RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Phelan Sheppard - Harp's Old Master (Leaf 2006)
Redpoint - Stay At Home EP (Hiden Music 2006)

 

ImageŠto više stazom odmičem, slušanje muzike mi bez pogovora i samo od sebe nameće uz zvuke (mnogo instrumentalne muzike!?) koji dolaze iz rilna (nekad bilo, ali lepo za reći) samopoređenje sa postojećim (u stvarnom svetu) u katalog poređanim audio senzacijama - nalik farmaceutima (yin/yang - good vs. evil ) koji podražavaju lekovitu moć prirode i ovde je sve više očiglednija ta organsko/neorganska povezanost. Nije neophodno da to budu izistinski tačni ili nekako dostižni utisci - postoji i efekat zvan placebo... Hm, ovi ljudi koje ću spomenuti se neće najesti 'leba, niti videti sveta kao drugs/teroristi, ali efekat je određenom krugu ljudi zbilja lekovit. Slušanje muzike je uvek samokreativni proces i zaista volim da razgovaram/polemišem sa ljudima o tome kako doživljavaju muziku. Svaki glas je samo jedan, podjednako kreativan da ulepša svako sledeće slušanje onog već prihvaćenog, ili navede da ponovno slušanje onog skoroodbačenog bude možda prvi put interesantnije. Eto, sa nekoliko meseci zakašnjenja stigao mi je drugi album dvojca Phelan Sheppard, koji svoje drugovanje iz detinjstva nastavlja na taj način da oni koji su imali priliku da ih čuju na volšeban i svetlucav način mogu sebe zamisliti na putu do jednokratne euforije koja može biti nagoveštena ako se stvari poklope. Ako vas Hood, July Skies, ladanjsko-engleska atmosfera iz grča guraju u zadovoljstvo i obrnuto onda je ovo jedna od ispravnijih destinacija. Ono što na trenutak može da izgleda kao sumorna melanholija koja vodi do ništavila, sa nekoliko intervencija deluje kao i ne baš tako loša zaprška u sumornoj melanholičnoj svakodnevici.

 

Phelan Sheppard mi ponekada deluju kao nevoljni odraz Piano Magic u nekom čudnom staklu i ne čujem samo njihov daleki eho već i ono što je eho u muzici Piano Magic. Uzori su verovatno isti i muzika, mada nije baš slična, više je kao neka slutnja. Ako su svoj link sa željenom prošlošću i eteričnošću PM vezali u jednom momentu za 4AD, Keiron Phelan i David Sheppard su konkretizovali saradnjom sa ljudima iz 90-ih i jošponeštosličnometomu... Najpre, imaju još jedan alias sa tri albuma iza sebe pod imenom State River Widening. Sheppard sarađuje sa Creation polulegendom Peteom Astorom (Weather Prophets, Loft) i piše knjigu o Brianu Enou, a bio je i član Balloona, koji je, ako se dobro sećam zapamćenih reklama iz tada još podnošljivog (e)NME(y)(ja), bio labelmates jedno vreme sa Cranes i Spiritualized. Kako mi E vitamin još uvek ne treba, biću hrabar da kažem da je album producirao Michael Brook, te se i tu link sa 4AD iznalazi. Phelan isto tako ima nekih saradnja, no ne baš tako bitnih za nabrajanje, ali bitnih za stvaranje zabune te je i ovo dosta... Uz to prvi album PS je realizovan za Rocket Girl 2002. (O, Little Stars) - jedan od sinonima za Piano Magic. Eto, i toga se setih...

 

Lista saradnika na ovom albumu je isto iz mnogih razloga zanimljiva. Guy Fixsen, jedno od apostolskih imena "indie-scene" početkom 90-ih i čovek koji je svirao u Beogradu sa Laikom (znaju ga ljudi i iz Moonshake i sa mnogih shoegaze i producentskih kredita na mnogobrojnim nezavisnim izdanjima), pa član Willard Grant Conspiracy kršten kao Josh Hillman (WGC isto svirao u Beogradu). Ines Naranjo, koja van ovoga sarađuje sa dvojcem skrivena iza drugih kolektivnih imena, dodala je svoj glas na nekoliko celina, otoplila ih i to je to... Ključni ljudi, iskreno i svi do jednog su pomenuti.

 

ImageDa se vratim na početak. Iz svega navedenog, shvatili ste da je reč o nečemu što se kreće između sine/mania/skopije i ambijen/talije uz mnogo, mnogo vodenkaste mase koja se kreće i kreće i osvaja misli koje se otimaju kontroli i polako plutaju... Tamo gde je voda, mnoge stvari se lakše vide i isplivaju (barem meni) i neću da kažem kao podmazane, ali se i sam ponekada začudim šta još može tekućina da prenese i podnese... Tuxedo Moon kažu da prava muzika može da spase život u pravom trenutku. Može i da inspiriše i ohrabri i natera na promenu za koju čovek nekada nema ni snage, ni volje, a ni hrabrosti. Da li je to bila namera umjetnika zaista nemam pojma niti me interesira, ali je Leaf opet pogodio... Nakon sjajnih Coleen izdanja koja se mogu "zloupotrebiti" i u trenucima mrzovolje koristiti kao dajdžestirana meditacija, ovo je možda surogat za uvod u meditaciju ili barem neophodni relaks. I ovo jeste kompliment. Ne verujem da je puno ljudi čulo za ovo, ispraviti ili ne? Opet nemam pojma. Smisao jeste u davanju, pitanje koje me muči već duže vreme, koliko to ljudi ozbiljno shvata ili samo dodaju sebi i samoimpresiji još jedan broj. I vredi li se mučiti i (do)davati im stvari? Ovo je možda način da takav habitus prelome preko kolena i umesto nasilnog slušanja dvadesetak megahajpiranih indie naslova, ovo sašlušaju barem upola manje puta. Uglavnom, tamo gde voda sreće krajolik je ova ploča izmozgana.

 

Kao logičan sled ide još jedna skrivena poslastica sa sličnim inspiracijama/aspiracijama (engleski krajolici uvijeni u melanholiju/elektrosoničkuakustiku i apstrakciju) i to su Redpoint. Isto dvojac sa infom da je jedan od njih novinar a drugi čovek koji prodaje knjige - koji za fraj daunload na adresi http://www.hiddenmusic.co.uk/releases/stayathome - nude prvenac EP tako da to nitkomu tko bi bio u znatiželji šta je ovo, uz prijatelja na wirelessu i popijenim sokom/kavom neće predstavljati problem. Biografija je isto tako interesantna, toponimi za koje ih vezujemo su suprotni krajevi Engleske, uz podatak da su se pronašli na jednom elektronskom forumu. Andy Love i Ian Boffin su imena ljudi, da budemo pošteni do kraja. Za razliku od Phelan Shepparda gde je instrumentarijum (neplanirano) obogaćivan incidentima u vidu pozamljivanja Guy Fixsenove studijske opreme, ovde je ipak elektronika dominantna i to onaj način koji više ograničava formu, neki bi rekli decidniju i konkretniju - ja bih dodao manje fluidnu... I pošto je EP imao onaj klasičan sjajni EP momentum da ima slobodu da nagoveštava više pravaca, tek se sjajne stvari očekuju od ovih momaka. Čekam ceo album nestrpljivo. Za ovu kolekciju su čak dali i naznaku da treba u glavi asocirati i prizvati atmosferu koja je "zapljuskivala" Englesku tokom hladnog rata i osjećaje koji su tada vladali. S obzirom na to da je većina slušalaca na rodnoj im grudi samo slušala o tomu od roditelja, mi gledali mnoge filmove, nismo u nikakvom minusu. Možda uz sopstvenu imaginaciju čak i u prednosti.

 

Eh da, momci su demantovali da ime benda duguju pesmi Boards of Canada, ali ja ću to spomenuti... Ima tu neke sličnosti, a i to je poznato ime u zemlji Srbiji i na Plastelinu, te možda se još neko prihefta i pokloni pažnju ovome. A ne verujemo baš bendovima na takvim iskazima. Ni Slowdive nikada nisu čuli za Siouxsie and the Banshees, itd., tralalala.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement