RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Zarkoff i Ilegalne emocije, dvorište Baba Višnjine 38, Beograd, 2. jun 2007.

 

ImageParafinci su fini ljudi, sviđa mi se šta i kako rade. Za ovaj put su spremili pravi andergraund prostor, napušteno dvorište u Baba Višnjinoj, desetak prizemnih dvorišnih stanova, očerupanih i spremnih za rušenje. Neki zidovi su već srušeni, neki išarani grafitima, u sobama su još uvek ostali izlepljeni posteri, poneka olupana wc šolja, povađeni prozori i vrata, pravi skvoterski raj. Pomalo me je razočaralo kad sam čuo da postoji dogovor sa vlasnikom, i da je dešavanje uredno prijavljeno u SUP-u, u dvadeset prvom veku čak i duboki andergraund mora biti legalan da bi mogao da postoji. "Održivost" je aktuelni buzz-word, svi se brinu za sutra, prošlo je vreme hipi cica koje spaljuju grudnjake (nažalost). Mada, znam za ilegalne tehno žurke po Fruškoj gori ovde oko Novog Sada, Beograđani su mi pričali o DžKC-u, ilegalnom klubu koji je postojao pre par godina, a svake godine ima i neprijavljenih kafana uz reke. Podzemlje ipak živi, ali u okvirima koji su mu određeni.

 

Svirka je počela puštanjem muzike, ja sam došao pred sam kraj, zbog uobičajenog kašnjenja voza, ali društvo je bilo oduševljeno, kažu, Komodor 64 muzika, to je taj low-fi retro elektro koji furaju Parafinjani. Onda je počeo Zarkoff, jedino što znam o njemu je da je iz Siska, puštao je svoju muziku, to je kao neki elektro live act, malo se zeza sa potenciometrima, malo pevuši i priča u mikrofon. Slabo se razumelo o čemu govori, to je šteta. Muzika je bila fina, onako, malo introspektivnija, ali ne i smarajuća. Meni je bilo sasvim dobro, bitno je da budeš u određenom raspoloženju pa da ti legne određena muzika. Ljudi koji su očekivali nešto drugo, valjda nešto hitičnije, a bilo ih je, su bili pomalo razočarani, neki su čak i otišli. Tome je sigurno pomoglo i to što se nije baš najbolje znalo ko, kada i kako nastupa, neki nisu primetili početak nastupa, a u pauzi su mislili da je dešavanje završeno, jer se muzika utišala i atmosfera spustila.

 

Na stejdž improvizovan od polusrušene terase su zatim izašle Ilegalne emocije. To su tip i devojka, klasična elektrana, od one fele koja mi je kul, subverzivno, ironično, treši, i zabavno. Cica je dobra u ulozi frontmena, luda je taman koliko treba. Kretenski autfit (ovo je kompliment), kretensko pevanje i muzika, dobra žurka. Publika se lepo primila, naročito mi u prvim redovima.

 

ImageA onda su posle nekih pola sata došli panduri, dvojica, od one svetloplave fele. Svirka je prekinuta, malo su se raspravljali sa organizatorima i pokušali da upuvaju atmosferu da bi se ljudi smorili i krenuli da razilaze, ali to im nekako nije uspevalo, valjda su pobegli sa časa kad su ih to učili u Kamenici. Ljudi su ih prilično ignorisali, piće se sasvim normalno prodavalo za šankom, kao da ne postoje, samo što je muzika prekinuta. Onda su pozvali još dvojicu, i oni su se motali po stejdžu i nagovarali ljude da se smire i razilaze. Kulturni su bili, prosto nismo navikli, nismo znali šta da radimo, da li da ih poslušamo ili da nastavimo po starom. E onda su stigli specijalci, njih dvadesetak, nisu bili baš onako nindža kornjače kao na utakmicama (Jednom sam pokušao da uslikam četvoricu nindža kornjača koji su ispred radnje pored stadiona pre utakmice cirkali iz plastike, smešni su mi bili, sa onim štitovima i šlemovima, morali su da podignu vizire da bi mogli da piju. Ali hteli su da me biju pa sam otišao, tako da fotka ne postoji, nažalost.), znači, nisu bili ti skroz oklopljeni, a ni kao ovi iz patrole lihtplavi, nego oni teget, namrgođeni, što ubijaju premijere i posle štrajkuju tako što tenkovima blokiraju put, taj fazon. Parafinci i publika na svirci bi trebalo da budu počastvovani što su toliko bitni da se zbog njih poteže tako zeznuta ekipa. Malo su se u formaciji Ivinog voza prošetali po publici, čisto da svi primete da su tu, i ljudi su krenuli da se razilaze.

 

Dobro dešavanje, život jednog grada ne čine samo megalomanska dešavanja na stadionima, Parafin se trudi da ponudi alternativu, mala okupljanja, nastupe nepoznatih i nekomercijalnih elektro bendova, puno entuzijazma i pozitivne energije.

 

Autor: Daniel Farkaš

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement