Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Fudbal i politika

 

Fenomen sa kojim se nije šaliti

 

ImageU knjizi "Dribling - 1001 noć" Božo Koprivica je napisao zanimljivu priču o Ivici Osimu, selektoru fudbalske reprezentacije Jugoslavije na čijem će meču protivu Argentine na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990, ovaj fudbalsko-književni esejista videti da je to - više od igre, zapravo borba pojedinih igrača da se očuva jedna zemlja. Uz tezu da se Jugoslavija ne bi raspala da je njena fudbalska reprezentacija tih dana postala šampion u Italiji, Koprivica je zapisao kako je njemu i Dušku Vujoševiću selektor Ivica Osim kasnije rekao da su penale u Firenci na meču protiv Argentine dali samo oni igrači koji su sami tražili da šutiraju. No, kada se Druga Jugoslavija već raspala u Treću, te na koncu postala Državna zajednica Srbija i Crna Gora - taman dosta za male golove - reprezentacija ove naše zemlje poslednji put je igrala pod tim imenom baš onda kada je izgubila od iste te Argentine(!?) i to sa 6:0. Hrvatski novinar Branimir Pofuk video je u tom meču i njegovom rezultatu nekakvu simboliku. Jugoslavija je imala šest republika, sada je svaka dobila po jedan gol i - gotovo je. Konačan kraj raspada. Poslednji zvižduk sudije.

 

ImageI to bi sad sve moglo biti tek dobra metafora, anegdota ili šta već - da nije istina. Posle knjige Sajmon Kupera "Fudbalom protiv neprijatelja" biće jasno da tu i sa tim nema šale. Odavno je netačnom frazom proglašena ona o fudbalu kao najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. (Politika bi naravno po tome bila najvažnija glavna.) "Fudbalom protiv neprijatelja" okrenuće stvar naopačke. Pre svega uveriće nas da je ovaj sport zapravo nešto što nikako nije naivno i istom će ontološko dostojanstvo vratiti tako što će ga dovesti u vezu sa politikom koja se projektuje na teren, ali koja se i sama češće puta menja kad ekipa krene u kontra-napad. Jer, "fudbal je mnogo više od najpopularnije igre na svetu, fudbal može da pokrene ili zaustavi ratove, da podstakne revoluciju ili održi diktatore na vlasti", kako će se lepo sažeti predmet Kuperovih istraživanja na koricama knjige. Pored napomene da je to izvanredna knjiga - što svakako jeste, da je sjajno napisana i da daje dalekosežan, panoramski pogled na kulturu koja okružuje igru, na korici će se naći i napomena da "Fudbalom protiv neprijatelja" nudi "pogled u tajnu koliko često i koliko duboko mogu dvadeset dva muškarca i lopta da postanu šifra za ideologiju, religiju i ljubav". Tako ćemo se opet vratiti na priču o šifri koju su pronašli Koprivica i Pofuk. I svi oni oštrog oka koji su se detaljnije zagledali u lica fudbalera ili u semafor. Sajmon Kuper učinio je u svojoj knjizi upravo to. Spojio je pustolovni novinarski duh, poznavanje fudbala, istorije i politike, duhovitost i oštro oko sa talentom da pronađe živopisne likove i bizarnosti koje fudbal i politika umeju da prirede, te napravio knjigu čiji je najveći domet razbijanje šifri koje zapletu kopačke - dešifrovanje fenomena sa kojim se nije šaliti i rasvetljavanje senke koju lopta baca na čitavo društvo, ponekad presudno utičući na njega.

 

ImageKuper je napisao temeljnu, zabavnu i s vremena na vreme dramatičnu studiju koju čini dvadesetak priča. Obišao je dvadeset dve zemlja (11+11!?) i sreo mnogo zanimljivih likova, od Nelsona Mendele do argentisnkog generala sa čvrstim stavovima o taktici, sve ih fino opisao, prikazujući nam šta sve fudbal može da učini. U Kamerunu je, recimo, sreo legendarnog fudbalera te reprezentacije sa već pomenutog Svetskog prvenstva u Italiji - Rožea Milu, koga je sam predsednik kameruna Pol Bija te 1990. zvao da igra za reprezentaciju iako je Mila već imao trideset osam godina. Sajmon Kuper ga je našao na mestu generalnog direktora "Lavova" i intervjuisao na stadionu, ali ga ništa nije pitao o Pigmejima. Sedeli su blizu prostorije u kojoj je godinu dana ranije direktor Mila držao pod ključem sto dvadeset Pigmeja iz kamerunskih prašuma. On ih je pre toga pozvao da odigraju nekoliko mečeva da bi se prikupio novac za njihove zdravstvene usluge i obrazovanje, ali ih je zatvorio, postavio stražare i retko im davao hranu. Tada je predstavnik za štampu ovog turnira rekao Rojtersu: "Bolje igraju ako se ne prejedu". A kada su ga pitali zašto su zatvoreni, odgovorio je: "Ne znate vi Pigmeje, mnogo ih je teško držati pod kontrolom". Na turnir je došlo samo pedesetak ljudi, a većina je želela tek da vređa igrače. Rože Mila organizovao je posle dobrotvorni koncert za Pigmeje i sam otpevao nekoliko pesama. Nakon mesec dana zvao ih je da igraju sa Bušmanima iz Južnoafričke republike. Odgovor Pigmeja koji su već bili duboko u prašumi, piše Kuper, nije zabeležen.

 

Knjiga "Fudbalom protiv neprijatelja", premijerno objavljena 1994. godine (!), počinje nekom vrstom najave utakmice - rata između Srbije i Hrvatske, a završava se pričom o Ćiri Blaževiću i Franji Tuđmanu. To je vrlo interesantan tekst sa obaveznom anegdotom na kraju. Tuđman je predvideo da će Hrvatska pobediti Estoniju sa 6:1. "Samo petnaest minuta pre kraja, rezultat je stvarno bio 6:1. Blažević je doviknuo Bobanu, kapitenu: Stani! Nemoj više da daješ golove! Nažalost, Davor Šuker je rezlutat popravio na 7:1."

 

Autor: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement