Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Dnevnik putovanja: Mića Vujičić (14)

 

Lazar Ludoški i Mladen Delić: 30. mart 2006.

 

ImageGost emisije "TV ja" Duška Bogdanovića na televiziji Vojvodine bio je Lazar Ludoški, jedan od najpoznatijih vojvođanskih i uopšte eksjugoslovenskih sportskih komentatora. Slušao sam i gledao tog vaspitanog, inteligentnog, obrazovanog čoveka, kako nenametljivo i jednostavno priča o svojoj karijeri radio i tv voditelja, tojest komentatora važnih sportskih utakmica. Bez obzira na uspeh, nije želeo da pravi kompromise, pa se početkom devedesetih povukao sa televizije. Na Dunav! Pričajući sa Duškom Bogdanovićem u poslastičarnici, napomenuo je da mu je na Dunavu lepo, rekao da piše dve knjige i još mnogo rečenica koje je trebalo reprizirati.

 

Rekao je i dve stvari koje sam odlučio da prenesem na ovo mesto, kao parafrazu, naravno. Prva stvar je komentar Lazara Ludoškog koji kaže da sportski komentatori danas zasipaju gledaoce i slušaoce prenosa nevažnim informacijama o strinama i tetkama fudbalera - podacima koje isti ti gledaoci i slušaoci sami mogu pronaći, a da pritom komentatori ne obraćaju pažnje na neke taktičke igre trenera ili uopšte ekipa, recimo, koje su prava bit fudbalskih utakmica.

 

Druga stvar je jedna zanimljiva priča Lazara Ludoškog. Naime, ovaj je čovek, kao veliki zaljubljenik u fudbal, 1983. godine otišao u Split, da bi gledao onu, danas legendarnu, utakmicu Jugoslavija - Bugarska. Nju je komentarisao čovek koji ju je i učinio legendarnom - Mladen Delić. Kada je sreo Lazara Ludoškog na stadionu, dogovorili su se da Delić komentariše, a da mu Ludoški pomogne i vodi statistiku. Ostalo je istorija: "Nema više vremena za bilo što, 45:38. Vujović, Vujović, udarac, šansa, gol, gol, gool. Ljudi pa je li to moguće, ludnica, šta je ovo? Šta će se ovo dogoditi? 3:2. Ko? Ko? Ko? (Pauza desetak sekundi) Pa, ljudi šta je ovo, šta je ovo? Radanović, Radanović, Rada, Radanović, pa je li to moguće, ljudi moji, kakva sreća, ma je li to moguće, tresu se tribine."

 

Prepozanjete nezaboravni glas Mladena Delića, a ono pitanje Ko-Ko-Ko upućeno je Lazaru Ludoškom, koji sedi pored, vodi statistiku i trudi se da u gužvi prepozna strelca.

 

Za mene je to jako bitna priča. Voleo bih da budem epizodista jednog takvog događaja i ništa više. Kao Lazar koji je vodio statistiku u tom bitnom trenutku i postao svedok istorije. Svedok skroman, oštrouman, nenametljiv. Jedva čekam njegove dve knjige.

 

Glavni junak tog događaja - koji ga je i učinio događajem - jeste Mladen Delić, koji je umro 2005. godine. Predrag Lucić, novinar "Ferala", na vest da je u 87. godini života umro Mladen Delić, napisao je fenomenalan tekst, čija bi suština mogla staviti u reči: umro je tri munuta pre kraja.

 

I priča Lazara Ludoškog i taj oštroumni fudbalski in memoriam iz "Ferala", samo su na prvi pogled male priče. To su potezi koji se pamte.

 

Fudbal, nogomet i još ponešto: 11. april 2006.

 

ImageU utorak, 3. aprila, na TV B92 počela je da se emituje dokumentarna serija reditelja Igora Stoimenova, "Fudbal, nogomet i još ponešto" - serija o fudbalu na prostorima bivše Jugoslavije. Devet epizoda kao devet nezavisnih celina, biće emitovano na televiziji B92, u danima Lige šampiona, odmah posle direktnog prenosa. Kroz preko sedamdeset intervjua, gledaoci će imati priliku da se podsete, ali i da saznaju, zašto je fudbal bio i ostao najpopularniji sport na ovim prostorima. Od prve lopte koja je stigla u Bačku do formiranja novih država, o reprezentaciji i klubovima, uticaju fudbala na ovdašnju kinematografiju, o velikim takmičenjima, sjajnim pobedama i sramnim porazima, trofejima i padovima, o fudbalskim fenomenima i nameštenim rezultatima. Svi najznačajniji fudbalski trenuci jedne zemlje koje više nema! Scenaristi serije su Zoran Panjković, Gojko Andrijašević i Vuk Ršumović.

 

Ukoliko ste propustili prve tri epizode, transkripte možete pronaći na sajtu www.nadlanu.com. Jedan od najzanimljivih detalja iz zanimljive istorije fudbala svakako jeste utakmice Hajduk - Zvezda, igrana 4. maja 1980. godine. Evo samo dela iz transkripta, scenarija, prve epizode zaista odličnog serijala "Fudbal, nogomet i još ponešto".

 

"Narator: U trenutku kada se pripremao poslednji zdravstveni bilten bivšeg maršala, Josipa Broza Tita, 4. maja 1980, na splitskom stadionu "Poljud", igrali su Hajduk i Crvena zvezda" Zdravko Reić, novinar: "Svi su znali da Tito umire. Samo se čekao dan kada će se to dogoditi. Niko nije mogao da veruje da će se to desiti baš tada". Marko Marković, komentator: "U jednom trenutku su mi iz režije Radio Beograda javili da nastavim da prenosim, ali nižim tonalitetom". Dušan Savić, igrač: "U jednom trenutku su tri čoveka ušla u teren i pokazivala sudiji da prekine utakmicu". Marko Marković, komentator: "Ante Skataretiko, tadašnji predsednik opštine Split, kada je utakmica bila prekinuta, saopštio je tu tužnu vest".

 

Zdravko Reić, novinar: "Kada je Skataretiko objavio tu vest, svi su plakali". Dušan Savić, igrač: "Sećamo se tih snimaka, kada su neki igrači plakali. Vujovići su ležali na travi..." Zlatko Vujović, igrač: "Svi smo bili u šoku zajedno sa 50 hiljada gledalaca". Zdravko Reić, novinar: "Možda se sada svi sprdaju s tim, ali činjenica je da su svi plakali i da je 50.000 gledalaca zapevalo "Druže Tito mi ti se kunemo". Dušan Savić, igrač: "Mislim da je to bila više reakcija straha, šta će biti posle, nego što su u pitanju bile emocije". Zdravko Reić, novinar: "U analima je ostalo zabeleženo kako jedan nogometni puk tuguje za maršalom".

 

Boro Drašković: 25. april 2006.

 

ImageU biblioteci Grada Beograda predstavljanje knjige Bore Draškovića "Pogled prolaznika". Zbirka putopisa našeg poznatog filmskog i pozorišnog reditelja, esejiste, profesora, dramskog pisca i scenariste. O knjizi govore izdavač Zoran Kolundžija, reditelj Nikita Milivojević, pisac, i Draško Ređep koji u recenziji kaže: "Moderan srpski putopis ovom jedinstvenom knjigom Bore Draškovića, proslavljenog filmskog i pozorišnog reditelja, postaje bogatiji. Moglo bi se reći, s obzirom na izuzetan opus filmova i drama, i režija i knjiga, da je Drašković strasni putopisac, bez prekida, ovisnik od tog visoko odnegovanog artističkog putovanja radi putovanja. To je isti onaj radoznali putnik koji je pred kamerama igrao šah u Rejkjaviku, na Islandu, sa Bobijem Fišerom, a kao asistent Ježi Kavaleroviča svoje egipatske dane provodio još veoma rano, na snimanju Faraona. Ovo su izabrane Draškovićeve stranice, od kojih su najvećma nepoznate, i prvi put u knjizi predstavljene. To su nadasve upečatljivi njegovi ogledi iz Indije i Meksika, sa čuvenim opisima drevnih strela i krijumčarskih aviona, Ukrajine i Poljske, Kine, Rusije... Drašković nastavlja izuzetno originalnu, lilčnim pečatom žestoko signiranu struju naših putopisaca, od Jovana Dučića i Isidore Sekulić, preko Miloša Crnjanskog i Rastka Petrovića, do Miće Popovića...Bogate erudicije, neprekidno u kovitlacu šuma Vavilona, velike globtroterske utrke sa vremenom, Drašković je filozofiju putovanja pretočio u matićevsko poimanje lutalaštva, ali i matoševsko flaniranje. Iznenađuje svežina Draškovićevog jezika, kombinacija umeća posmatranja i isticanja odstojanja na pejsažima, epohama, običajima, porocima i sudbinama u sažetoj, duhovito organizovanoj formi."

 

M. mi javlja da je oduševljena knjigom i da je čita "odjedared"!. U SMS poruci koju mi šalje, već vidim da je pročitala veći deo "Pogleda prolaznika. Uz opasku: Drašković je genije koju je napisala velikim slovima, šalje i citat iz jednog od putopisa(!?), verovatno nastao u trenu kada je Drašković negde na putu pogledao - Lice Hemfrija Bogarta: "keženje veselog leša".

 

U članku o knjizi, poznata novinarka Vesna Roganović piše: "Treba mnogo putovati da bi se znala oceniti prijatnost mesta, dospeti tamo gde se zaželi svoj dom, citira Boro Drašković jedan arapski stih u svom putopisu Pogled prolaznika. Knjizi ispisivanoj decenijama, koja se, međutim, čita u jednom dahu.Budući da ni Mesec više nije ostrvo, kako to uzgred primećuje autor u jednom ćaskanju na dalekom Islandu, i koordinate Draškovićevih putovanja, od onog ranog, u Egipat, pa redom, preko Londona, Njujorka, Ganga i Benaresa, Meksika, Grenlanda, Australije, Kine, Rusije i gde sve ne, povezane su nevidljivim koncima, stalno se neočekivano ukrštaju, na višoj, unutarnjoj ravni, kao mentalne mape daleko ambicioznijeg, diskretno mitskog putovanja kroz život, vreme, civilizacije, prapočetak i kraj."

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement