JONATHAN RICHMAN

27. mart 2005.
Dom omladine, Beograd
organizacija: Nevidiljiva ruka

Kakvo čudno koncertno iskustvo! Nastup Jonathana Richmana je sve samo ne običan koncert. Ulični teatar, kabare ili možda performans na proslavi nekog američkog koledža. U prepunoj Velikoj sali Doma omladine Jonathan je nastupio uz pratnju svog stalnog saradnika, bubnjara Toma Larkinsa (ex-Giant Sand, ex-Friends Of Dean Martinez). Koncert su otvorili sa Her Mystery Not Of High Heels And Eye Shadow, a nastavili su sa Springtime in New York, I Was Dancing In The Lesbian Bar (ubedljivo vrhunac koncerta), Pablo Picasso, itd... Svirka je lepršava, često isprekidana Richmanovim trapavo/šarmantnim plesom kojim izaziva oprečne reakcije kod publike. Dok jedan deo publike ostaje zbunjen pred zabavom koju servira Richman, veći deo ipak peva i igra zajedno sa njim i naručuje numere. Veliko dete zarobljeno u telu ovog 54-godišnjaka sa ogromnom dozom ironije hvata se u koštac sa klasičnim r'n'r postulatima. On peva o svemu i svačemu šetajući se kroz razne jezike (engleski, španski, italijanski, francuski) sa neverovatno velikom lakoćom. Na žalost, koncert je trajao samo sat vremena, što je i najveća mana tog nastupa. Koncert se završio Richmanovim nastupom na ivici podijuma bez razmontiranih mikrofona, onako - akapela, baš kao što to i priliči jednom velikom heroju koji celog života živi u svom nekom paralelnom univerzumu.

Aleksandar Šomođi
Foto: B92