Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Mika Oklopdžić

 

Globalna razglednica

 

ImageVremena se menjaju i možda ja već danas neću biti prvi. To kaže Julius, crnac nedefinisanih godina i rasta jer stoji pognut na daščanom sanduku od vina u samom uglu Ghirardelli skvera u San Francisku. Ime mu je ispisano na pomoćnom kartonu.
Ima li među vama nekog ko me izaziva?
Julius se obraća okupljenom narodu, uglavnom raznobojnim turistima. Izazivač je onaj ko pristane da se takmiči s njim u govorništvu.
Koja je nagrada? pitam Juliusa.
Sto dolara. Sto TEŠKIH dolara koji će te prevesti preko presušenog korita do sledeće obale. Zamisli: i hrana i piće i funk uncut do sledeće nedelje.
Zamišljam. Sto teških dolara... Julius mi deluje kao ortodoksni lokalni idiot koji vrti desetak napamet naučenih rečenica iz Žil Vernovog nenapisanog romana.
Ko me izaziva? insistira Julius.
Ko odlučuje? pitam.
Narod, kaže on. Ovo je demokratsko takmičenje sa lovom na kraju. Ako rasteraš posmatrače svojim glupim govorom ...
Julius, kažem mu, još nisam odlučio da li ću da učestvujem. Glup govor više pripada tebi, zar ne misliš tako?
Da nisam ovako nobl i ovako talentovan, uzeo bih ovo kao uvredu. Glup govor je jedna od retkih stvari meni nepoznatih... kao veličina grudi Barbare Strajsend ili suma oročenog novca Gordona Getija. Nov si i zato ti opraštam.
Julius ima jedan nervozni pokret levom rukom, krene da popravi okovratnik sakoa, ali se zaustavi negde u nivou vrata, okrene šaku za 180o i spusti ruku niz telo, kao da je na pola puta zaboravio šta je bila originalna namera. Sako je prekriven značkama i ordenjem i da je Julius nešto manje crn, lako bih poverovao da se radi o Crnogorcu, neznanom junaku iz kanjona Morače.
Nov? Stariji sam i od tebe i od tog sanduka na kojem stojiš. Iz koje godine je taj sanduk?
Ne razumem pitanje, odgovara on.
Sanduk, kazem, ima li patinu i antikvarsku vrednost?
Znam na šta misliš, kaže Julius. Sanduk je američki: čvrst i nov.
Ne može čovek tvog obrazovanja i erudicije da stoji na sanduku bez porekla. Tu nešto nije u redu Julius, neka se greška zlokobno potkrala.
Kako znaš moje ime?
Imali smo sličan sanduk u ostavi, u malom stanu u Banijskoj ulici, ćale, keva, burazer i ja. Držali smo krompir u njemu, prozor špajza je bio otvoren tokom cele godine, sećam se polica na kojima su bile besprekorno poređane tegle sa turšijom i flaše paradajza. Sanduk je bio levo od ulaza, da se neko ne saplete u grabeži tegla sa polica. Da li da pričam Juliusu o sanduku, Banijskoj, Čuburi ili o svojim roditeljima? Da pomenem Miloševića?
Ili da recitujem Crnjanskog?
Ime nije toliko važno, gospodine Julius. Poreklo se računa. Odakle ste vi?
Ja sam rođen i odrastao sam u najlepšem gradu na svetu: Savana, Džordžija.
U redu je Julius, kažem. Pristajem. Učestvujem. Imate li neki sanduk za mene?
Polako, kaže on. Prvo se isprsi za stotku... da vidim koliko si ozbiljan.
Učestvujem Julius, evo je stotka. Ko je zadužen?
Gospodine, pita Julius najbližeg posmatrača, želite li da budete predsednik žirija?
Najbliži posmatrač je Kinez nezavidnog rasta i odlučnih pokreta.
Da. Zašta je takmičenje? pita.
Ko lepše govori. Imaćemo glasanje na kraju. Vi predajete nagradu pobedniku, kaže Julius i dodaje mu svoju stotku u dvadeseticama i desetkama. Ime?
Ime? kaže Kinez.
Vaše ime, da znam kako da vam se obratim...
Ng, odgovara Kinez.
Subota, podne. Grad je prepun turista. Koliko ih je samo u tananim majicama i šorcevima zamišljajući pred put kako je San Francisko ušuškan u Kaliforniji, legendarno sunčanoj i gostoljubivo toploj. Evo ih kako drhte predamnom, očekujući da vide i čuju pravu borbu, prsa u prsa, sa dosta krvi, znoja i suza. Duva onaj još legendarniji prekookeanski vetar.
Gospodine Ng, imate pravo da nas prekinete ukoliko krene nevreme ili ako jedan od učesnika upotrebi tri ružne reči u jednoj rečenici.
Kinez će da nas prekine. Jedva barata sa dvadesetak engleskih reči. Da nije Ng montiran? Dalji rođak Juliusov? Ne verujem. On ne donosi odluku, publika glasa, on je banka. Ako zapali sa lovom dok sam ja u elokventnom žaru? Kasnije se nađu u lokalnom baru i rastale? Već vidim naslov u novinama: Kinez izjeb'o Čuburca. Ode stotka. Ne verujem. Motriću na njega, recimo, levim okom. Druga stvar, šta je nevreme za žutog? Šta je uopšte nevreme? Ako ne možemo da stojimo na sanduku, ili kad ne možemo da otvaramo usta? Predpostavljam da, doklegod možemo da razgovetno izgovaramo rečenice, takmičenje važi.
Gospodine Julius, pitam, mogu li da koristim kovanice na maternjem jeziku?
Ne kažem psovke nego kovanice, zvuči uzdržano.
Ukoliko ne sadrže psovke... da.
Milošević je ubio Crnjanskog nakon smrti.

 

Severni bunker, broj 12, jun 2004.

 

Beleška o autoru: Milan Oklopdžić je rođen je 1948. na Čuburi, u Beogradu. Oklopdžić, popularni Mika Oklop, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je neko vreme predavao pre nego se preselio u Ameriku. Američko iskustvo, gde je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom, pretočio je u svoj prvi roman "Ca. Blues". Roman je objavljen 1981. godine i odmah je postao prvorazredni hit, štampan je u sedam izdanja i ukupnom tiražu od 100.000 primeraka. Oklopdžić je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i dvadesetak radio i TV drama. Poslednje dve decenije radio je kao univerzitetski profesor. Milan Mika Oklopdžić preminuo je 2007. godine, u svom domu u San Francisku u 59. godini

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement