Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Dnevnik putovanja: Mića Vujičić (17)

 

Malo morgen: 1. oktobar 2007.
Image Seo sam da zabeležim zanimljivo pitanje emitovano u kvizu "Želite li da postanete milioner". Parafrazirano: kom je članu Predsedništva SFRJ 1991. godine - nakon konstatacije istog tog X člana Predsedništva - da Jugoslavija više neće postojati ukoliko se jedna republika odvoji, Slobodan Milošević odgovorio sa "Malo morgen". Tačan odgovor: Vasilu Tupurkovskom. Nije loše podsetiti se nekih zanimljivih istorijskih (samo na prvi pogled!) detalja, s vremen na vreme. Malo morgen.

 

ImageOpsjednuta: 5. oktobar 2007.
Dobio sam novu knjigu kolumni "Opsjednuta" Rujane Jeger, mlade hrvatske spisateljice, kolumnisticke zvezde hrvatskog Kosmopolitena. U "Opsjednutoj" nalazimo pedesetak tekstova, koji sadrže u sebi upravo onu formu na kojoj je počivao "Darkroom" - hit roman Rujane Jeger. Spisateljica je opsednuta nekim od fenomena trećeg milenijuma i prepušta se pametnim razmišljanjima o njemu, ali uvek praveći oko svega neku vrstu storije, koju, pored već pomenutog prvog lica, karakterišu i "Darkroomu" svojstvene digresije sačinjene od blic repriza događaja iz detinjstva ili mladosti koje su u neposrednoj vezi sa temom teksta.

 

Ulaznica: 9. oktobar 2007.
Image Sa kolegama Vladimirom Arsenićem i Goranom Lazičićem iz redakcije zrenjaninskog književnog časopisa "Ulaznica" na promociji u Novom Sadu. Tamo upoznajem Bojana Samsona i Sinišu Tucića što me posebno raduje. Siniša čita svoju pesmu o kiber-babi koja pere zube u šatoru ispred Meka. Sjajna pesma. Raduju me tekstovi Ibrahima Hadžića koje objavljujemo u Ulaznici. Tu je i urnebesni dnevnik Srđana V. Tešina. Duhovit, vrlo blizak duhu u kome je napisan njegov roman "Kroz pustinju i prašinu". Popodne - povratak u Beograd.

 

ImageU što se zaljubljujemo: 9. oktobar 2007, uveče
U knjižari "Beopolis" uzeo knjigu Romana Simića "U što se zaljubljujemo", odličnu zbirku pripovedaka koja je dobila prestižnu nagradu "Jutarnjeg lista" za najbolje prozno ostvarenje napisano tokom 2005. godine u Hrvatskoj. Roman Simić je rođen 1972. godine u Zadru. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu završio je studije komparativne književnosti i španskog jezika. Član je uredništva književnog časopisa "Quorum" i organizator i urednik "Festivala evropske kratke priče". Pre zbirke "U što se zaljubljujemo", objavio je takođe zapaženu kolekciju pripovedaka "Mjesto na kojem ćemo provesti noć". Knjigu je u Srbiji objavila izdavačka kuća "Arhipelag", nova izdavačka kuća Gojka Božovića. Neposredno pošto sam uzeo knjigu srećem na Trgu republike i njenog izdavača.

 

Romana sam intervjuisao povodom dobijene nagrade u Hrvatskoj za "Yellowcab". Prvo pitanje i odgovor iz tog razgovora mogli bi poslužiti kao dobar uvod za čitanje srpskog izdanja knjige. Pitanje: Romane, kako biste čitaocima u Srbiji ukratko predstavili pisca Romana Simića i poetiku iz koje se rađaju njegove pripovetke? Odgovor: Huh. Pisca kao skromnog momka, koji pokušava pisati "sa strane", pomalo mimo dominantnih hrvatskih književnih i inih priča, a opet do grla udrobljen u njih. Poetiku, pak, kao nimalo skromnu, koja vjeruje da se mora zagristi u srce, problema i čovjeka, u prostor koji je za mene ponajprije privatan a tek onda javan, najprije moj a tek onda bilo čiji drugi. I u to da se ne smije gristi nabrzinu i traljavo. Osim toga, što je ujedno i dimenzija ekološke osviještenosti ove poetike, kao pisac u svakom trenutku moram biti siguran da pišem o stvarima o kojima imam što za reći: šteta je papira potrošenog na knjige napisane samo zato da se bude književnik, o dragocjenom vremenu čitatelja da i ne govorimo...

 

Vok on: 12. oktobar 2007.
Image Dogovor sa Uglješom Šajtincem da 17. oktobra u kikindskoj biblioteci "Jovan Popović" predstavimo njegov roman "Vok on". To je velika čast za mene. Oduševljeni gledaoci njegovog filma "Hadersfild" sreli su me nedavno u Mokrinu i pitali da li stvarno poznajem Uglješu Šajtinca. "Vok on" dolazi nakon Uglješinog romana "Čuda prirode", zbirke pripovedaka "Čemer" i epistolarne knjige "Nada stanuje na kraju grada" koju je Uglješa napisao sa svojim ocem Radivojem.

 

Radoslav Petković: 21. oktobar 2007.
Čitam "Vizantijski internet" Radoslava Petkovića, zbirku od tri obimna sjajna eseja koju su objavili "Stubovi kulture". Između ostalog, u prvom eseju Petković se bavi fenomenom "Vizantije", u drugom: muzama i piscima, a u trećem - eseju koji je po svojoj pronicljivosti ravan jednom Janu Kotu - pitanjem zbog čega poslednjeg dana Sokratovog života uz učitelja nije bilo Platona. Detektivskim postupkom, proučavajući Platonov dijalog, Radoslav Petković dolazi do jednog od mogućih odgovora: gde je bio Platon toga dana i "Zašto je bio bolestan".

 

ImageOduševljen novom knjigom "Vizantijski internet", iza koje se čita knjiga "O Mikelanđelu govoreći" iako je upravo ona prethodno objavljena, odlučio sam da na sajtu "Blica" (www.blic.co.yu) pronađem kolumne Radoslava Petkovića koje objavljuje pod nadnaslovom "Svakodnevnica". Tako nalazim zanimljiv esej o Če Gevari u kome Radoslav Petković još jednom pokazuje da ama-baš-ništa nije ni crno ni belo. Veliki erudita upozorava na jedan mračniji lik pomenutog junaka. Evo samo dela tog teksta Radoslava Petkovića, objavljenog u nedeljnom "Blicu", 14. oktobra 2007.

 

..."Nevolja je što postoji i jedna drukčija slika romantičnog junaka, sada lepo uhranjenog, u elegantnoj uniformi, s legendarnom cigarom u zubima, koji nonšalantno naslonjen na zid u zatvoru La Kabana nadgleda rad streljačkog voda. Na tom mestu je Če Gevara, kao gospodar života i smrti, sprovodio čišćenje Kube od kontrarevolucionarnih "crva". Procene o broju streljanih su razne i kreću se od nekih dve stotine do preko pet stotina ljudi. Postoje i tvrdnje da je u nekim egzekucijama i lično učestvovao. A da je voleo da lično puca ljudima u glavu, nisu neophodni svedoci. "Ispalio sam metak kalibra 32 u desnu hemisferu njegovog mozga i ovaj je izašao kroz njegovu levu slepoočnicu", nalazimo u Gevarinim dnevnicima precizan opis, koji kao da treba ukaže i na njegovo medicinsko obrazovanje, "krkljao je nekoliko trenutaka i potom umro". Opisani događaj desio se negde na početku kubanske revolucije, ali nipošto nije poslednji u nizu. Če ne propušta da opiše trenutke u kojima deli pravdu, kao ni trenutke u kojima je milostiv, tj. izvodi lažno streljanje povlačeći obarač praznog revolvera čija je cev prislonjena uz neku od moždanih hemisfera žrtve. Shvativši da nije mrtav, jedan mu daruje "zvučan poljubac kao da se našao sa svojim ocem"."

 

Nakon ovog eseja vraćam se još jednom na esej o Platonu i Sokratu. Zašto Platona nije bilo u poslednjem Sokratovom danu? Pročitajte sami.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement