The Thermals - The Body, the Blood, the Machine (Sub Pop, 2006)

Zamislite da živite u zemlji u kojoj su Green Day za mnoge ljude "angažovani" bend sa političkom porukom. Pored ostalih prednosti koje donosi život u USA ovo deluje beznačajano, i kao da je uopšte važno, rok muzika je ionako nešto neozbiljno. Ali kako toliko angažovanosti u poslednje vreme nije proizvelo mnogo toga za pamćenje? Ovih dana svi imaju svoje antiestablišmentske himne koje, i da nije uzaludnosti protesta preko muzike, teško mogu da nas ubede da je George W. Bush sam đavo više nego što to govore sama njegova dela. I još kad su se rep izvođači preselili iz geta u skupe i velike kuće i smrču kokain u društvu više oskudno odevenih crnih sestara sa ulice, više nema nikog da autentično i realno govori o trenutnoj situaciji.

Dakle, ovo je jedan angažovani album sa dosta anitklerofašističkih motiva koji transcendira granice i dobija univerzalno važenje čak i tamo negde u zemlji punoj novorođenih vernika i opsednutoj pohodima van svojih granica u borbi za naciju ili slobodno tržište. Fundamentalizmom protiv fundamentalizma, vatrom protiv vatre.

God reached his hand down from the sky / he flooded the land, then he set it afire. Here's Your Future brutalno zvuči u svom tektualnom i muzičkom izrazu i bukvalno oduzima nadu. Drugde zvuče cinično kao u Power Doesn't Run On Nothing. Apokalipsa je kao neka centralna tema, jer tamo gde je bog postao đavo sve dolazi svom kraju, valjda. Ovaj put politčka mašina je previše ojačala i niko neće moći da je zaustavi? Posebnu snagu muzika dobija pevanjem Hutch Harris-a koji zaista ulaže svoju energiju.

Za trio The Thermals neka verzija lo-fi panka, sa izraženim smislom za melodiju, je i dalje glavno umetničko sredstvo. Doduše, produkcija je donela ovaj put čistiji zvuk, ali sve to i dalje zvuči dovoljno lo-fi da ne bude suviše laka građa za one zalutale. Takođe, pesme su sporije i primetno duže nego ranije, nekoliko pesama traje čak i preko 4 minuta. Dosta je konzistentan zvuk na albumu, čak je i ritmički od početka do kraja sličan. Energija je ipak ista, i zapravo dobro je što je bend napravio neki pomak u svom zvuku, iako i dalje zvuče kao neki tinejdžeri sa instrumentima, ipak je to u smislu svežine i naloženosti.

Znači, konačno imamo angažovani album kojeg možemo ozbiljno shvatiti i koji ima nešto više da poruči. Sasvim dovoljan napredak za početak. Jer tamo gde su mnogi ostali na površini, The Thermals su otišli pravo u središte apokalipse.

Autor: Miloš Trifunović, januar 2007.