Profil: Miroslava Obadić, televizijski i radijski novinar

Plašim se ljudske gluposti

Miroslava Obadić je rođena 29. septembra 1974. godine, u Kikindi. Po struci je inženjer industrijskog menadžmenta. Nakon upisane treće godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za nemački jezik i književnost, vraća se u Kikindu i konkuriše za posao novinara i voditelja na Regionalnoj televiziji. Kako ova televizija nikada nije počela sa radom, nalazi posao na RTV VK. Posao novinara i TV voditelja radi oko godinu i po dana.

Da Vam se pruži prilika, u kojoj TV stanici biste voleli da radite?
- U ovom momentu ne znam koju bih izdvojila, ali pre svega, volela bih da to bude krajnje profesionalnana i ozbiljna TV stanica, gde bih mogla da imam potpunu slobodu rada. Ako takva postoji, neka mi neko javi!

Uspevate li da nađete vremena za sebe i kako ga provodite? Imate li neki hobi?
- Uspevam, ali tek u kasnim večernjim satima. Svaki slobodan trenutak koristim da se vidim sa ljudima koji su mi dragi. Nekada je to kućna atmosfera, nakada izlazak u grad. Prijatelji mi zameraju da im ne posvećujem dovoljno pažnje, pa se trudim da svima udovoljim. Uglavnom, vremena za sebe nemam mnogo.

Da li volite da čitate? Koji je poslednji naslov koji ste pročitali?
- Čitam sve što mi padne pod ruku, a izgleda interesantno. Dan započinjem novinama, a završavam ga čitanjem knjiga pred spavanje. Kada su knjige u pitanju, poslednje što sam pročitala su pripovetke “Večni muž” Dostojevskog, tako da sam pročitala sva njegova dela. Trenutno čitam “Atentat” (Miloša Vasića).

Koliko ste sportski tip i imate li omiljeni sport?
- Nisam uopšte sportski tip. Cigarete naprosto “jedem”, često mi pozli od njih. Ranije sam trenirala odbojku, pa bih nju izdvojila kao omiljeni sport. Smatram da su odbojkaši najzgodniji sportisti! Volim da gledam košarku i rukomet.

Da li filmove radije gledate kod kuće ili u bioskopu?
- Po tome koliko često odlazim u bioskop, reklo bi se, kod kuće. Ali, to nije istina. Prija mi bioskopska atmosfera.

Imate li omiljeno mesto gde volite da izlazite?
- U Kikindi je to café “Max”, mada u poslednje vreme ređe izlazim. “Max” - zbog ambijenta, muzike i ljudi koje tamo srećem. Ali, kada imam zanimljivo društvo, lokal u kojem sam manje je bitan. U zavisnosti od raspoloženja, i drugi lokali mogu prijatno da (me) iznenade.

Kako reagujete u stresnim situacijama?
- Kao novinar bi trebalo da budem pribrana, ali kao i svaki čovek, nisam imuna na stres. Zavisi od stepena stresa, ali po prirodi sam emotivna i mnogo toga zna da me izbaci iz ravnoteže. Nekad reagujem burno, a nekad to preživim u sebi. Nema pravila.

Šta vas plaši?
- Ljudske gluposti i svega onoga do čega može da dovede. Egzistencijalne nesigurnosti, beznadežnosti. U svakom slučaju, trudim se da o lošim stvarima ne razmišljam unapred. Ako ste mislili na fobiju, to je fobija od pasa.

Imate li kućnog ljubimca?
- Ne. Živim u stanu, pa je malo nezgodno. Pošto držanje kućnih ljubimaca iziskuje i izvesnu posvećenost, a to za sada ne mogu sebi da priuštim. Retko sam kod kuće, a imam i nedovoljno slobodnog vremena, pa bi kućnom ljubimcu bilo veoma dosadno.

Da li žalite za nečim što ste propustili da uradite?
- Naravno da žalim, ko ne žali!? Ali, Tolstoj je rekao: “Mladost ne zna, a starost ne može”. Nije pitanje da li žalim, nego da li vredi žaliti. Kajanje nam ne pomaže da sadašnji momenat i sebe sagledamo na pravi način. Postoji i ona otrcana fraza: ko zna zašto je to dobro..

Da li volite da se osamljujete ili ste više društvena osoba?
- Jedna od stvari koje se takođe plašim jeste da ću jednoga dana ostati sama. Imam dosta poznanika, ali uzak krug pravih prijatelja i svi mi oni puno znače. Volim društvo i druženje. Svima nam je ponekad potrebno da se osamimo.

Šta volite da jedete i kako se snalazite u kuhinji?
- Spanać, zato sam tako sveža, raspoložena i “jaka”! Kažu da se dobro snalazim u kuhinji, ali sam retko u prilici da to i potvrdim. Ne mogu sebe da zamislim da ću možda nekada morati da kuvam svakog dana. Volela bih da nam je životni standard kao u razvijenijim zemljama i da svakodnevno možemo da priuštimo odlazak u restorane.

Gde i s kim biste želeli da odputujete na odmor?
- Volim i more i planinu. Recimo da bi to bilo sa Džordžom Klunijem, na putovanju po svim većim svetskim centrima, da mi sve žene zavide i uzdišu za nama, dok nam prostiru crveni tepih gde god se pojavimo. Skromno, zar ne?!

Šta je to što čovek vašeg života nikako ne bi smeo da uradi?
- Pre svega, volela bih da ga upoznam. Ali, ima tu više stvari, koje on ne bi smeo da uradi. Ali, obično se ništa ne dešava odjednom, mnogo sitnica je uvek u igri, znate, one “opasne sitnice”. Naravno, nikada ne bi smeo da postane čovek “njenog” života.

Kako najviše volite da završite dan?
- Najbolje je u svojoj kući, u svom krevetu. Najdraže mi je veče na kraju nedelje, sa saznanjem da neću morati da radim i za slobodan dan.

Autor: Olivera Tomin
Foto: Jovan Jarić