Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Mitovi koji se uvek vraćaju kući

 

Dušan Veličković i Kristof Zodeman: "Đinđić", Alexandria Press, Beograd, 2007.

 

Image"Mozaik sećanja u kojem se sagledava osobena životna priča čoveka koji je i svojim delom i svojom tragičnom sudbinom trajno obeležio najnoviju istoriju Srbije", piše na koricama knjige "Đinđić" koju su napisali poznati beogradski pisac Dušan Veličković i nemački televizijski novinar i reditelj Kristof Zodeman, autori dobrog dokumenatrnog filma "Đinđić - jedna životna priča". Taj podatak iz filmske banke bitan je i za ovo štampano izdanje, jer je je drugi deo knjige "Đinđić", koji nosi naslov "Od buntovnika do premijera", sačinjen od razgovora koje su sa učesnicima pomenutog filma načinili autori. Odlično je što su (filmske) priče Dragana D. Lakićevića, Dragoljuba Mićunovića, Svetozara Stojanovića, Gorice Mojović, Ernsta Kelera, Ružice Đinđić, Aleksandra Bijelića, Čedomira Jovanovića, Verana Matića, Žarka Koraća, Sonje Biserko, Kurta Leonbergera, Klausa Mangolda i Latinke Perović - reprizrane i na ovaj način. Iako se često postavljaju veze između biografija Kenedija i Đinđića, jedno je sigurno: tragični završetak Zorana Đinđića, njegova politička karijera i njegova genijalnost uopšte, bez svake sumnje će učiniti da "glavni junak" Veličkovićeve i Zodemanove knjige postane mit, poput Kenedija, što u neku ruku već i jeste. Svako svedočanstvo zbog toga jeste vredno, te će i najmanja pričica iz života ubijenog srpskog premijera koju će ispričati njegovi prijatelji i saradnici biti važna. Tako će se sklopiti mozaik na kome ćemo videti tu osobenu životnu priču čoveka koji je bio hrabriji, pametniji, drugačiji, brži (...) od svojih političkih i drugih savremenika.

 

Pre tog poglavlja u kome nalazimo zanimljive priče onih koji su imali sreću da poznaju Zorana Đinđića (1952-2003) i da sa njim sarađuju, sanjarićemo u sasvim drugačijem prvom poglavlju knjige, sa simboličnim naslovom "Firenca dreaming". U tom delu, koji sledi odmah nakon precizne biografije "glavnog junaka", Dušan Veličković piše dvadesetak kratkih priča o svome prijatelju Zoranu Đinđiću. Te su (do sada neobjavljene) priče nešto malo drugačije od sećanja koja ćemo čitati iza njih. Najpre zbog toga što je njihov autor Dušan Veličković, pisac - koji poput svih pisaca ume da vidi i upamti detalje, te da svojevrsnim dokumentarističkim "maštanjima" napiše sasvim iskrene pripovetke o jednoj stvarnoj ličnosti, ali iz jednog posebnog ugla koji je moglo videti ošrto i emitivno spisateljsko oko, koje će svoj objektiv skrenuti sa velikih istorijskih priča i glavnog, oficijelnog toka događaja, da bi kadriralo neke "sitnije" životne stvari - upravo one detalje koji će nam približiti tog čoveka Zorana Đinđića, iz perspektive koju sami nismo mogli da pronađemo.

 

Negde sredinom osamdesetih, jednog leta, Zoran Đinđić je krenuo u Grčku i Tursku kolima, velika avantura! Navratio je kod svog prijatelja Dušana, poklonio novu ploču Grejs Džons "Slave to the Rhythm" njegovom sinu, a potom su se Dušan i Zoran vozili gradom. "Usred tog vozačkog nerviranja", piše Dušan Veličković, "Zoran mi odjednom kaže: Tvoja deca se uvek vraćaju kući". Upravo ta rečenica: "Tvoja deca se uvek vraćaju kući", koju pripovedač "shvata simbolično, baš mu se dopadne ali to više ne pominju", pokazuje zbog čega je toliko bitno Veličkovićevo poglavlje, taj stvarnosno-maštarski deo koji beleži toliko bitne rečenice koje bi kraj nečijih drugih duševnih receptora možda prošle neopaženo. "Firenca dreaming" je zbog toga neka vrsta emotivnog, ličnog tega koji na vagi pravi ravnotežu između dokumentarnog, ili oficijelnog, i onoga što je mnogo ličnije, tek na prvi pogled manje važno za istoriju, a opet nekako blisko literaturi. No, treba odmah napomenuti da i Veličkovićevi i Zodemanovi sagovornici takođe često puta dotiču jedan takav, za istoriju manje zvučan, ali ličan dokument, koji će učiniti da u knjizi "Đinđić" vidimo Zorana Đinđića kao važnu istorijsku ličnost, ali i kao (literarnog) junaka kome se tim rafiniranim sećanjima otvaraju vrata tajanstvene i veličanstvene mitologije.

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement