RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Kuvarove kletve i druge gadosti

 

Image"Pro Arte" (Sarajevo)
Singl ploča
Godina izdavanja: 1976
Izdavač: Suzy, Zagreb - SP 1141
A strana: 1. "Šjor Bepo kapitan" (Split '76) (Đ. Novković - Ž. Sabol - Đ. Novković)
B strana: 1. "Gdje je pjesma koju znaš" (Đ. Novković - Ž. Sabol - R. Ruić)

 

ImageLjupka Dimitrovska (Zagreb)
Album: "Ljupka"
Godina izdavanja: 1975
Izdavač: Jugoton, Zagreb
Pesme (A i B strana): 1. "Ljutit će se moja majka" (Nikica Kalogjera - Ivica Krajač - Nikica Kalogjera), 2. "Godine nisu važne " (Nikica Kalogjera - Ivica Krajač - Nikica Kalogjera), 3. "Šta je, tu je " (Nikica Kalogjera - Željko Sabol - Nikica Kalogjera), 4. "Ne traži suze" (Nikica Kalogjera - Ivica Krajač - Nikica Kalogjera ), 5. "Marioneta" (Nikica Kalogjera - Arsen Dedić - Nikica Kalogjera), 6. "Kad bih mogla voljeti drugog" (Nikica Kalogjera - Arsen Dedić - Nikica Kalogjera), 7. "Čibu čiba" (Nikica Kalogjera - Ivica Krajač - Nikica Kalogjera), 8. "Adio" (Nikica Kalogjera - Ivica Krajač - Nikica Kalogjera), 9. "Obećanje" (Nikica Kalogjera - Ivica Krajač - Nikica Kalogjera), 10. "Uspomene uz gitaru" (Nikica Kalogjera - Ivica Krajač - Nikica Kalogjera), 11. "Ne igraj se sa mnon" (Nikica Kalogjera - Milan Doležal Mišo - Nikica Kalogjera), 12. "Ne zaboravi" (Nikica Kalogjera - Arsen Dedić - Nikica Kalogjera)

 

Treće poglavlje

 

Iako danas nije morao u školu, Pavle je ove subote ustao ranije nego obično. Planirao je da obavi jedan veoma važan zadatak. Čuo je Maksima kako zvižduće dok je išao hodnikom ka kupatilu. Pavla je nerviralo to što bi njegov otac retko kad uključivao svetlo kada bi bio u kupatilu. Jedanput je tako prepao Maksima dok se tuširao u polumraku, pa ga je ovaj gađao sapunom. Posle su se obojica pretvarali da se ništa strašno nije dogodilo. Pavla i danas proganja prizor nagog i nasapunjanog očevog tela. Pošto je znao svakodnevnu Maksimovu rutinu, Pavle je još koji tren sačekao sedeći u pidžami na krevetu. Čuvši napokon metalni zvuk koji pravi ključ kada ulazi u pokvarenu bravu ulaznih vrata koju je i Maksim teško zaključavao, kao metak je izleteo iz sobe. Kroz krmeljive kapke s mukom je uspeo da pročita šta je Maksim napisao na cedulji zalepljenoj na gornjoj strani poklopca klozetske školjke. Zabranjeno je pišanje po podu! Pavle odluči da će piškiti u poljskom klozetu pa se u kupatilu nije ni zadržavao već se na brzinu umio, a potom i presvukao, doručkovao mleko i keks, koji su ga svakog jutra čekali na kuhinjskom stolu, i izašao kroz vrata koja su vodila u dvorište iza kuće. Pod miškom je nosio singlicu grupe "Pro Arte".

 

Sedamdesetih godina bile su veoma popularne singl-ploče koje su izdavačke kuće objavljivale neposredno nakon završetka većih jugoslovenskih festivala zabavne muzike. Poklanjane su obično uz magazine za žene. Tako je 1976. godine grupa "Pro Arte" objavila singlicu na kojoj su se nalazile numere "Šjor Bepo kapitan" i "Gdje je pjesma koju znaš". Pavle ju je slušao gotovo dan i noć. Maksim je bio pretplaćen na "Praktičnu ženu" i "Bazar" zbog recepata za jela koja je nameravao da spravlja u svom restoranu. Budući da je u Mokrinu bilo malo mušterija koje su imale razumevanja za njegov egzotični jelovnik i koje su, pored ponuđenih đakonija, naručivale samo porcije ćevapa s lukom, sve se svodilo na to da je on isecao recepte iz novina i ređao ih u jednu fasciklu. To je bila Maksimova sveta knjiga koju Pavle nije smeo da lista. Doduše, davao mu je ploče koje su išle uz novine pošto ga muzika, za razliku od Pavla, uopšte nije interesovala. Moglo bi se reći da je bio pravi antisluhista kada je reč o izboru muzike za restoran. Jedanput je, oduševljen virtuoznošću koju su muzikanti prikazali na audiciji, bez dvoumljenja angažovao orkestar koji su činili samo bubnjar, gitarista i pevačica. Činjenica je da je gitarista, kog su svi zvali Paganini, bio kratkih živaca. Već prve večeri se u restoranu "Kod Makse" posvađao na krv i nož sa traktoristom Pajom koji je masnim rukama hvatao za dupe njegovu pevačicu. Nakon tuče, u kojoj je nervozni Paganini ostao bez prednjih zuba, pijani traktorista je izneo njegove "dinakord" zvučnike i "jolana" gitaru kroz vrata i razbio ih o betonsku ploču. Posle je tvrdio da je, u stvari, mislio da će da poludi od odjekivanja friziranog zvuka gitare. Isti traktorista je bio poznat i po tome što je plaćao muzičare da ne sviraju u kafani, a desilo se i da je na jednoj svadbi zaustavio muziku usred veselja, i kupio od zabezeknutih muzičara za basnoslovan novac obe harmonike. Jedina ploča koju je Maksim smatrao svojom bila je longplejka Ljupke Dimitrovske iz 1975. godine, nazvana jednostavno "Ljupka". Pevačica je, poput njega, bila iz Makedonije i živela daleko od rodne kuće. "Ljutit će se moja majka" bila je omiljena Maksimova pesma, ali i Pavlova.

 

Dok je koračao dugačkom Ulicom Borisa Kidriča, razmišljao je o tome kako ga je juče debeli Nikola, za koga je mislio da mu je najbolji drug, osramotio pred svima vičući, klibereći se i unoseći mu se u lice. Mama ti je umrla! Mama ti je umrla! Pošto to nije bila istina, Pavle ga je udario kamenom u glavu. Na svu sreću, stvar nije odmah došla do učiteljice, iako Nikola nije mogao da sakrije poveću čvorugu čak ni terajući šiške niz čelo. Pavle nije bio ni progovorio kada se preko noći njegova majka Marica preudala za strica Kuzmana. Otad je nije video, a Maksima niti je smeo da pita za nju, niti bi mu on o njoj pričao. Za Maksima je, ali ne i za Pavla, Marica, doslovno, bila mrtva. Mrtvija od svih mrtvih žena na svetu. Pavle je Kuzmana ponekad viđao na ulici, ali nikada nije imao dovoljno hrabrosti da ga pita za majku. Kada bi se slučajno sreli, stric bi se svaki put, kao da ga prvi put vidi, čudio sličnosti između njih. Čak mu je i izdajica Nikola jednom potvrdio da više liči na strica nego na oca. Isti ti. Pavle se zakleo da Maksim neće čuti ni reč od onoga šta mu je Kuzman govorio.

 

Lopovski se prišunjao kući u Ulici Edvarda Kardelja, od koje se dalje, prašnjavim kolskim putem, moglo ići samo ravno u atar. Periferija je, kako se god uzme, spavala. Pavle je naskočio na zidić, na koji je neko u malter poređao lomljeno staklo da bi njime ko bajagi zaustavio vešte kradljivace pačijih i ćurećih jaja iz kokošinjca ili dimljenih šunki i slanine s tavana. Pošto nije čuo lavež psa, skočio je u dvorište, dotrčao do kuće i priljubio se leđima uz vođicu. Srce mu je ubrzano lupalo, plašio se da ga ne uhvati neko od ukućana i izdeveta. Želja da dođe do istine bila je, ipak, jača od straha i drhtanja. Polako se primicao verandi, popeo se stepenicama do ulaza, razgrnuo zavesu od plastičnih traka, pritisnuo kvaku i otvorio vrata. Pred njim se otvorio dugačak i mračan hodnik. U potpunoj tišini, Pavle je krenuo ka prvim staklenim vratima koja je ugledao u hodniku. Provirio je. U sobi nije bilo nikoga iako mu se činilo da je u krevetu do malopre neko spavao. Posteljina je bila razmeštena, a po njoj razbacana odeća. Nastavio je da hoda na prstima. Otvorio je vrata od kuhinje, špajza i kupatila, a onda je ušao u jednu veliku prostoriju u kojoj je stajao teški drveni sto i oko njega šest stolica, peć "kraljica", starinski orman, krevet sa naslonima prekriven ćilimom i na zidu kao slika okačen poklopac sa bombonjere. Činilo se da je ovde retko ko ulazio. Pored ormana je ugledao odškrinuta staklena vrata kroz koja se probijao tračak mršavog svetla. Nečujno im je prišao i provirio kroz njih. Video je Kuzmana s leđa, kako sedi go na hoklici naspram kreveta na kome je ležala, raširenih nogu i ruku podmetnutih pod glavu, njegova majka Marica. Stric Kuzman dizao je i spuštao s poda flašu iz koje je povremeno sipao u šaku neku tečnost, a zatim se njome mazao između nogu. Tek kada su mu se oči u potpunosti prilagodile polutami u sobi u koju je ulazilo malo svetla kroz razređene roletne, Pavle je ugledao rutavi crni žbun svoje majke. Odskočio je kao oparen. Pogleda prikovanog za majčino međunožje, Pavle je polako išao unazad sve dok nije napipao naslon stolice. Okrenuo se i pošao hitro ka izlazu. Došao je do vrata, zastao, a onda se vratio do stola. Ostavio je, pored vaze sa osušenom kitom bosiljka u njoj, singlicu grupe "Pro Arte".

 

Odlomak iz romana "Kuvarove kletve i druge gadosti" Srđana V. Tešina,
izdavač "Stubovi kulture", 2006.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement