Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Geografska punoća Poljupca

 

Gordana Ćirjanić: "Poljubac", Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2007.

 

Image"Ovde ne smeš da ideš ulicom s knjigom u ruci, odmah te proglase šašavim", kaže jedan od epizodista najnovijeg romana Gordane Ćirjanić i tom rečenicom napravi magareće uši književnom kritičaru. Ako je tačno da za pisca knjiga ne postoji od trenutka kada ju je napisao - a već jeste jasno da šetajući nekom sličnom ulicom svaki čitalac istu može sakriti u dno najdubljeg džepa - šašav ispadne jedino književni kritičar, koji svojim tekstom, onako ponosno, još i overi atribut. To usput ne bude kraj svih njegovih muka. Pri prvom susretu sa "Poljubcem" Gordane Ćirjanić, referent za književna pitanja otkrije da je radnja njenog romana smeštena u Kotor, grad na koji je onako hristićevski slab. Sasvim geografski subjektivan pod budnim okom čaršije, kritičar moli muze da je roman spisateljice dobar, tek da ne bi morao da laže. Ima li romana smeštenog među zidine staroga Kotora koji bi mogao biti loš? Verovatno, ali ga neka drugi traže. Želim im mirno more!

 

Kritičar isplivava hvatajući se za jedinu olakšavajuća okolnost. Radi se o delu Gordane Ćirjanić, jedne od naših najpoznatijih domaćih spisateljica, koja je nakon svojih velikih romana "Kuća u Puertu" ili "Pretposlednje putovanje", pokazala spisateljsko umeće. Ono je još kako prisutno i u romanu "Poljubac", vrlo čitljivom delu koje spisateljica piše jednim finim, čistim jezikom, ali i dramturški vešto, dodirujući melodramu i elemente pero-lakog trilera. Koliko god se kritičar upinjao da u takvoj konstrukciji pronađe manu, na kraju ispadne da je proza Gordane Ćirjanić dostigla onaj nivo zrelosti kome više kritičar i nije potreban. Piscima kritičari jesu potrebni taman onoliko koliko i slikarima galeristi, kako neko već reče, ali Gordana Ćirjanić nakon niza dobrih knjiga i velikog literarnog iskustva, više ne zna za neartikulisane literarne zanose, ili jasnije rečeno: više ne maže zidove! Štaviše, ona se igra sa kritičarem koji je sasvim strogo pojurio da zabeleži trenutka u kome će jedan od junaka ispričati vic. Spisateljica će mu uskratiti taj užitak prekinuvši junaka u vickastoj nameri, rečima da nije vreme za vic!

 

Glavni junak romana "Poljubac" je šezdesetogodišnjak Luka, koji je u svojoj desetoj godini završio u invalidskim kolicima. On živi u već pomenutom Kotoru gradu, sa bratom Jašom i Jašinom ženom Bulkom. Roman počinje zagonetnim nestankom glavnog junaka, tojest malo ranije, ali vam taj deo ovde neće biti otkriven, nakon čega Bulka pokušava da mu uđe u trag. Zapravo, "Poljubac" - roman koji je možda mogao imati i inventivniji naslov - priča je o ljubavi i strastima, moći i nemoći, fizičkom i psihičkom, duhu i telu. Ispripovedan u "dva prva lica" i još malo više, ovaj pero-laki triler roman u pikantom i ljutom melodramatskom umaku, ozbiljno dotiče psihologiju i zadire u unutrašnjosti gotovo svih junaka, dajući nam na uvid njihove otvorene duše, pogotovo najdublje i nagomilane porive glavnog junaka, čiji je odnos prema ženama, zbog nevolje koju je doživeo u desetoj godini, najsloženiji. Čini se da Gordana Ćirjanić sasvim oprezno prilazi njegovom karakteru, poušavajući da rasvetli problem invaliditeta iz svakog ugla, pre nego što stvori upečatljivog junaka. A njen junak, iako sa fizičkim nedostatkom, baca u senku sve ostale. Duhovno jak, obrazovan i inteligentan, on će zapravo biti i pametniji i brži i moćniji od drugih, te ćemo se zapitati da li duhovni nedostatk, mnogo opasniji od onog fizičkog, zapravo imaju oni koji se o Luki brinu.

 

"Poljubac" se razvija u dve paralene pripovedačke ravni koje čine svaku od osamnaest glava romana. Na prvom planu, Luka nam pripoveda o svojim osećanjima, ređa svoja sećanja, priča svoju biografiju, što sve kulminira i dovodi do drugog toka "Poljubca", koji sada pripoveda Bulka, lutajući po Kotoru, u nameri da pronađe glavnog junaka. To je zanimljiva igra supstitucije identiteta. Pokretna Bulka ne uspeva da stigne čoveka koji ne može da koristi noge. Ali ne samo to. Dok je Luka u svom duhovnom svetu, Bulka se susreće sa svim aspektima odnosa jedne šarolike sredine prema invalidu i njegovom nedostatku, te je potpuno u čeljustima stvarnog, koje ume da bude i grubo i ružno i malograđansko. Zamena identiteta data je i u pasusima koji se bave ljubavnim iskustvom. Junakinja koja se, fzički gledajući, mogla kretati po gradu, po prvi put otkriva mesta u kojima je Luka već starosedelac, mesta u kojima je odavno bio i koje već odavno iskusio. Tu se opet sukobljavaju dva karaktera, duša i telo, duhovno i fizičko, čak i u igri imenima Luka-Bulka, te je na kraju jasno da je duh onaj koji nosi, da je duh onaj koji je uvek brži. Centralni zaplet o tome posebno svedoči. Jedan poljubac za Luku, biće mnogo više od svih ljubavi koje su ljudi okolo njega iskusili.

 

Nakon svega je sasvim jasno da književni kritičar nije morao da laže. Roman Gordane Ćirjanić je odličan i takav bi bio da se odigrao u bilo kom drugom gradu. A kada smo već kod geografije, primetna je jedna literarna osobenost Gordane Ćirjanić. Radi se o izvesnoj tematskoj sveobuhvatnosti. Spisateljica će nas na dve stotine stranica, dramaturški opravdano, razume se, provesti kroz čitav Kotor, kroz sve njegove ulice i delove, taman oni bili i izmaštani, a kada zavirimo u svaki kutak, vodiće nas po gotovo celoj Crnoj Gori, na kratko, makar u digresijama, ali sveobuhvatno, što će priči dati izvesnu geografsku punoću, ali u isto vreme i povesnu, jer će na pomen marke automobila koji je junak kupio i žute boje u koju ga je ofarbao, odmah preći na "Žutu podmornicu", na "Bitlse", na čitavo jedno doba.

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement