziji do sad. Sigurno ni oni sami ne znaju šta je sledeće što će raditi. Samo 11 pesama nije nešto što smo očekivali. Možda bendu više nije namenjeno da traje duže, jedva su se skupili i za ovo malo pesama. Ali opet, nisu na ni mnogo izneverili, opet su dali nešto drugačije i nešto u čije slušanje možemo da se umesemo kao u neki drugi svet.

 

Autor: Miloš Trifunović, januar 2007.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement