RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Obojeni program - SKC, Beograd, 31.mart 2007.

 

ImageNeobično je to što me je nekoliko sati pred ovaj koncert minhenski lostinmuzikant obavestio o njegovim primislima glede toga šta je najbolje za dalja koncertna putovanja Obojenog programa. Video ih čovek onomad u postavi bez basa u Germaniji i nazvao najboljim belim funk bendom "sa neke strane" (ne mogu da se setim koje, ali nije ni bitno), a čovek ne da nije bombastičan, već je (po mom mišljenju) i suviše (ako se to ikako može) realan.

 

Elem, iz glave se sećam najsličnijeg onome što mi je rekao: "Mislim da zvuče blizu savršenog uživo, ali treba im neki marifetluk da ih dodatno poremeti i da se to još razvije i razgoropadi, ma kako to tebi apsurdno zvučalo". Ni on a ni ja, nismo znali za dramu koja se u tom trenutku dešava(la). Sijaset nevolja, komplikacija je uticalo da je HQ/OP hteo maltene da odloži koncert, ali je nakon konsultacija sa HQ/SKC i obavijesti da odavno karte za neki koncert nisu bile rasprodate kao za to veče - odlučio da nastupi. I hvala im na njihovoj dobroj volji i snazi i odlučnosti na tome. I broju prodatih karata. I onima koji su kupili te karte.

 

Zaista, pa kao da ih je ta nevolja očvrsnula u tom već dovoljno delikatnom trenutku pred put u Holandiju (mada je Kebri preko glave tih zavrzlama i komplikacija koje strmoglavce nailaze) i opet sam po zilioniti put video isti, a uvek i tako uvek drugačiji neobuzdani Obojeni program (OP). Mala sala SKC se lepila od znoja, rezerve kiseonika su se redukovale, svetla nekako uvijala, a tela komešala i uvijala od zvuka koji je bend emitovao. Obojeni program? Da.

 

Ha, sasvim drugačije od tašmajdanskog nastupa gde je elektronika na momente (nad)vladala. Neverovatno entuzijazmom nafilovani i siloviti i inspirativni gitarski udari, sa basom i bubnjevima - koji su zver za sebe i koji su "ukopavali" bend kao kolos koga nema šanse bilo šta da pomeri. Dašak, dodir i intervencija elektronike su samo docrtale krug. Kebra, vidno nervozan na početku, čak je počeo i da se osmehuje (prvo sam sebi, zatim i publici) mada se prvi put obratio publici tek pred kraj koncerta. I na kraju - čitanje Boya - bratsko/sestrinskih relacija za davanje domaćeg zadatka klincima u publici.

 

ImageBis-medley. Imao sam utisak da se tavanica opasno nagiba na dole. Opušteni nakon regularnog dela, OP su izneli i pokazali se u tom bisu do granica samodopadljive iskrene egzibicije koja je prerasla u foto-finišu u pravi spektakl. Nikako i nikada ne strepim od pre/emocionalnosti u nastupima Obojenog programa. To mu dodje Limbo ili što jedan prijatelj benda kaže Lambo.

 

A klinci i nova publika su zasebna priča. Godinama pratim OP i uvek primećujem novu dobru volju novih mladih lica, koja posle traže ploče i diskove da razmenjuju ili se raspituju za opus benda, šireći reč o bendu. OP je fenomen za sebe i možda njihovu karijeru najbolje u ovom trenutku samodeklariše stih-iskaz: "Ja sam NIKO što postoji". Mnogi ih olako "podrazumevaju" - ne prate ih redovno i adekvatno, no takva su moderna vremena - niko tu nije kriv, zaista. A onda kada odnegda iskrsnu - u nekom periodu građenja sopstvene estetike, za mnoge su "način života". Čak i onaj procenat ljudi nekako zalutalih na koncert ili do njihove muzike iz ko zna kojih razloga, posle ovakvih stvari ne može da ostane ravnodušan. Na skalama osobenosti i posvećenosti (na žalost još uvek samo) na ovim prostorima OP je zasebna kategorija.

 

Za nešto najbliže dokumentarnosti - mala sala je bila krcata, toliko da je moja sestra u trenutku kada je Kebra otpevao "vidim kako stvari stoje" rekla: "A ja ne vidim ništa", misleći na gužvu i "sardiniranost". Zvuk jako dobar, publika toliko aktivna da se može porediti sa najaktivnijim kopovima na tekmama. Takvo je i bilo navijanje i pevanje, od prvog do zadnjeg reda - svi ko jedan. Od potencijalne početne dileme bend je još jednom stigao do kompletnog trijumfa. No, treba li išta više reći o OP? Situacija je takva da je utopija raditi nešto novo ili nastaviti i razvijati staro. I kao što rekoh, Kebri je verovatno dosta svega, ali nadajmo se da će iracionalno pobediti i nešto se novo uskoro (ma kad to bilo) pojaviti. DVD iz Holandije neka bude samo (konstruktivna) pauza za neki nastavak ili početak. Čisto da se vidi kako stvari stoje.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement