Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Zvonko Karanović

 

Veliki umor

 

ImageNe trpim više ni sopstvenu kožu
ni zlatni krejon Predsednika i njegove publike
ni brze pruge napretka zlatne budućnosti koja nas čeka
baš iza ugla sa zarđalom sekirom
ne trpim više ni blještave reči što tupo odjekuju
u vlažnim sobama i suterenima
nedovršenim kućama
polovnim automobilima
ni svetlost neona ogromnih supermarketa
šarene ambalaže
i čokolade kojima je istekao rok upotrebe

 

ne trpim više lažne proroke
koji rade za prave marke i dolare
ni svemoćnog Boga Fudbala
ni svakodnevnu povećanu radijaciju
ni sopstveno telo statiste u porno menažeriji
jer ja sam sin Hristovog sina
na privremenom radu
u zoološkom vrtu evolucije
jer nosim televizor u prtljažniku kola
sanduk rashlađenog piva
i špil obeleženih karata
jer imam genetski kod svetačkog porekla
šešir i jaja goluba za nastupe po zadružnim domovima
mesnim zajednicama i partijskim ćelijama

 

ne trpim više gomilanje administracije
gomilanje neopeglanog veša
gomilanje loših godina
gomilanje loših sećanja
gomilanje piramida doušnika
piramida osiguranja
i multi level uzmi-pare-i-beži piramida
gomilanje policajaca
po glavi policajca
po glavi stanovnika
po glavi agenta tajne službe
po glavi učesnika turbo folk festivala
ne trpim više ples sa ljudima
predvojničku obuku iza okuke
borbu gladijatora protiv nemoćne publike
ritualno ubijanje princeza u obdaništima
dugu odjavnu špicu neodsanjane prošlosti
prazne foto albume
ovlažene šibice
dok lomače čekaju spremne i trunu u magli

 

ne trpim više euforične voditeljke
praznoglavih TV programa
bingo maniju
buvljak filozofiju
umrlice čiji je natalitet u stalnom porastu
jer ja sam moćna sirena
džinovski zvučnik nepodnošljiv za ukućane
moje reči moraju da čuju svi ljubitelji zdrave hrane
čistih reka i čistih pelena
jer Nacisti su zapalili Rajhstag
jer studenti nisu zapalili žito
i to je svima jasno

 

a vi
zaokružite NE
zaokružite kako vam se kaže
a posle nazad u bedu
u slivnike
u gumene cipele
u karneval turbo folk transa
jer
ja ću umesto vas da ludim u sopstvenoj glavi
ja ću umesto vas da podižem staklenike od reči
ja ću umesto vas da zaokružim DA
za budućnost
koju smo ostavili da čeka na slepom koloseku
ja ću umesto vas da budem
topovsko meso za pendreke & zapaljene kontejnere
i zaboravih da kažem
samaraću komuniste u liftu kad za to dođe vreme
tu malu tajnu čuvaću za dan kada očajanje preplavi kofere
i moja zemlja bude
moja materica
moj humus
moja mermerna ploča

 

i tražiću nazad moje godine
i vaše godine umesto vas koji ne znate da pišete molbe
tražiću nazad s kamatom
invalidninu
za nepojedeno južno voće
za kofere koji čame u podrumu
za neodgledane utakmice
koncerte
za propuštene prilike
tražiću nazad ljude koji su odselili u toplije krajeve
ptice koje nisu mogle da žive u kokošinjcu
unajmiću Terminatora
da se vrati nazad u prošlost i ubije one koji su sve ovo
i započeli
upotrebiću
laserske projektile
otrov iz prstena
fotonske jahače
želim da kažem da je previše ljudi otišlo
i da je sve ovo predaleko otišlo
jer
Dominikana & Novi Zeland traže nove žrtve
mladu inženjersku krv
spakovanu u mali crveni pasoš

 

a ti moja zemljo
uspavana lepotice pod šljivinim drvetom
teška mašinerija nastupa
znoj sa lica budućnosti nikada neće dospeti
do tvojih obala
do tvojih tvrdoglavih bundeva
bageri na Moravi
grabe šljunak tajno i bez poreza
lopate & podvrnute nogavice u zagađenoj reci
šume se seku 24 časa na dan i pretvaraju
u predizborne plakate

 

istorija pognutih glava
pod žmirkavim suncem
500 godina ropstva
1000 godina ropstva
100 000 godina ropstva
šalvare & turbani
drveni krstovi & drveni sanduci
i tako malo hrabrosti
osim u mističnim vizijama baba gatara
uspori malo tiha patnjo
uspori
i ostavi vreme
za malo nežnosti
za malo ratluka
a onda
opet
juriš na
tuđe žene & tuđe stanove
i gde je sada taj gnev od previše poraza
i premalo dostojanstva
zar baš ti zemljo moja
nisi govorila
o dostojanstvu
i postenju
zar nisi umorna od sitne trgovine
šverca & buvljih pijaca
lažne slike veličine & moći
tvoji muškarci nose pocepane čarape
turske cipele & kineske majce
četvrt hleba & salamu pod miškom
tvoji muškarci nose perlonske košulje
i paučinu na mudima

 

200 gladnih pijavica sisa tvoju krv
200 gladnih pijavica određuje strane sveta
200 gladnih pijavica postavlja abažure umesto neba
dok ruke
tako nemoćne
padaju po oblacima istorije
samo agenti marljivo rade
žanju izveštaje
prisluškuju
i batinaju
oni su zaista profi
uigrani NBA šampioni
moćni osmerac sa kormilarom
i blanko dozvolom za prebrzu vožnju

 

nikome nisam prodao svoje snove
pa neću ni tebi
zemljo moja
oni ti ne trebaju
treba ti čizma & pesnica u oko
štafeta umesto vibratora
auto otpadi
umesto luna parkova
izađi na crtu
izađi iz svoje podstanarske sobe
siđi sa neba istorije
i ne šalji na mene robote ideologije
za početak
pošalji mi vagon cveća

 

šutni me ispod stola, ženo
i reci mi da zaćutim

 

fikus u uglu sobe i blistavi crni sto
sablasti & senke
sitna matematika
teško je ćutati
ulice su gladne ljubavi
jedem sezonsko voće i razmišljam o budućnosti
to je super-savremeni očaj prolaznosti
dok oči žmirkaju i traže više svetla
smerokazi ne važe
novac je uzeo dušu svima osim svecima
aktivirane Holivudske bombe
tempirane na krv i brzinu
šamani su zbunjeni
neko je pročitao knjigu snimanja

 

pokušaću da zaboravim na smrt
tako teško je ćutati
kad nema straha
od pendreka
od atomske bombe
od raspadanja
još nisam video prave skitnice
očajnike koji tumaraju po mraku
agente koji traže oproštaj od petogodišnje dece
ne trguje se Večnošću jer ona ne postoji
samo igra ego ludila na magistrali
prolaznosti
pred prolaskom kroz kapiju
apostoli u belim Armani odelima
u velikoj ljudskoj pustinji
visokotiražni diktatori
plaču na samom kraju
navučeni
na hazard
na ulogu Boga
na sedative
na maloletnice
na čarobne štapiće

 

pomiluj psa / pametnog haskija
koji sedi ispred dragstora
kome je on skrivio sudbinu
ali on je mudriji od mene
i ne laje
tako je malo reči kojima se opisuje beda
slomljeni krovovi & krčanje mašina
u noći bez meseca
anđeli svetle po uglovima
iza rešetaka
na klimavim kafanskim stolicama
studentski domovi prekovremeno rade
orgije u svakoj sobi
jeftino piće
jeftina muzika
i seljačka krv koja vitla duboko u noć
silikonske grudi turbo ikona
i ruke gore
i ruke gore
video sam budućnost rokenrola
gde pijana spava u menzi

 

ludi psi pušteni s lanca
racija na svakoj boljoj zabavi
ovo nisu zapisi iz sivog doma
ovo je životinjska farma
gde su neke životinje
jednakije od drugih
i ti vrli novi svete
ne pričaj mi o demokratiji
trgovao si s komunistima
i posadio po jedan gama zrak u svaku
srpsku jagodu
vi ste savršeni par

 

psihopate & srebroljupci

 

blindirani automobili
mreškaju se na suncu
iza tamnih stakala
voze se lica s poternica
nema suza u njihovim očima
ali njihova sudbina je jasna
jer film je pri kraju
a lopovi još uvek beže i nervozno se smeškaju
jer film je pri kraju
samo ja neću ustati sa stolice i otići
jer glavni junak mog života mora da pobedi
tačno u podne
sam
sam
kada za to dođe vreme
jer domovina mi je uzela sve i sada nemam ništa
pretvorila me
u broj
u dinar
u poresku izjavu
pruzajuci mi zauzvrat juznoamericke TV sapunice
uzivo
tesko mi je da to priznam

 

pitajte moju majku, one ne misli tako

 

moj gnev ne dopire dalje od dnevne sobe
beleške nemoćnog čoveka
nikome nisu potrebne
jer duše nisu nevine
ni deca nisu nevina
ni nebo nije od oblaka
i znam da neće biti kajanja
ni katarze
ludaci su preuzeli ludnicu
ubili su Korta
kremirali Kafku
kampuju ispred Kremlja
i nisam želeo tu ulogu svakodnevnog heroja
to je za neke jače i snažnije
i nisam želeo taj svakodnevni bes
i to svakodnevno ludilo
želeo sam da budem turista
da koračam šinama
i budem prijatelj sopstvenoj deci

 

tajna društva
telefoni

 

pretresi
prebijanja
čir na želucu
matematika u rukavicama
maska na licu navijača
vrtoglavica
dugometrazni horor na pustoj zemlji
opisati
ili zaklopiti oči
te školjke sa biserima od mutnog stakla
izneti na berzu
ili ovi izlivi nežnosti
nije li to loša terapija
stariji sam 10 godina
i to iskustvo ne čini me jačim
samo tužnijim i umornijim
sedim u dnevnoj sobi ali ne vidim smrt
samo je beda svuda oko mene
nabubreli leš izbacuje voda

 

"Severni bunker", broj 7, april 2001.

 

Beleška o autoru: Zvonko Karanović je rođen 1959. godine u Nišu. Do sada je objavio sedam zbirki pesama: Blitzkrieg (1990), Srebrni Surfer (1991), Mama melanholija (1996), Extravaganza (1997), Tamna magistrala (2001), Neonski psi (2001), Svlačenje (2004) i romane: Više od nule (2004) i Četiri zida i grad (2006).

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement