Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Tomislav Marković: Apsurdistan za početnike (17)

 

Reklame znaju zašto

 

ImageKnocking on heaven's door: Nakon definitivnog cepanja "bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti" po avnojevskim šavovima, ponovo su u igri predstave koje brišu granice i uspostavljaju zajedništvo građana u novonastalim državama. Samo što sada više nije reč o imaginarijumu levičarske ideologije, već o sveprisutnim slikama ideologije konzumerizma koja nam nudi večno uživanje u potrošačkom raju. Nekada su ljude spajale iste parole, kao što je, na primer "Fabrike radnicima, zemlja seljacima", a danas isti slogani poput "Veš-mašina živi duže uz kalgon". U davna, pradavna vremena jedinstvenu ponudu večnog blaženstva i harmonije imala je crkva, doduše tek u zagrobnom životu. Žiteljima socijalizma vladajuća nomenklatura je nudila raj komunističkog društva na zemlji, ali u neizvesnoj budućnosti. Sada je raj prisutan u svakoj reklami koja nas poziva da hrabro zakoračimo u "svet bez ograničenja", danas i ovde. Potrebno je samo da kupimo koka-kolu, deterdžent za sudove, dezodorans, mobilni, pivo, paštetu, sredstvo za čišćenje wc šolje ili kondom, i doživećemo prosvetljenje, nirvanu, orgazam, satori, oboženje, napad sreće, radosti i uživancije, i sve to u isti mah. Ako ne doživite ništa, to činite na sopstvenu odgovornost. Pare vam neće biti vraćene, za kaznu što niste shvatili da je suština života uživanje u malim stvarima. Koje život znače, poput dasaka za peglanje.

 

Veliko spremanje čistilišta: Sudeći po reklamnim spotovima, etničko čišćenje je izašlo iz mode, nastupila je era čišćenja, pranja i ribanja svega i svačega: sudova, zuba, sanitarija, parketa, ljudskog tela, tvrdokornih mrlja, omiljene košulje, dečjih portiklica i ostalih sitnica. Svakog dana iste reklame zaokupljaju očne jabučice dragih gledalaca iz svih ex-jugoslovenskih država. A ko vlada očnim jabučicama, kao što reče jedan junak DeLilovog "Podzemlja", taj vlada svetom. Pred očima nam promiče isti niz slika, praćen različitim varijantama b/h/s/cg jezika. Razlika je mala, ali drastična. Uprkos želji proizvođača da pošalje jednostavnu, nedvosmislenu poruku, činjenica da je tekst koji izgovaraju akteri spotova razumljiv bez prevoda (a ipak se prevodi) provocira jeretičko čitanje reklamnih poruka. "Vanish" koji zbori hrvatskom ijekavicom efikasno uklanja mrlje na trapericama, ali u susretu sa farmerkama potpuno gubi svoju magičnu moć, dok su mrlje na hlačama iznenađujuće imune na "vanish" sklon ekavici. Kapital možda ne poznaje granice, ali nama nije ni na kraj pameti da se hvalimo takvim neznanjem.

 

Kampanja za kampanjce
Mrlje na odeći je lako očistiti, ali mrlje na prošlosti uporno traju, probijaju se kroz sećanje, gurnute u zaborav ponovo isplivavaju na površinu ispranog mozga poput fresaka u filmu "Vreme čuda", tu nikakav amnezol retard ne pomaže. Masovna istrebljenja, logori, maroderstvo, pljačkanje leševa, grupna silovanja i ostale ratne strahote ne mogu se tek tako izbrisati sunđerom. Vreme kada je ljudski život vredeo manje od cigarete tek što je minulo, a već je nastupilo doba reklamnih kampanja za borbu protiv pušenja pod sloganom "Jedan pušač - mnogo žrtava". U brzom šaltovanju iz plemenskog pokolja u divlji kapitalizam preskočene su mnoge stepenice. Pre nego što je medijski i javni prostor prezasićen kampanjama koje pokušavaju da nas porobe robom, možda je trebalo pokrenuti reklamne kampanje koje bi ukazale na neke bazične probleme ex-jugoslovenskih društava. Neke od njih bi mogle da idu pod sloganima "Jedan narod, jedna zemlja, jedan vođa - mnogo žrtava", "Tamo gde su srpski grobovi nema Srba", "Tisućljetni san je obična noćna mora", "Svi Srbi na jednoj planeti", Preležali smo boginje sve, samo tebe, Nacijo, ne", "Da nema ratnih profitera, građanski rat bi ostao bez pobednika" ili "Građani bez ljudskih prava su kao govno na kiši". A pre toga bi trebalo uskratiti copyright desničarskim udruženjima i verskim zajednicama na pravo na odbranu svetosti ljudskog života. Oni ga ionako koriste samo za borbu protiv abortusa, uporno dokazujući da je osnovno pravo svake žene da postane fabrika za proizvodnju topovskog mesa. Savršen copy za kampanju koja bi branila pravo na život napisao je Tadeuš Ruževič još pre pola veka u pesmi "U središtu života": "ona starica što/vuče na užetu kozu/potrebnija je/i dragocenija/no sedam svetskih čuda/ko misli i oseća/da je ona nepotrebna/taj je ubica". Ali zašto bismo uopšte razmišljali o tako neprijatnim stvarima kad je za rešavanje svih životnih problema dovoljno - ako je verovati reklamama - popiti jedno pivo. Jer jedno je "nikšićko", a "žuja" je zakon. Povuci i pokreni zabavu. Muškarci, navijači i Veliki brat znaju zašto.

 

(Rez)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement