RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Aluk Todolo - Descension (Public Guilt 2007)

 

ImageAko ste se kojim slučajem zapitali da li se nemački doprinos antologiji savremene muzike tretira sa poštovanjem u recentnoj muzičkoj produkciji s onu stranu šou biznisa, preslušavanjem dugosvirajućeg prvenca francuske trupe Aluk Todolo dobijate nedvosmisleno potvrdan odgovor. Četiri intenzivne instrumentalne meditacije započinju neprijatnim kaskadama "bele buke" u najboljoj tradiciji ranih Einsturzende Neubauten, kada se ova grupa iz Berlina narugivala sviračkim konvencijama koristeći motorne testere i slična pomagala umesto uobičajenog instrumentarijuma radi dočaravanja svoje tragične vizije života u civilizaciji. U slučaju Aluk Todolo, čini se da je ovaj uvod vid svojevrsne inicijacije u njihov mikrokosmos po principu "ko preživi pričaće". Zatim sledi ono zbog čega je ovaj album u samom vrhu ovogodišnje svetske produkcije a to se može definisati jednom rečju - Kraut.

 

Arogantni Englezi iskoristili su ovu nemačku reč za kupus kako bi označili tevtonske napore u rušenju sviračkih barijera ka onostranom krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih - najočitije u radovima velikana kao što su Can, Amon Duul II, Faust ili Neu!, pa čak i Kraftwerk (sve je to jedna ista priča)... Njihov uticaj na opštu krvnu sliku savremene muzike nije odmah bio očigledan ali post-rock eksplozija početkom devedesetih čiji ugarci i dalje žežu po ognjištima elektrifikovanih nomada približila je ovaj "podzemni" fenomen rok muzike i mladjim naraštajima.

 

I gde su Aluk Todolo u ovoj priči? Pa jednostavno, Francuzi sviraju Kraut za 21. vek. Polazeći od radova učitelja, oni vrše tranziciju žanra ka do sad nečuvenom, u hipnotičkom ritmu slikajući očima do sad nevidjene predele. Obrisi blek metal zlokobnosti u atmosferi ploče potcrtavaju magijsku komponentu improvizacije - pošto momci svirku tretiraju kao obred, koje inače izvode u šumi - a i sami sebe definišu kao occult rock. Nadamo se da im se neće nešto nepredviđeno desiti jer se ovakvi albumi ne snimaju svaki dan. Briljantno.

 

Autor: Marko Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement