RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Shining - Grindstone (Rune Gramoffon, 2007)

 

ImageShining je potreban bend, kako onim avanturistima željnim novih audio iskustava, tako i onim mrzovoljnicima koji tvrde da je sve već odsvirano, mada ih ne viđamo često sa slušalicama na ušima. Jer, na svom četvrtom studijskom albumom ovaj eksperimantalni norveški kolektiv nudi spajanje dosad (naizgled) nespojivog čineći da sladokusci stereo đakonija zadovoljno trljaju ruke dok im se pokoja bala radosnica protiv njihove volje otima iz usta.

 

Reputacija koju muzičari koji čine Shining imaju u regionalnim krugovima je van rasprave: saksofonista/flautista Jørgen Munkeby je bivši član odličnih Jagga Jazzist (čiju kolekciju prelepih zvučnih pejsaža "What We Must" iz 2005. toplo preporučujem) - po zvuku unikatne grupe sa odlične Ninja Tune etikete. Bubnjar Torstein Lofthus predaje na Norveškoj muzičkoj akademiji i radi sa dosta norveških džez i pop izvođača.

 

Munkeby svojim saksom ili flautom daje ton, a Lofthus ritam manje više opijumskim džez improvizacijama sa povremenim skliznućima ka nervoznom/bad trip džezu koje su krasile njihova ranija izdanja kakvo je npr. "Sweet Shanghai Devil" iz 2003. Nakon dobro prihvaćenog "In The Kingdom of Kitch You Will Be A Monster" iz 2005, što je zapravo citat iz Kunderine "Nepodnošljive lakoće postojanja", stiže njegov naslednik "Grindstone".

 

Ovim albumom, za eksperiment raspoloženi Norvežani čine korak dalje. U prvoj pesmi, koja deli naziv sa imenom prethodnog albuma (neko je pomenuo Gun Club i "Fire of Love", ili možda Disciplinu i "Sviđa mi se da ti ne bude prijatno"?), na džez osnovu nadovezuju se opaki/moćni prog/math/metal rifovi koji obogaćuju zvučnu sliku uzrokujući prijatnu konfuziju u glavi (nespremnog) slušaoca. Norveška je poznata kao mesto na kojem su aktivne brojne skupine muzičara sa zlokobno iscrtanim licima i otvorenom sklonošću ka đavolskom, ali jedino (osim mesta boravka) što Shining imaju zajedničko sa njima (tj. sa najboljima iz te branše) jeste potpuno odsustvo poštovanja za konvencije i nepisana pravila forme u umetnosti, opsesivna želja za kršenjem istih u cilju istraživanja mogućnosti zvuka, zvučnih formi i prenošenja neposredne emocije u audio formatu.

 

Ostatak ploče je prilično uverljiv dokaz erudicije i tehničke kompetencije članova benda, koji bez mnogo muke preleću iz žanra u žanr, vladajući suvereno svakim ponaosob. Može se reći da Shining uspevaju u svojim namerama, a iz muzike na ovoj ploči prosto isijava zadovoljstvo muzičara u svirci kojom se ispituju nepostojeći limiti kreativnog ludila ljudske imaginacije. Shining poručuju da granica zapravo nema i pozivaju nas da se u to i sami uverimo. Srećom, ima i onih koji uživaju u putevima bez mnogo prolaznika.

 

Autor: Marko Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement