Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (3)

Dve nesreće Fride Kalo

Frida Kalo (1907-1954) je meksička slikarka poznata po svojim izvrsno obojenim autoportretima naslikanim primitivnim stilom. Često su je smatrali nadrealistom iako je ona poricala bilo kakvu povezanost sa nadrealizmom. Bila je udata za muralistu Dijega Riveru (1929, razvedeni 1939, ponovo venčani 1941). Dijego Rivera (1886-1957) bio je meksički slikar čiji su smeli murali velikih razmera podstakli preporod freskoslikarstva u Latinskoj Americi. Ove ogromne freske oslikavaju meksičku poljoprivredu, industriju i kulturu.

Saobraćajna nesreća koja se desila u septembru 1925. godine, zauvek je promenila život Fride Kalo. Vozila se u autobusu sa svojim dugogodišnjim prijateljem kada se autobus sudario s tramvajem. U sudaru je poginulo nekoliko ljudi, a mnogi su bili teško povređeni. Fridu su pronašli polugolu u olupini, svu u krvi i zlatnoj prašini, nabijenu na metalnu šipku. Kičmeni stub, rebra, karlica i ključna kost bili su joj slomljeni. Desno stopalo joj je bilo smrskano, a desna noga slomljena na 12 mesta. Metalna šipka je prošla kroz nju, stvarajući veliku ranu u trbušnoj duplji. Bila podvrgnuta brojnim operacijama (čak 35). Usledili su meseci bolnog i skupog oporavka. Fizički oporavak je uključivao nekoliko gipsova i gipsanih midera, spravu za istezanje i okrutne eksperimentalne operacije. Ali Fridi je teško padala samoća. Ubijala je vreme slikanjem. Njen otac, fotograf, i majka prodali su skoro sve što su imali kako bi finansirali bezbrojne operacije. Uprkos lošoj finansijskoj situaciji, oni su podržali Fridinu zainteresovanost za slikanje i poklonili joj specijalni stalak. Pored toga, ugradili su ogledalo iznad Fridine postelje kako bi samoj sebi pozirala. Kada je Frida ponovo prohodala, posetila je slavnog Dijega Riveru radi profesionalne kritike njenih dela. Dijego nije bio oduševljen samo njenim impresivnim delom nego i istrajnošću mlade umetnice, njenim šarmom i lepotom. Dijegov podsticaj bio je najvažniji u njenom umetničkom razvoju, ali kasnije, nakon naročito teškog greha koji je slavni slikar počinio, drugačije je gledala na svoju vezu s njim: "Pretrpela sam dve nesreće u životu: jedna je bila saobraćajna nesreća, druga je Dijego." Fridina majka je bila protiv njihovog braka; govorila je da se "slon oženio golubicom" i bunila se zbog razlike u godinama (čak 21), njegovog raskalašnog ponašanja i gojaznosti. Štaviše, i njihovi prijatelji, umetnici i intelektualci, bili su sumnjičavi u vezi sa uspehom te veze, ali Frida i Dijego su verovali da su rođeni jedno za drugo, obavezavši se na odanost, a ne na vernost. Bivša Dijegova žena Lupe Marin postala je deo Fridinog i Dijegovog zajedničkog života. Ona i Frida su postale dobre prijateljice nakon što su prestale da osećaju uzajamnu ljubomoru.

1930. godine Dijego i Frida odlaze prvo u San Francisko, zatim u Denver i Njujork, gde je on slikao seriju murala u javnim i privatnim zgradama. U toku tog putovanja, Frida je ostala u drugom stanju. Dok je ona bila uzbuđena zbog trudnoće, Dijego je bio zabrinut za njeno zdravlje. Postali su miljenici istaknutih urbanih umetničkih krugova. Dijego je obožavao laskanje i upuštao se u brojne ljubavne afere. Frida, koja je takođe imala ljubavnike (i ljubavnice), žudela je za zemljom i ljudima u Meksiku. Nakon pobačaja, ona je svoj bol i usamljenost pretočila u slike. Kada joj je majka umrla, Frida se na kratko vraća u Meksiko i saznaje da je njena sestra Kristina napustila muža i da je u depresiji. Iako je želela da ostane u Meksiku, Frida je bila primorana da se vrati u Njujork kada se Dijego našao u sukobu sa Nelsonom Rokfelerom, koji je tražio od Dijega da ukloni portret Lenjina sa murala u Rokfeler centru. Pošto je Dijego, zadrti levičar, to odbio da uradi, Rokfeler ga je otpustio i uništio mural. Dijego je bio besan i depresivan. (Kasnije je Rivera taj mural reprodukovao u Palati lepih umetnosti u Meksiko Sitiju.) Vraća se s Fridom u Meksiko u decembru 1933. godine. Njihova nova kuća sastojala se zapravo od dve identične kuće u Bauhaus stilu, spojene mostom. Dijego je još više pao u depresiju i na kraju je započeo ljubavnu aferu s Fridinom sestrom Kristinom. Čim je to otkrila, Frida ga je napustila. Na kraju se Dijego vratio tržeći pomoć od Fride: trebalo je udomiti prognanog Lava Trockog (1879-1940), revolucionara, komunističkog teoretičara i agitatora, vođu ruske Oktobarske revolucije 1917. godine, osnivača Crvene armije i komesara spoljnjih poslova i rata u Sovjetskom savezu.

Na Dijegov zahtev, meksički predsednik Kardenas pružio je Trockom azil. Frida je nevoljno pristala, dala svoju porodičnu kuću, u koju su se Trocki i njegova žena Natalija Sedova uselili u januaru 1937. Kuća je pretvorena u privremenu tvrđavu, u njoj su bili naoružani stražari. Trocki je osvojio Fridu i Dijega svojim humorom, intelektom, strašću i hrabrošću. Stari revolucionar i meksička slikarka su odmah počeli da privlače jedno drugo.

Nadrealista Andre Breton bio je obožavalac Fridinog rada, a njegova supruga bila je Fridina ljubavnica. Govorio je da je njen rad "traka oko bombe". Obećao je da će joj obezbediti izložbe u Njujorku i Parizu.

Nakon što je dve godine proveo s Dijegom i Fridom - tokom kojih su se Frida i on upustili u ljubavnu aferu - Trocki se seli. Frida je odlučila da bude nazavisna. Bretonova obećanja su se ispunila u Parizu, u januaru 1939. godine. Luvr je kupio jednu od Fridinih slika, "Autoportret" iz 1938. Bio je to prvi put da se slika nekog umetnika iz Latinske Amerike nađe na zidu čuvenog francuskog muzeja. Ali pretencioznost pariskih intelektualaca zamarala je Fridu. Ponovo je čeznula za Dijegom i Meksikom. Ohrabrena uspehom u Evropi, jedva je čekala da se vrati kući i obnovi život s Dijegom. Kada se vratila, saznala je da Dijego želi da se razvede i da planira da ide u Kaliforniju. Njeno zdravlje se brzo pogoršavalo, ali taj težak period postao je jedan od njenih najplodnijih perioda, u kome je naslikala svoja najbolja dela: "Dve Fride", "Autoportret s odsečenom kosom"...

Kad je Trocki ubijen, policija je, tražeći Dijega, ispitivala Fridu. Njeno stanje se pogoršavalo. Odsekli su joj prste zbog gangrene. Izvršili su još neke operacije na kičmi. Imala je upalu bubrega. Okrenuli su je naglavačke i stavili joj mider od čelika. Govorila je doktorima: "Samo me zavijte pa da mogu da slikam." Iznenadio ju je Dijegov povratak i ponovna prosidba. Pristala je da joj se vrati. Venčali su se u decembru 1940. godine. Vratila se u kuću svojih roditelja i prefarbala je, a zatim ispunila umetnošću, biljkama i životinjama (majmunima, papagajima, pticama, psima i jelenima). 1943. godine Kalo je postala profesor slikanja u Školi lepe umetnosti "La Esmeralda". Usledile su operacije i hospitalizacije. Frida je tada stvorila svoja najpoznatija dela. Nakon devet meseci, Frida nije mogla bez lekova. Razne infekcije i komplikacije učinili su joj život nesnosnim. 1954. godine Frida je obolela od upale pluća. Dve nedelje ranije, daje Dijegu poklon (drevni prsten) za 25-godišnjicu braka. Umrla je u snu, nedelju dana nakon 47. rođendana. Njena kuća u njenom rodnom mestu (Coyoacan) sada je Muzej Fride Kalo. Knjige "Dnevnik Fride Kalo", vođen od 1944. do 1954. godine, i "Pisma Fride Kalo" objavljene su 1995. godine.