Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Šta to smera Buick rivera

 

Buick rivera, Miljenko Jergović (Rende, Beograd 2006)

 

ImageNisam, kako kažu stare Lale, ljubimac Jergovićevog romana Buick rivera. Mučna je to knjiga, mračna, zavejana snegom, fali joj lakoće i onoga što je Tomas Man nazvao (razigranim) epskim duhom. Ipak, slagao bih kad bih rekao da knjiga nije dobra i da ne zavređuje svu pažnju čitalaca.

 

Likovi s kojima nas Jergović upoznaje kao sa glavnim akterima svog romana, suviše su poznati s naših balkansko-dinarskih prostora, ali da ih predstavimo. U levom uglu, u zelenim gaćicama sa spuštenim pojasom, sedi Hasan Hujdur, čovek koji je u Amer'ku emigrirao davnih osamdesetih, pre nego što se u njegovoj rodnoj Bosni "dogodio" rat. U međuvremenu se ovaj filmski snimatelj skrasio u gradiću Toledo (3680 st.) u američkoj državi Oregon, i oženio se Angelinom, glumicom nemačkog porekla.

 

U desnom uglu, u crvenim gaćicama s ocilima, sedi izazivač Vuko Šalipur, ratni zločinac, ubica i siledžija koji, kad skonta da je red da se plati ono što se do mile volje radilo u Bosni, beži u tu istu Amer'ku, lažno se predstavljajući. U Americi otkriva svoj pravi talenat zavodnika i uspeva da se oženi ćerkom bogatog bankara.

 

Kad Jergović udari u gong, otpočeće borba prsa u prsa u kojoj će Vuko Šalipur gotovo bez većih problema lomiti protivnika, ne znajući naravno da je on slomljen još pre znaka za početak borbe. Zahvaljujući svom karakteru (pasivan, duboko osećajan, isuviše oprezan), Hasan se odavno nalazi u nokdaunu. Jedino što ga održava u životu je bjuik rivera, povod za beskrajne svađe sa njegovom ženom Geli. Slučajan susret sa izazivačem Vukom, našim čovekom u Oregonu, nateraće ga da preispita svoje mesto u svetu.

 

Hasan će sve vreme i po svaku cenu pokušavati da izbegne taj sudar sa "jačim" od sebe. Iako je svestan budućeg poraza, sopstvene laži i sudbinska neminovnost (uživanje publike da gleda krvave spektakle) primoraće ga da uđe u ring. U trenucima kada (za večerom u Angelininoj kući) Hasan pokušava da se nekako pridigne iz nokdauna i uzvrati udarac, publika se može samo glasno nasmejati njegovom pokušaju. Ishod borbe između Hasana i Vuka ni u jednom trenutku se ne dovodi u pitanje, ali je Vuko nesposoban da protivniku zada poslednji udarac i tako okonča ovaj neravnopravan meč. Tek kada se Hasanov trener (Angelina) okrene protiv njega, Hasan mora da poklekne pred udarcem teškim 15000 zelembaća. Trofej (bjuik rivera) odlazi u ruke izazivača.

 

Međutim, da li je sve baš tako kristalno jasno? Promoter ovog meča jasno stavio do znanja publici da su njegove simpatije na strani poraženog boksera, i stoga on ne sme tek tako da dopusti nezasluženu radost nasilnicima. Vukov poslednji zamah kojim nokautira Hasana, u stvari je zamah u prazno. Ne, nemojte me pogrešno shvatiti, nije Hasan smogao snage da eskivira udarac. On je prosto iščezao. Hasana više nema.

 

A šta će onda jadni Vuko bez svog predmeta želje? Šta može dete kad mu uzmu njegov objet petit a? Može samo da ga re-kreira, da ga iznova stvori, da mu udahne život. Vuko upravo to i radi, i postaje Hasanov zvanični biograf, nadajući se da će izmišljanjem priče o Hasanovom životu uspeti da natera Hasana da još jednom prizna poraz. Međutim, cena koju za to plaća je previsoka. On prestaje da bude Vuko, smekšava, hlapi, postaje sve više nalik Hasanu, objektu svoje želje.

 

Neizbežno se postavlja pitanje o etičkoj strani ove transformacije ratnog zločinca u pisca. Kako protumačiti Jergovićev preokret koji problematizuje pisanje romana Buick rivera, ali i čin pisanja uopšte, jer se time piščeva pozicija izjednačava s pozicijom nasilnika? S druge strane, Vuko se pisanjem transformiše iz ratnog zločinca u (boljeg) čoveka.

 

Upravo na tom mestu čitalac bi se mogao zapitati o čemu zapravo govori Jergovićeva knjiga? Je li ona još samo jedna knjiga o ratu u Bosni? Da li ona preispituje odnos samog autora o tome? Da li ona problematizuje odnos samog čitaoca prema onome što se događalo na prostorima bivše Jugoslavije? Ili ona postavlja donekle drugačija pitanja, kao što su ona o svrsi i etici pisanja. Roman Buick rivera ne može da nam ponudi nedvosmislene odgovore na ova pitanja, sami ćemo ih potražiti u ponovnom čitanju sopstvenih poraza i pobeda oličenih u likovima Hasana i Vuka.

 

Ipak, jedno je izvesno. Iza borbe ova dva "boksera" ostaje olupina naših želja, koja istrajava na kiši i presijava se na suncu negde u nigdinama američkog severozapada. I to je izlaz iz postmodernog klinča do kojeg nas je Jergović doveo, lako žrtvovavši Hasana Vukovom nasilničko/spisateljskom delovanju. Svako duže gledanje u krš bjuika rivere ostavljenog kraj puta, u trenucima kad ga obasjava sunce, može nam naterati suze saosećanja na oči.

 

Autor: Vladimir Arsenić
(ljubaznošću www.danas.co.yu - izvor dodatak Danasa Knjiga)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement