Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bernhard i BG klabing

 

Barbara Barbi Marković: "Izlaženje", Rende, Beograd, 2006.

 

ImageNe prođe mnogo vremena a da neko po hiljaditi put ne postavi ono nesuvislo i otrcano pitanje šta pisati kada je već sve napisano. Ili, za one koji vole grubu varijantu, da li uopšte i pisati i da li je sve napisano. Prvi roman Barbare Marković (Beograd, 1980) daje sasvim orginalan odgovor. Možda mnogo toga jeste napisano, ali "uzdah i izdah" tehno ere jesu skreč i remiks. Tu gornje crne slutnje padaju u vodu. Tehno doba ne uništava vinil-ploče, nego ih reciklira na orginalan način, gurajući ih prstima, dok se okreću, malo napred, pa malo nazad (skreč). Ono što je već napisano tako ostaje u pozadini - kao muzički zapis bez koga se ne može - a skreč stvara remiks, ili pre nešto sasvim novo - novo koje će izbrisati svaki znak pitanja.

 

Šta to skrečuje i od čega pravi remiks Barbara Marković? Od novele "Hodanje" austrijskog pisca Tomasa Bernharda (1931-1989), objašnjavajući već u prologu svog romana - "Tomas Bernhard HODANJE (rmx) Barbi IZLAŽENJE" - o kakvom je proznom eksperimentu reč. "Stalno misliti između svih mogućnosti ljudske glave i osećati između svih mogućnosti ljudskog mozga i razvlačiti se između svih mogućnosti ljudskog karaktera.", citira Barbara na početku Bernharda. Zatim čini: "Skreč" i odmah ispod tog citata dobijamo remiks navedenog pasusa koji će nam otkriti suštinu teme kojom će se spisateljica baviti. "Stalno misliti između svih muzičkih stilova, drogirati se između svih mogućnosti ljudskog mozga i razgovarati između svih mogućnosti ljudskog karaktera."

 

Zaista odlična i (još jednom) sasvim orginalna zamisao o strukturi knjige, koja će dobiti na snazi kada se tome dodaju još neke tačke dodira sa velikim i gorkim Bernhardom. "Romani imaju isti broj stranica, isti broj rečenica, Bernhardovom liku Karera odgovara moja Bojana. Gde se Karer pojavi u rečenici, pojavljuje se i moja Bojana, kada Karer krene u šetnju ulicom, moja Bojana ulazi u klub. Sve pojmove i likove sam zamenila, ali je ritam i način govora isti", kaže u jednom intervjuu Barbara Marković. "Ipak, najvažnije mi je bilo da u srpsku književnost uvedem tu bujicu mržnje i kritikovanja, to "hejtovanje", kako sam ga nazvala, to tipično austrijsko izlaženje na binu, podizanje ruke i tirade: "Vi, odvratni ljudi"...

 

Jasno da to nije bio nimalo lak remiks. No, ona ne samo da je uspela da ponovo zavrti Bernhardovu ploču i to vrhovima svojih prstiju, nego je uspela i da napravi jednu ozbiljnu i hrabru igru kada je o jeziku kojim je priča ispripovedana reč. Zanimljivo je kako se taj neobični jezik - prepun ponavljanja koja odzvanjaju poput buke tupih udaraca koji dopiru iz beogradskih klubova - dobro uklopio u tematski osnov "Izlaženja". Jezička struktura romana bila je sjajna osnova za njegovu temu i ponudila je čitav niz zagonetki iza kojih se uvek otkrivaju novi konteksti storije. "Izlaženje" je, dakle, jedna ozbiljna, na momente čak i esejistička, priča o beogradskom klabingu, o klaberima i noćnom životu Beograda, ali i priča skrojena tako da se u zagušljivom svetu klubova i mirisu noći, mogu pronaći i mnogo širi nivoi smislenosti, koji upućuju na ozbiljne sociološke probleme, kojih ima i tamo dokle klabing muzičke liste ne dopiru. Klabing je ovde prikazan kao jedini izlaz iz grozne svakodnevnice, ali je upravo klub ključno mesto među čijim zidovima vidimo posledice izolacije i nagoveštaj nimalo srdačnog susreta sa životom koji te ujutro čeka. "Nakon beogradske zabave odjednom čekati jutarnji prevoz na Zelenom vencu (na Slaviji), to je strašno, kaže Bojana. Kada se odjednom ponovo suočiš s dnevnim svetlom, kaže Bojana. Koliko prljavštine..."

 

S obzirom da se radi o prvoj knjizi, treba odmah podvući da "Izlaženje" nije nastalo kao nekakvo banalno oduševljenje Bernhardom. Naprotiv! Roman je toliko dobro i zrelo koncipiran da se "Hodanje" tokom čitanja gotovo i zaboravlja. Barbara Marković poseduje ogroman pripovedački talenat. Četiri dobro isprofilisana junaka, sa samo jednim većim zapletom, i sve to na stotinu stranica! Lako - teorijski ulazak u srž klabinga i klabera. Kada se tome još dodaju i svi ti za prvo čitanje i ne toliko potrebni podaci o tematskim, ili još pre formalnim simetrijama sa Bernhardom - dobijamo delo debitanta koji iz prvog koraka ulazi u izbor za najvažniju književnu nagradu.

 

(Skreč. Seti se / Barbara / Bez prestanka je kišilo nad Beogradom toga dana / A ti si skrečovala / nasmejana...)

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement