RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Tim Hecker - Harmony in Ultraviolet (Kranky, 2006)

 

ImageU nejasno ograničenom teritorijalnom posedu, kosi krov prekriva starije zdanje veće sale. Nalik deformisanom četvorouglu (trouglu u drugim), podseća na slizano ili klizišno dno bazena od pre četiri decenije, vraćajući pomisao grayscale periodične životne deskripcije viđene na fotografijama. Gore, na brdu, jedan od namenskih bazena je odslužio svoju socijalističku nadoknadu. Dva manja rimska koloseuma četvorouganog oblika pogodovala su dečijoj mašti o postojanju bazena, ne usred kišnice i sivog neba. Plivajući pogled pred njima zaklanjale su zelene prirodnosti, nekolicina borova i jela, zasađenih na uskoj stazici koja im je prethodila. Kamena bazenska sedišta su katkad bila odstranjena od snopova Sunca na uštrb gorepomenutog iskošenog krova.

 

Spoljašnjost okvira nepravilno je ograničena mrljavo tamno-masnim morsko-plavim koloritetom, u vidu stubaca čija visina njiše pogled ka nešto prijatnijem gornjem plavetnilu. Veštačke oči su postavljene u uskom metarskom radijusu. Sa materijalne strane pogrešno iskorišćena tehnika, i krađa izvođača na račun sivih kablova upotrebljenih da navode do obližnje autoceste i nenametljivog zvuka prolazećeg silura. Iako kablovi nisu vidljivi, vazdušasti koridor nasuprot tog zvuka i prizora nije prusutan, sem u standardnim blago horizontnim vidljivim obrisima preleta. Pored otvorenog asfaltnog prostora nalik pozivnom signalu vanatmosferskog života, okrugu je pripadala i baraka sa prilazom u vidu cvetne bašte. Ona je udomila namćorastog čuvara topoli koji je pored sebe i svoje nepostojeće dece imao na raspolaganju ljuljaške smeštene nadomak žbuna, improvizovane klupice i zaštićenih stabala. Debla su služila za ogrev i njegovu difoltnu nepričljivost, ali letnji noćni sati razotkrili su rodbinsku povezanost, prouzrokovanu degeneričnom ljudskom fobijom spoznaje. Sa dolaskom leta okrug postaje neljudsko stecište prepušteno vremenskoj odstranjenosti i antilucidnosti.

 

Pažnju su vremenom privukla dva stvorenja unutar poseda. U stambenom hodniku jedno od njih je bilo na putu genija pre koju godinu. Nedodirujući kvake, rešavajući složene fizičke postupke i matematičke jednačine, imalo je koju reč viška, naučnog saveta i/ili koristi. Osuda ka neznanju upućena drugima nije bilo, olovka na papiru zamenila je tu pomisao. Saradnik je bio kompjuteraš, jedan or retkih učesnika u stvaranju lokalne video-igre. Budućnost esencijalnog tvoritelja je otišla u nepoznatom pravcu. Drugo stvorenje poseduje dve bezimene kornjače, u neplanirano šaljivo-emotivnom spletu okolnosti za njega. Vreme pažnje ka oklopnim prijateljima navire u samotnjačkim trenucima, kao i dobu pri zameni vode u njihovom staništu. Teško je ne zaprljati se u 2x2 staklencu. Količina unete hrane utiče na njihovu veličinu. Privatne titlovane telekasting poruke prave im društvo u noćnim satima. Stvorenje vodi pravilno konfigurisan fizički život, i oficirsko-postulatno postavljen socijalni. Stepenice koje vodu ka krovu na dohvat su gornjih i donjih ekstremiteta u trajanju od 1440 minuta.

 

Autor: Miloš Stefanović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement