Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Kritike za čitanje i gledanje

 

Jasmina Vrbavac: Tri i po, Agora, Zrenjanin, 2007.

 

ImageNakon knjige "Žrtvovanje kralja - studije s temom: mit u dramama Ljubomira Simovića", književna kritičarka i esejističarka Jasmina Vrbavac, inače svima znana kao prepozantljivo TV lice i urednica na RTS-u, objavila je knjigu "Tri i po" u kojoj je sabrala svoje književne kritike pročitane (i odgledane) na državnoj televiziji, što u emisiji "Metropolis", što u odličnoj (!) autorskoj emisiji "Vavilon". I sjajno je što je to učinila taman tiraž ove zanimljive knjige bio tri stotine primeraka. Zašto?

 

Pre svega zbog toga što za razliku od TV produkata većine domaćih televizijskih stvaralaca emisije iz kulture Jasmine Vrbavac imaju i ton i sliku. Opšte je mesto da televizija daje najjače nijanske kulturnom modelu jedne zemlje. Stoga posao TV stvaraoca nije lak. Ukoliko se vratimo na teren emisija o književnosti, taj stvaralac prvo mora odabrati pravu knjigu. Jasmina Vrbavac - sadržaj s kraja "Tri i po" to dokazuje - ume da odabre pravu knjigu za prikaz, da razdvoji popularnu od one druge književnosti, da skrene pažnju na izdanje vredno pažnje, a i da se usudi i predstavi knjige pisaca mlađe genracije - pisaca koje kamere retko kad uslikaju. Nakon toga Jasmina Vrbavac poseduje obrazovanje i pronicljivost kakvu kritičar mora imati. Njene kritike su prilagođene minutaži koju joj je televizijski format dao (tri i po minuta!) i kao takve su sažete, britke, sa nužnim informacijama koje televizijski gledalac očekuje. Vidljiv je stav kritičarke, verovatno prilagođen mediju u kome radi i ulozi koju isti igra, da se istakne kritički sud u tom prikazu (u najlepšem smislu te reči), ali da se pri tom isti taj kritički sud ne nameće gledaocu. Iza svega toga ide i treći korak u složenom TV poslu. Tekst kritike mora biti propraćen slikom, koja je u slučaju emisija Jasmine Vrbavac bez bilo kakvog preterivanja, takođe, odlična. Zajedno sa tonom, slika pokušava i u najvećem broju slučajeva uspeva da učini glavnu stvar: da gledaocu prenese atmosferu knjige i učini da se isti taj gledalac za nju zainteresuju. "Književnost je apsolutno nekompatibilna sa slikom koja je po prirodi "data na tacni", nepromenljiva i ne zahteva dodatnu imaginaciju bez koje, pak, čar literature ne bi ni postojala", rekla je u jednom intervju Jasmina Vrbavac, sažimajući tako glavni zadatak svoga posla.

 

Kritike koje smo gledali u emisiji a koje spisateljica sabira u knjizi duhovitog naslova "Tri i po" sada možemo čitati uz ugašeni televizor, što bi značilo da ih možemo reprizati uz svoje privatne slike, uz tu već pomenutu imaginaciju kakvu literatura podrazumeva. Osim toga, sabrane kritike predstavljaju i neku vrstu lične hronike čitanja, svakako ne sveobuhvatne, koja čitaoca može podsetiti na neka od izdanja koja smo čitali od 1995. godine do danas, ali u isto vreme može biti i neka vrsta dobrog, kratkog i jasnog predgovora ukoliko se čitalac tek priprema da otvori prvu stranu neke od knjiga koje je prikazala Jasmina Vrbavac.

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement