RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

At Swim Two Birds - Returning To The Scene Of Crime (Green Ufos 2007)

 

Mirišes na sneg i suze... (Ingmar Bergman, Persona, 1966)

 

ImageOvo neverovatno ime je prisvojio čovek kome je glavna mladalačka misao bila da se pojavi na bini iste večeri kada i The Fall, pa bilo to i u svojstvu predgrupe predgrupe. ROGER QUIGLEY, za siri populus pomalo poznatiji kao polovina uvek pomalo poznatog manchesterskog dua The Montgolfier Brothers. Ustvari, ispravnije je reći - uvek manje (pre)poznat za ono koliko vrede i znače njegovi komadi. Danas je taj čovek za posvećenike takva životna i muzička snaga da oni pre vade njegove ploče negoli Tindersticksa ili Duruti Column, a muzika zapisana na At Swim Two Birds se upravo (u)meće negde između ova dva već legendarna imena. Oba benda (okee, 'ajde da krstimo Duruti kao bend) su mi u vrhu najomiljenih, ali zaista mislim da bi u ovom trenu Tindersticksi prodali asfalt po kome su špacirali na početku karijeru, a Vini Reilly se vrlo rado izložio nekontrolisanom bolu i neophodnom i nepotrebnom, ne bi li uspeli da sklope pesme ovakve desperije i lepote.

 

Poetika i naglašeni osećaj gubitka je primarni, a možda i jedini motiv ove ploče. Povratak na mesto zločina ne mora uvek da bude voljan čin, jedan nehajan časak i eto vas u nekad poznatom mestu u rodnom poluprepoznatljivom gradu, na mestu na kojem ne možete da pomognete povređenom psu ili na mestu gde shvatate (prava istina je - da sebi priznajete) da je naizgled davno zaboravljena ljubav bila i jedina i da se tu ustvari desio onaj jedini brodolom. Iskustvo i još nešto nas uči da se takve stvari ponekad intuicijom, raznoraznim postupcima ili necčim neobjasnjivim mogu u nekoj meri izbeći. Verovatno je i to i Quigley shvatio i učinio. Snimio je pesme iz svog opusa 90-ih godina prošlog veka koje su za neke teško nabavljive, za neke možda u zaboravu, za mnoge prvi put prisutne - u novim uglovima i aranžmanima koji su su samo p(r)otresli davne note novim životnim iskustvima koje umetnik u svom paklu čuva. Jednostavno, odlučio se da on njima priđe na svoj način, pomalo ih osujeti, pre nego vibracije sa mesta zločina počnu u svom ritmu da se uvijaju oko njega. Uostalom sam Quigley kaže da mu je životni moto - "možes putovati koliko hoćes, ali si uvek "TAMO" kada stigneš..." Za one koji znaju ("osetili su" - poentu), dovoljno rečeno.

 

I kada otpeva poslednje reči na albumu ("just for me") zaključak je da je ova ploča naša koliko i njegova i da nema napred (što ne mora da uključi napredak) pre nego što se čovek ne suoči sa svojim demonima. Na sreću, predragoceni ljudi kao sto je Quigley su uvek tu da nas odvoje od konzumentskog hedonizma.

 

Ovo je predivna ploča. Jednostavno, predivna. Istovremeno ledi krv u žilama i topi srce. Skoro pa emocionalni egzorcizam & erotizam, bez ikakvih pseudo-toplih reči privida, puno sunca i uljuljkivanja... Nije to baš lako pronaći, a kamoli priznati i osmisliti. Zato je možemo inhalirati u sebe u razne svrhe. Najbolje preventivne. Konzumentske. Kreativne. Terapeutske. I u misiji prenošenja lepote.

 

Artur Rimbaud je jednom oko svoje dvadesete rekao da ima strpljenja toliko da je gotovo otišao u zaborav. Sa svojih četrdeset i + mogu da dodam da je to pre samozaborav. Koliko god nas vid služio i koliko god strpljenja imali i slagali za sve i svakoga svaki dan mandale, ljudski je očekivati da i NAS/VAS nekad neko sasluša. I to je dovoljno. Ne znam da li sam zakasnio sa ovom pločom, ali ne smem da se žalim. Jedan grudobran više u borbi protiv samsare ili bilo čega već je sada ovde, i na tome sam zaista više nego zahvalan. Ovakvim pločama Quigley neće sebi staviti lovorove vence, ali kome je to i potrebno, posle svega.

 

I mala trivia, za one koji ne znaju - At Swim Two Birds je knjiga Flann O Briena i ako je verovati legendama, jedna od poslednjih knjiga koju je skoro slep James Joyce grozničavo isčitavao.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement