RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Wold - Screch Owl (Profound Lore)

 

ImageJedno od najprijatnije-neprijatnih izdanja godine stiže iz Kanade, već poznate po šarolikoj paleti neortodoksnih izvođača. Iz nepreglednih prerija države Saskačevan, stiže misteriozni trio Wold koji za sebe tvrdi da pripada blek metal sceni. Omot sasvim sigurno sugeriše takav zaključak, suviše je već poznatih sivo-tamnih nijansi karakterističnih za likovna rešenja albuma sa ove scene. Ali...

 

Muzika sa ovog, inače drugog izdanja grupe, može se okarakterisati kao blek metal, sa stanovišta etike ovog pravca koja insistira na sirovim lo-fi produkcijskim rešenjima i vrištavom vokalu koji je dodatno provučen kroz razne efekte i prigušen produkciji o kojoj ćemo još govoriti. Tu prestaju sve sličnosti i počinje nešto zaista novo: zvučni zid na ovom izdanju sagrađen je od čvrstih cigli distorzirane buke koja svojom monolitnošću beskompromisno pulsira na tankoj i do sad nedovoljno istraženoj liniji između blek metala, noisea, industriala pa čak i shoegazea. Sam miks čini da je u najvećem delu trajanja, pokušaj identifikacije instrumentarijuma koji je korišćen u stvaranju ove ploče nemoguća misija. Gitare su izobličene i svedene na elektrifikovanu suštinu, pojačane toliko da ono što se može podvesti pod zvuk bubnja na ovoj ploči biva stavljeno u drugi plan, duboko u utrobu neprepoznavanja.

 

Šokantan pristup blek metal tradiciji sa ove ploče ima više dodirnih tačaka sa japanskim vizionarima Merzbow nego sa bilo kojim blek metal bendom, od kojih možda Burzum prvi pada na pamet, ali to je dosta udaljena asocijacija, više u samoj atmosferi nego u zvuku. Na drugom nivou - planu redefinicije dosadašnje muzičke zaostavštine, Wold se mogu porediti i sa kolegama sa etikete, sjajnim The Angelic Process. Ali tamo gde AP pokazuju svoju humanu stranu, Wold produžavaju dalje u bespuća, u samo srce zemlje. Tamo, vrlo duboko, ipak, kriju se i izobličene melodije iz kojih govori sama priroda - surova i prelepa u isti mah.

 

Kontrapunkt antiprirodnom zvuku grupe je koncept koji stoji kao ideja-vodilja. Grupa u bukletu tvrdi da je ceo opus na ovoj ploči snimljen u njihovoj "mitopoetskoj loži". Mitopoetika je pojam koji je u teoriju uveo Robert Grevs svojom knjigom "Bela Boginja" iz 1948. On u njoj zastupa tezu da je sva prava poezija u stvari prizivanje ženskog božanstva tzv. "Bele boginje", obožavanog i poštovanog u Evropi i Mediteranu u kameno doba. Iz te teorije Grevs izvlači zaključak da je sama priroda poezije mitopoetska. Wold ovaj obrazac preuzimaju baveći se aspektom Bele Boginje - starice koja se dovodi u vezu sa smrću, zimom, mesecom i podzemnim svetom. Taj motiv, vidljiv i na omotu, se tekstualno provlači kroz ceo album, uz osvrte na ontološke teme koje svoje poreklo vuku kako iz mitologije američkih urođenika, tako i filosofije nemačkih velikana Ničea i Hajdegera.

 

Ako sadašnjost definišemo kao zbir prošlosti i budućnosti, onda su Wold autori trenutka, koji će svoj realni značaj potvrditi u vremenima koje dolaze. Dok se muzički snobovi sablažnjavaju radom grupa Wolf Eyes ili Sunn 0))), neka se vaše komšije raduju uz Wold.

 

Autor: Marko Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement