Na dokovima Dablina

"Žensko veče u Hotelu Finbar", priređivač: Dermot Bolger, Clio, Beograd, 2004.

Na mapi literarnih toponima koji su ugostili glavne junake najpoznatijih svetskih književnih dela, grad Dablin je (više nego) markiran: veliki Džojs je podvukao njegovo ime mastilom koje ne može da izbledi. Dablin je, verovatno, jedan od gradova čiji "zid" mogu prepoznati (u paralelnu stvarnost) lansirani čitaoci dok lete po magičnom svetu literarnog kosmosa. Zahvaljujući romanopiscu, dramatičaru i pripovedaču Dermotu Bolgeru (i grupi savremenih irskih pripovedača), dablinski bedeker dobio je još jednu litera-turističku atrakciju: "Hotel Finbar" na dablinskim dokovima.

Dermot Bolger, nakon veoma uspešnog romana "Hotel Finbar", odlučio je da na istoj adresi organizuje i žensko veče. Pozvao je sedam poznatih irskih spisateljica da napišu po priču čija će se fabula odviti u jednoj od soba dablinskog hotela: od sobe 101 do de luxe apartmana građevine koju je otkupio i obnovio bogati holandski roker zajedno sa svojom ženom Fionom. "Blizu stanice Hajston. Lepo mesto. Ranije je bio skoro rupa. Ali nedavno je sređen, nije se štedelo. Ona holandska rok zvezda, kako se zvaše, bio je oženjen našom Fionom Meknali. Draga ženica. (...) Finbar je novo mesto u modi, tako bar kažu. Dobro je za posmatranje ljudi, ako ti je do toga.", locirala je Finbar jedna od spisateljica.

"Hotel Finbar" razlikuje se od većine zbornika priča koji za cilj imaju pregled aktuelnog stanja u književnosti određene generacije ili pak zemlje, što podebljava njegovo ime na planu (literarno slavnog) grada. Dermot Bolger je, očigledno u dogovoru sa piscima, povezao priče i načinio roman. Svaka od priča koja se događa tokom "Ženske večeri u Hotelu Finbar" sadrži nekoliko istih detalja koji čitaocu nude romaneskno okruženje. Tu su epizodisti sa recepcije koje nenametljivo vidimo u svakoj storiji, kao što vidimo i mermerni pod, lift, ili bledocrveno-crni tepih raširen po sobama "Finbara" koje će te noći ugostiti junake različitih priča i sudbina. Svaka od storija biće zanimljiva i dramatična na svoj način, a susretanje (samo u prolazu!) stanovnika različitih soba dodatno će zagolicati čitaoca. Već posle druge priče, on će čekati da vidi na koji će nenametljiv način, negde duboko u pozadini, spisateljica uplesti pripovest sa onom koja joj je prethodila.Time će biti izbegnuta ona šarolikost zbornika koja od čitaoca traži da brzo ulazi iz "jezika jednog pisca u jezik drugog pisca", da skače sa teme na temu... Ovim preplitanjem fabula, čitaocu će biti omogućeno da se duže zadrži u krugu prethodne priče koja mu se dopala, jer će ga pojedini epizodisti koji su se pojavili na sekund ili dva, podsećati na događanja iz sobe pored. Možda baš one u kojoj glavna junakinja pokušava da zatrudni uz pomoć muža svoje najbolje prijateljice ili one, sa fantastičnim obrtom, u koju upada glavna junakinja pokušavajući da zatekne muža u zagrljaju druge žene. U sobi 102 Popi je ugostila nezvanog gosta: oca koji se izgubio u vremenu i prostoru. De luxe apartman krije sjajnu životnu priču starice koja nekada beše Tarzanova irska ruža, a u sobi 103, jednoj od najzanimljivijih, iza višeslojne ljubavne priče o susretu bivših ljubavnika otkrivaju se filozofska pitanja. Ozbiljna pitanja otvara i priča "Dar od Boga", a soba 105 krije "Ključ za sve brave".

Sve u svemu: raznolika i savremena tematika, najčešće ljubavne prirode, veoma vešto dramaturški obrađena i, pre svega, podjednako (užasno!) duhovita. Već dovoljno dobre priče dobijaju na pikantnosti kad ih Dermot Bolger skupi u mozaik. No, to nije sve: njegovu sjajnu "Hotel Finbar" ideju začinjava Ivana Đurić - Paunović, priređivač srpskog izdanja. Ovaj sjajni prevodilac, podupire ideju "Ženske večeri u hotelu Finbar" pozivajući šest svojih koleginica da svaka prevede po jednu priču romana. Priče Miv Binši, Kler Bojlan, Eme Donohju, En Haverti, Eilis Ni Duibni, Kejt O’Riordan i Dirdri Pursel, na srpski prevode Zorica Đergović-Joksimović, Ivana Đurić-Paunović, Nataša Karanfilović, Maja Marković, Marijana Novakov-Popović, Olga Panić i Mirna Radin-Sabadoš.

Mića Vujičić