RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Githead - Art Pop (Swimm, 2007.)

 

ImageDakle, svako u glavi ima nekog favorita koga nikad ne zaboravlja, a opet iz nekog razloga, ne gura ga uvek u prvi plan, u tako omiljenom, tako besmislenom, a opet tako zavodljivom sportu koji se zove "pravljenje internih i eksternih lista albuma, grupa i ličnosti za interne i eksterne svrhe"...

 

Za mene su to WIRE, a samim tim i COLIN NEWMAN - jedan od asova punka, post punka, new wavea ili štagod već, to više nije važno (jerbo su za današnje punk i post punk sinonime podjednako priznata sredstava manipulacije i imena kao što su Prodigy i David Beckham i Green Day i...).

 

Iskreno, mislim da su WIRE uz MAGAZINE, GANG OF FOUR, THE FALL, THE CURE i rane PIL, band koji je iz te prve new wave divizije najviše uticao na izgled savremene scene, barem one koja mene interesuje. Odbacivanjem svih okova kojima je punk sebe zamandalio (setimo se samo Peel sessiona kada su umesto očekivanih ultrakratkih stvari koje su im bile zaštitni znak, odsvirali samo jednu i to dugačku koja je mnoge podsetila na tada toliko omrženi prog/rock) WIRE su sebe ustoličili kao jednu od budućih ikona popularne muzike, a istovremeno su širili svoje vidike raznoraznim poduhvatima, i vraćali se maticnom bendu, osavremenjujući se na način koji nije unižavao njihovo dostojanstvo i krnjio vrednost dotadašnjeg legata. Uostalom i čuveni Ivo Watts - Russel je od nameštenika u dućanu Beggars Banqueta postao vlasnik i osnivač 4AD upravo da bi izdavao bendove "koji su mogli biti uticajni i dobri kao Wire ili Joy Division" što je jedna od najvećih počasti koja je bendu odata.

 

PRVA ( interna ) ASOCIJACIJA na WIRE + COLIN NEWMANA
Wire album 154. Jedan od najimpresivnijih i najboljih albuma IKADA. I SHOULD HAVE KNOWN BETTER je jedan od najbolji openera ikada. Mlađi bendovi se vraćaju pesmama sa ovog albuma -kao Fisherspooner sa 15th, kao Ladytron koji na svoje DJ kompilacije stavljaju 15th. Ultra poko-loko bendovi kao DURAN DURAN koji sviraju 15th sa razglasa kao uvod u svoje koncerte. A to je tek jedna od komercijalnijih stvari na albumu. Naravno, ništa manje vredna od drugih. Svačiji heroji - DA!

 

Uz popunjavanje WIRE CV obrazaca Colin Newman je tokom vremena strpljivo i otmeno svoje moždane beleške sortirao i skupljao na svojim solo albumima i solo kolaboracijama (kako sam voli da kaže), bavio se dobročinstvom i diskografskim altruizmom preko svojih brendova Swimm i PostEverything i usput udružio svoje životno vreme u ovozemaljskim stvarima sa Malkom Spiegel, svima dobro znanom iz benda Minimal Compact. Uzgred rečeno, dok ovo pišem (16.septembar - gdinu Colinu je rođendan i danas mu je divan dan, divan dan...)

 

Elem, jednog dana, tačnije na dan proslave 10-og rođendana (bio im je divan dan, divan dan...) Swimm etikete (2004) Colin i Malka su uz pomoć Robin Rimbauda, poznatog kao Scanner i oformili jednokratni Githead happening. Za ritam se pobrinula drum-mašina, sa imenom Beat Monster (još jedna od tradicija bendova koji vuku korene iz doba punka, post punka, new wavea ili štagod već), naravno, nakon početnog kurioziteta, stepen prijatnosti je narastao sve do ideje o prolongiranju života benda. Ha, super grupa u ovim okvirima? Da li?

 

PRVA INTERNA ASOCIJACIJA na MALKU SPIEGEL (Maya Newman) i MINIMAL COMPACT
Malka Spiegel - When i Go/ Minimal Compact skladba koju Malka peva i koja je uvrštena u film Der Himmel Uber Berlin WIM WENDERSA (nesrećno promovisan i kao Wings Of Desire ).

 

plus (+) PRVA INTERNA ASOCIJACIJA na SCANNERa aka ROBIN RIMBAUDA
Scanner - ha, čovek je uništio jedan kontigent svog albuma pošto je usemplovao Bjork bez dozvole i ova mu zapretila tužbom, te se čovek pametno povukao. Bjork ume i da udari, ne samo finansijski...

 

Hmmm, dovoljno materijala i za oficijelni stardom, a ne samo "alternativni". Mislim, čemu su ovi ljudi alternativa? Oni su ono što jeste normalno, a ono suprotno normalnom je nekakva suluda alternativa-barem za nekog kome zdrav razum tako ne govori... Zato, jeste! Githead su SUPER-grupa. I po kvalitetu i po formaciji.

 

Elem, oko sebe trenutno imam zvuke sa trećeg Githead izdanja, sjajno i najadekvatnije nazvanog "Art Pop" i to jeste smernica koja stoji i kao preporuka i upozorenje. Za ovo izdanje je bend proširen za još jednog ex člana Minimal Compact - dobošara Max Frankena i upravo taj živi bubanj naglašava Malkin bas kao vodeći intrument (huh, to je uvek bio za mene specijalitet - basisti koji drže bend pod kontrolom u new waveu - od pumpajućeg krvotoka Barry Adamsona, Jah Wobble/a, Steven Severinovog kotrljanja, Dave Allenovog potmuljenja... pa do Hooky/Simon Gallup vatrometa i raspevavanja...)

 

Mnogi smatraju za pravoverni rock'n'roll poluanimalno džaranje po gitarama, urlanje i nemuštu i animalnu (bez)ekspresivnu graju. Za takve je ova ploča izazov, jer ovde ima svega što može da ih razuveri da je ovo sjajna, punokrvna ploča koja nudi izlaz iz samo/opredeljujućeg bedačenja (koje često gore navedeni r'n'r izraz glorifikuje sasvim bezražlozno), a ne neki sparušeni arty produkt iz koga ne može ništa da nikne. Ima i ovde dominirajućih i energičnih gitarskih deonica, međuigara i vešto kontroilisane poludistorzije bez pohabanih obrazaca koji bi da očijukaju sa dominirajućem momentom - Githead su u stanju da sami (s)tvore svoje trenutke. Art Pop je ploča za razvijanje moždanih vijuga, vrcavog i inspirišućeg humora, imaginacije, elegancije i (svega što želite da dodate...). Ako ste skoro obnevideli tražeci neku estetiku i dublji smisao u bendovima koji recikliraju i pokušavaju da kvazi ozbiljno oponašaju osamdesete i koji su skoro izdali svoje treće ili šta znam koje već albume, ova ploča jeste možda pravi početak i podstrek da se dohvatite nečeg manje poznatog, ali poprilično vrednijeg - i to sa minimalnim troškovima iscrpljivanja. Uz samo par procenata multikorporacijske kampanje koju imaju nenavedeni i još neki bendovi Githead komadi kao sto su "Drive By" (sa referencom i sekvencom adresiranom na foxy Hendrixa), "These Days", "All Set Up" ili "On Your Own" bi služili raznih ljudima za kupovanje sopstvenog kredibiliteta u raznoraznim najpesmama u internim/eksternim listama po raznoraznim forumima i slično. Dakle, svačijem omiljenom sportu. Verovatno je i dobro da Githead imaju manjak takve propagande, jer oni i ne traže takvu vrstu pozornosti i/ili instant hvaljenja. Ovi ljudi nisu dizajnirni, oni jesu pravi - od krvi i od mesa i ako ih tako shvatite, ova ploča će biti sigurno jedan od najkreativnijih i najinspirativnijih momenata već poodmakle sezone. Obavezan simbol za svaki Feng Sui ćošak u glavi.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement