RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Tobias Lilja - Time Is On My Side (n5MD 2007)
Songs Of Green Pheasant - Gyllyng Street (Fat Cat 2007)

 

Svaki majstor traga za onim čega nema, da bi primenio svoju veštinu. Praznina je ono u šta se uzda i zato je nemoj poništiti, ona okružuje ono što ti treba. (Rumi)

 

ImageNeko je jednom zapisao da je svojevremeno nekolicina momaka sa Islanda pronašla ispod glečera nešto malo zakopanih 4AD ploča i da je tako nastao Sigur Ros. Verovatno da to nije istina, ali kako onda definisati album Šveđanina Tobisa Liljae? Po onome kako zvuči, naš je junak negde duboko u šumi, gde sunce ulazi tek na malo više od nagoveštaja da naglasi teskobu i emotivnu dilemu, našao drugi i treći album This Mortal Coil, ostavio ih da odstoje, provetre od memle, možda i probao da ih zaboravi, ali na kraju ipak dopustio da se probiju kroz njegovo kompozitorsko umeće. Sve to napokon usnimio, nafilovao impresijama sa čestih selidbi na kojima se nakupio raznoraznih muzičko/socijalnih uticaja i sveo, naposletku, po sopstvenom priznanju, sve na tri teme: vreme, lični izbor i prolaznost. S obzirom na zvučnu podlogu, očito da Tobias koristi teskobu da bi se preko svog tela i uma upravo oslobodio iskrivljenog opažanja (revnosnim notiranjem ličnih pogrešnih izbora), uticaja vremena na koje se i valjda može i valjda ne može uticati, i bremena prolaznosti koja je uz bol očito jedina izvesnost u ovoj dolini suza. Nigde patetičan, dosadan, već kao veoma zanimljiv zvučni skulptor i animator, čini da se utisci o ovoj ploči svakim novim slušanjem umnožavaju i približavaju ONOM za čime se poseže u pojedinim trenucima kada čovek misli da sam bez neke potpore ne može da okaje, iskaje i na taj način barem, na momenat, potera od sebe neka pitanja slična onima kojima je TL (za)okupiran. Produciran na prvi pogled na ivici nelagode - slično kao neki tonik sirup koji navikavanjem u razblaživanju jača imunitet i tako to - ubrzo će uz (ipak) potrebnu dozu strpljena prerasti u jedan od omiljenih napitaka koji se može konzumirati i sa ugašenim i upaljenim svetlima, bez opasnost za grebanje grla. Pošto je ploča, po slovu autora konceptualna, nije slučajno da se numera Beginners Optimism nekako nalazi pri kraju ploče i na nju nastavlja najsličnije gloomy/doomy elektro meditaciji, skoro pa nemoj sagi o Gothenburgu i, napokon, logično finišira opservaciju sa skoro dub repeticijom To Be Thought Of gde se slušalac nalazi pred dilemom na koji način da iskoristi ovu ploču. Kao pomoćno sredstvo za izlaz iz ličnih dilema i još jednom promisli sve i/ili okonča mozganje i osluhne ovo kao sjajni muzicki komad... Šta Tobias misli, nije nam baš bitno. On je svoj deo posla sjajno uradio...

 

Na drugoj, istoj, sličnoj strani je takođe individualac koji je svoju prazninu popunio na drugačiji, isti, sličan način. Učitelj iz Anglije Duncan Sumpner je dugo u sebi naslućivao među koja krije prazninu, zatim je revnosno tražio, i tražio i na kraju se odvažio na samoregistraciju low-fi(aj)-bre(a)nda Songs Of Green Pheasant da bi iz urbane zabiti pored Sheffielda, Outbridga mogao da sasvim legalistički (iz bunkera u rupi/praznini) šalje pozitivne i pomalo mikro-kosmičke pozdrave svetu. Za razliku od Islanđana ili Šveđana koji su išli u prirodu i kopali led, podizali paprat, kamenje i zagledali, pogledali ispod korenja, lišća... u potrazi za onim što već nose u sebi, Duncan je išao, slutim, suprotnim smerom i pločama se verovatno snabdevao na manje polu/mistični način: u radnjama ili je možda čak ponekad čekao poštara.

 

Image4AD, bark psychosis, talk talk, slowdive... Sve je to vidljivo i/li manje vidljivo u aranžmanima i skladbama i tako i treba da bude. Svako malo se pojavi ploča koja me obuzme i pomislim da odavno ovako nešto nisam čuo. Lično mi je najlepše što se to sve češće dešava i što su sve to ZAISTA sjajne i dugotrajne tvorevine. Najpre mi ovde ništa nije bilo jasno, pa sam bio totalno zbunjen intenzitetom i čudnim rasporedom emocija, ali nakon nekoliko slušanja, srećom, shvatio sam da u stvari ništa i ne može da zvuči drugačije od ovoga i da je ovaj tonski saobraćaj na najlepši način običan, kao i sve ostale lepe stvari... Sumpner je očito uspeo da bude transporter nečega, emocija, vibracija ili šta ti ja već znam čega, koje već postoje i samo ih je uspravio na najlepši vidik onima kojima to u ovom ili nekom budućem trenutku treba. Ambient, stargaze, power cosmic pop, šta god već... post-ambient-metafizicki-rural-pop, možemo do beskraja, ali nebitno. Ovu ploču treba tretirati kao da ju je snimila najveća zvezda, promovisati je jer i sama kao da lebdi nekim skrajnutim putem ka zvezdama. Sumpner ju je završio instrumentalom A Sketch For Maenport koji neodoljivo podseća na FYT sa prvog This Mortal Coil albuma, nakon koje su 4ad all-star uzdanice isplakale FOND AFFECTION. Napraviću namernu ličnu i reći da je to bila pronađena nežnost. A šta će učitelj iz zabiti pronaći i uliti u nas, kao nešto što ćemo (nadam se, opet) doživljavati kao ne baš previše udaljeno od emocionalne pobune, ostaje da sačekamo u slatko-kiselim uzdasima.

 

Tamo 2 i 3, ovde prvi This Mortal Coil. Tkiva iskovana od dragulja i krvi. Nešto mora da završi u suzama, na način na koji Benisio del Torro u "Things We Lost In Fire" kaže: Accept the Good. Pa makar to izgledalo i neprijatno ili suviše obično u isti čas...

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement