Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Jovica Aćin

 

Razgovor o biberu

 

ImageNovica T. mi se našao na domaku dok sam slagao Kafkine crteže.
Gurnem ih po stolu do njega. Ceo rukopis knjige.
Razgleda crteže, preleće pogledom po mojim zapisima.
Ti uvek imaš nešto otkrivalačko, naposletku će on reći. Ne samo sad nego u svim svojim knjigama. Ovo će svi želeti.
Ne prekidam ga dok lista i gleda. Kasnije, izdvajam jedan od crteža, koji bih da istaknem, i pokazujem mu ga. Da li je to krov ili pločnik, pitam. Šta bi ti rekao? Šta vidiš?
Ovo je crep, kaže on, i rekao bih da je krov.
Naginjem se, pa i ja gledam u crtež. Zabacim glavu unazad desetak centimetara, zadržavajući pogled na crtežu, i kažem:
Onda neko ide po krovu? Tako sam i nazvao: "Šetnja po krovu".
Da. Hoda po krovu pokrivenom crepom. Crep je iz neobičnog ugla, kao da je iskrenut. Nacrtao ga je naopako. A taj crep, inače, ima svoj zub kojim se kači na letvu. Pored jednog crepa stavlja se drugi, a preko njihovih sastavnih ivica polaže se treći, da ne bi kad je kiša…
Crta mi crepove i njihovo nameštanje.
Izgleda da je krov "niz vodu", a crep "uz vodu", mislim, ako je Kafkin crep ovakav.
I taj crep se naziva "biber-crep", kaže Novica dok crta.
Otkuda ti to?
Ovih dana menjam svoj krov. Zamenjujem daske, ter-papir, letve koje su istrulile, i crep.
Uzimam njegov crtež, okrećem papir, i na poleđini pišem biber-crep, ćeramida. U isto vreme pitam:
Siguran si da je to biber-crep? Ne verujem da taj naziv postoji u rečniku ili enciklopediji. Tako nešto može znati samo neki zidar, građevinar. Ili možda ima u nekom arhitektonskom leksikonu.
Novica više nije siguran, i odmah telefonom zove, pita nekog.
Da li se onaj crep zove biber? - Jest, onakav. - Pitam samo, ništa, razgovaramo ovde, slučajno.
I prekida vezu, čak i ne pozdravlja tog koji mu je potvrdio da je u pitanju biber-crep, ne zahvaljuje mu.
Baš čudan naziv, govorim više za sebe. Odakle li samo potiče? To je, znači, onaj kružni crep, pitam.
Jeste, odvraća Novica, i pokazuje mi na crtežu da crep završava, po donjem rubu, polukružno.
Mislio sam da je to crep koji je polukružan iz profila. Takvim se pokrivaju krovovi na mediteranskim kućama, znaš već, onaj koji se polaže na krov kao kolevka, a onda se u njega stavljaju, sa strane, druga dva, tako da njihova ispupčenost gleda put neba, pa ni kiša ni sunce ne mogu da probiju takvo uklapanje crepova.
Ne taj, kaže on. Biber-crep je ravan. Evo, juče sam ga imao u rukama.
On živi u potkrovlju kuće u Zemunu, kao što i ja živim u potkrovlju, ali još više kuće, na Vračaru. Moj krov nije pokriven crepom, ni biber-crepom, nego limom, ali i meni trule drveni nosači, lim rđa, i prokišnjava mi.
Ne sumnjam, pristajem ja da smo se razumeli; zaista smo se razumeli.
Ide po krovu kao po pločniku... govorim dalje.
Novica mi onda kaže da je to kao u jednoj od njegovih pesama. Ide po ribljim kostima.
Izgovara to mesto.
Ponovi, molim te.
On ponavlja.

"kreveljio sam se bekeljio plazio
kao da sam po ribljim kostima gazio"

 

Jesi li ti išao po krovu i tada to napisao?
Ne, to je bilo nešto drugo, ulica, ne krov. I to je bilo pre petnaest ili šesnaest godina. Ti ideš po krovu i otkrivaš. Ja gazim po pločniku koji mi liči na riblje kosti.
A meni sve liči na groblje, mislim, groblje na krovu. Mesečarim. Ceo sam okrljuštavio. Mešam se sa duhovima. O tome uvek govorim, ali ne uvek na isti način. Uz to, crepovi na krovu ne leže kao riblje kosti; pre su kao riblja krljušt.
Novica i ja se razilazimo, i ne pozdravljamo se, po običaju. Znam da on i dalje misli na crteže koje sam mu pokazao, sabrane, nikad ih nije dotle video tako, i na moju knjigu sa njima. A ja mislim na to da se izvesna vrsta crepa zove biber, ali to, po meni, nije nikako crep u Kafkinom crtežu, jer Kafka može biti nije ciljao ni na koji određeni crep nego je samo popunjavao površinu tako da znamo da bi to mogao biti krov pokriven crepom, pri čemu je crep, uz uslov da je to biber-crep, okrenut tako da je ono što je trebalo da bude dole – bilo gore. Tako sam sad i ja popunjavao meko razmimoilaženje da li je crep na crtežu ravan, kao što misli Novica, ili je to onaj ispupčen, kao što to, konačno, mislim ja, što objašnjava da je oval na crepovima gore, zbog kose projekcije. U stvari, on i ja se slažemo kao dva crepa. Između nas, pod pljuskom, lije i curi kao između neba i zemlje, i to nas trideset godina povezuje. Tu i tamo prokišnjava. Podjednako kisnemo. Ali, i nije to nešto prema provali oblaka koju je podnosio Kafka, prema hladnom vetru koji mu je produvavao grudi.
Uskoro će mi kucnuti čas da ponovo iziđem na krov. Da nikad više ne siđem sa njega, da se pretvorim u biber ili crep, isprsivši se protiv vetra, saznavši šta sam otkrio.

 

Beleška o autoru: Jovica Aćin (1946), esejista, pripovedač i prevodilac. Objavio je devet knjiga priča, među kojima su i "Duge senke kratkih senki", "Leptirov sanovnik", "Nezemaljske pojave", "Ko hoće da voli mora da umre", "Dnevnik izgnane duše" i "Pročitano u tvojim očima". Objavio je i osam knjiga eseja. Dobitnik je više značajnih nagrada za književnost, među kojima su i Andrićeva i Vitalova nagrada. Živi u Beogradu.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement