RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Grouper - Tried 7" (Type 2007), Way Their Crept (Free Porcupine Society CD 2005, Vinyl reizdanje Type 2007), Cover The Windows And The Walls (Root Strata vinyl 2007)

 

ImageVan prozora kiša i vetar vežbaju za Armagedon. Još (i od sada) uvek jonski slan. Doba je noći gde se jutro lagano osvešćuje, brišem mejlove iz inboxa. U groznici sam. Trenutno ih ima 3765 (564 unread = od ko zna kada). Sent items oko 2500, dok je u podrumu drafts sekcija sa oko 800 subjects koji tu stoje umesto u nekom korisnijem folderu na bilo kojoj particiji. Otprilike 700 nemaju svrhu, ili su već izraubovani...

 

Ovaj put nije insomnija, već zahtev provajdera da dam programu mesta da diše.

 

Čitam i tražim sve Sanjine reči od ko zna kada i slušam Grouper. Iako je Sanja jedna od ređih osoba koja može da me zaceni od smeha i kada mi nešto nije ništa, ne mogu da zamislim da joj je original soundtrack & tonska pratilja bude neka banalna lumperajka. No, sve nekako nađe svoje mesto. Grouper ! Sanja i rezonance do dalekog Roterdama, Nizozemija...

 

"kako si ti? - jesi li bolje? - pomaže l' propolis? - šta radiš, šta slušaš, ko te raduje? - ima li sunca? - a mjeseca? - kiše? ..."

 

Kuda idemo i da l' ćemo ikad stići, zaista ne znam, ali muzika kao ova možda pomaže da lakše shvatim, razumem i prihvatim ovo mesto, ovaj usud i ovu iluziju kao dom. U ovo doba kada je smisao mnogima krajnje nepoželjan, skoro isto kao i meni ploče Interpola ili Franz Ferdinanda - osobe kao Liz Harris koja uz ovlaš(ni) stisak ruke prošapuće nešto kao GROUPER - su zaista izuzetne kad život hrabro troše na ovakvo istraživanje. No, ovo joj činjenje nije na kratke staze. Ovo jeste jedini put kada se zna da su Karmički Poeni ono što se na kraju jedino računa.

 

"DA! ob(p)sesije su mi sve u životu, stalno ih mijenjam da mi bude interesantnije..."

 

Ovo su pogledi na vinil, što danas u bilo koje doba dana izgleda pomalo arhaično. Opisati Grouper muziku nije uopšte teško, prozračna je isto kao što šušte stare požutele fotografije i imaju istu svetlucavu izmaglicu kakvu stvara zavesa dok skidate koprenu sa polupopamćenih snova.

 

Ili da dam bližu glazbeničku odrednicu - da su Slowdive postojali u 18. ili 19. veku i da su bili glavni motivatori i kontributori This Mortal Coil projekta, njihov koncert na Ouija Boardu bi danas upravo zvučao ovako.

 

I opet bi mnogi prisutni verovali i opet mnogi prisutni ne bi verovali. Kao što se ovde ne čuje/veruje da su ovo zaista zvuci gitara, klavijatura i glasa. Gde piše da instrumenti moraju da se dodiruju dok se sviraju? Čuo sam dakle već od nekoga da ovakva muzika zaista postoji! A sada i gledam u nju.

 

Ha! Nemam gramofon da bih to dokazao, ali vremena su takva da sve naokolo može da svira i to koristim. Vrlina je snaći se. Nekad se treba pokoriti jedinom mogućem putu.

 

Image"Mi smo odmah po dolasku u Berlin trebale 10 minuta kasnije već da budemo u vozu za Prag. To što je Marina vidjela na papiru je bilo vrijeme dolaska u Prag, a ne polaska iz Berlina za Prag. Naravno da nam je hotel u kojem smo prenoćili bio odmah do neke stare fabrike u kojoj i ispred koje je neka anarhistična mladež, neki umjetnici, neki novi jugend razapeo šatore, ložio logorske vatre, huškao neke blesave pse na prolaznike, kapitalističkog neprijatelja, čitav taj predio odiše marihuanom i pasivnim revolucionarnim duhom. Na našem hotelu/hostelu je naravno velikim slovima napisanim crnim autolakom pisalo: TOURISTS ARE TERRORISTS i jos neke druge srdačne dobrodošlice koje sada nećemo nabrajati".

 

Možda sve ovo u stvari oko Harrisove i nema neke veze sa muzikom. Možda je ovo samo vapaj duše zarobljene u telu koja želi da se odmandali i pobegne u obećano utočište. Možda je ova žena promoter ili diler nekih gnostičkih spisa, neko mi je juče rekao - pa ovde se ništa od reči ni ne razume, o čemu ona peva ?!

 

"Sanjala sam neku noć da su svi moji drugari ribe, plivali su u nekoj kadi i onda sam je prevrnula i oni su se svi posakrivali pod tepih u kupatilu, pa sam morala da ih ganjam i vadim ispod tepiha... Voda pršti na sve strane, oni se otimaju, pokušavaju umaći, nije da me se boje nego šta riba drugo može nego da se otima kad je uloviš.. Sve sam ih pohvatala na kraju, neke sam malo zgnječila pri hvatanju pa su se malo ofucali, ponegdje im je nedostajalo koje, htjedoh reći pero ali mislila sam peraje..."

 

Ili jednostavno ispašta svoj greh, pa to javno obzanjuje i upozorava i navlači druge..? Ili možda ova žena lucidno hoda kroz snove? Možda je usput i naučila da ih zipuje, kodira, kompresuje i sačuva? Koje se dugme pritiska, ne vidim bas najjasnije...?

 

"I još sam kao počela da pisem priče...samo su na holandskom, i kao i uvijek moja sklonost prema velikim rečenicama mi otežava situaciju, pa ih kratim i uzim kao da sam za šivaćom mašinom...mada ih ja baš volim i često ih na kraju i ostavim kakve jesu..."

 

ImageDiskografski fakti.
Posle vec utabanog puta (a ko više piše i koga više interesuje je l' tegoban oli ne) sa gomilom domaćinskih CD-R izdanja, menjanja etiketa (Free Porcupine Society, pa etikete Tarantel i Colophon čoveka Jefre-Cantu Ledesma (Root Strata, Release The Bats) - sve su nade u to da je Liz na putu da u Type trenutno jednoj od najslobodnijoj i naj(ne)demokratskoj etiketa nađe svoj diskografski dom. Na putu da ima realne i opipljive komade doma do onog pravog i ironično meta-realnog. Specimeni materijal(nog)a veličine od 7" & 12 " su već u nekim rukama i ovo treba uzdahnuti na sav glas. Najave novih - opet vinilnih urilnovanih trenutaka, momenata, predviđanja - su već doviknute.

 

"Odlučila sam da odem tamo (to na Island dakako:)) i napravim filmski/foto projekat, čim dobijem stipendiju. Ja ti tako često uzmem atlas pa zalistam, a imam i veliku kartu svijeta u dnevnoj sobi pa stalno zavirujem, kontrolišem je l' sve na svom mjestu, da se Island nije spustio za koji cenat... a-a, sada ću bez nekog epiloga da završim ovu ispovijed i da si napravim čaj... s limunom... A inače nemam još ni svoju stranicu na internetu, izlagala sam ja dosta samo nisam sve registrovala pošto sam loser...

 

Možda mnogi ne mogu da se sete, ali ako bolje pogledaju u svoje nagomilane dvd's/cd's - R, mrz kolekcije naći će kolaboraciju Liz Harris (više puta već spomenute vazdušaste devojke iz Portlanda kroz koju se vidi iz blizine) sa ovde šire od nje popularnim i više od nje čuvenim XIU XIU imenjakom slavnog glumca James Stewarta u zajedničkoj sinemaskopskoj revitalizaciji osećaja užasa i teskobe iz detinjstva nazvanoj Creepshow. Pročeprkajte malo, isplatiće se...

 

Nekakav kraj noći se blizi. Pokaži mi dom najsjajnijom svojom zvezdom. Ali, posle svega čutog ne znam jesam li te vredan?

 

"Evo jedne uspavanke koju je meni moja mama pjevala kad sam bila mala; - Na pučini plavog mora, njihao se val. Kao kakav tromi medo što ide na bal. Putujući nešto mrmlja, udara o žal. To se s njime igra, šali vjetar maestral. Jesi li već zaspao?"

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement