RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Cult With No Name - Paper. Wraps. Rock (Trakwerx 2007)

 

ImageU okean "nostalgija 80-ih" se ulazilo sa različitim izgovorima. Neko je (is)koristio za dokolicu, neko zamišljao hedonizam, neko se resetovao, nekom se opet od tirkiza pričinilo zelenilo novčanica. Mnogi različiti su se na različite načine pripremali za ulazak. I, zaista, uvek prednjače oni kojima je naizgled lako osvojivo sve kratkokrajno & plitko, pa su se (pred)ubeđenjima i plitko pripremili i opremili, da na blitzkrieg svojom što fluorescentnijom opremom (i naravno nikad predaleko od obale) namah zadive mnogobrojne koji će ih ih još mnogobrojnije i još brže napustiti (reakcija je gotovo uvek jednaka pristupu). Jednostavno, karmički (akcioni) zakoni.

 

Opet, bilo je drugih kojima je ukus vode zanimljiv, krajnje obazrivo je probali, a zatim opet i opet, kada im se povrati kuraž od grcanja sa manjim, većim, a nekad i iznenađujuće dugim boravkom u likvoru.

 

I na kraju, oni koji znaju da tu vodu već nose u sebi, koji su iz nje iznikli ili iz nje nisu nikada ni izlazili, koji znaju da su deo fascinantnog okeana i snalaze se u rotaciji meteo-uslova bez većih problema. Na veliku žalost slabije obazrivih, takvi obično ne prave spektakl od svojih ulazaka ili, tačnije rečeno, izlazaka, ali ako se zauzme dobro mesto za osmatranje i to obično bliže sakrivenijim rubovima i ne baš uvek tako lako pristupačnim plažama i uvek malko dalje od onoga gde je špacirung šarenila imperativ, sa uživanjem se može posmatrati kako se pliva i bivstvuje podjednako i u bistroj i/li zamućenoj, mirnoj i/li ustalasaloj vodi.

 

Dvojac iz Londona Cult With No Name (Erik Stein i Jon Boux) jeste, barem meni, jedna od takvih pojava. Njihova muzika mi sigurno neće postati jednokratna mantra dana, sata ili nekog kraćeg trenutka, već će nenametljivim, a serioznim pristupom (koju, kao da im je bistra voda aranžirala) postati verovatno jedna od brižljivijih (za sada) tajnih poslastica koju ću pažljivo deliti sa svakim ko pokaže dobronamernost. Autopoetika naslagana uglavnom po dirkama onoga što navode kao sastojke za kreaciju (post punk - half drunk - electronic - philharmonic - atmospheric - esoteric - balladeers) ih vodi ne na pretrpano zamešateljstvo, već na topofiliju minimalnog (lead piano-rhythm piano / lead vocals-rhythm vocals obrazac) delanja koje priziva radove gde su akteri bojom glasa i naracijom bili Steven Brown (Tuxedomoon, Nine Rain) ili Colin Newman (Wire, Githead), ili možda i Elton John koji se igrom (ne)srećnog slučaja zaglavio u liftu sa, recimo, Howardom Devotom (Magazine, Luxuria). Ovakve naherene interpretacije nije bilo previše ni i u već (kao uzor) spomenutim 80-im, tako da u stvari CWNN i nisu baš neki najčistiji nostalgisti, već tamo gde ostali iz talasa zapenušane agonije postoju puki protAGONISTI. Kao jedinu reakciju na ono što ih je snašlo, CWNN sopstveno zadovoljstvo egzistencije promovišu u sopstveni, umiven zvuk, bez nekih slogana, (i)novatorija, ali nesumnjivo intrigantno i iskreno.

 

Postoji ono što neki u konzumiranju ploča zovu "narastanje" i time opisuju stepenike kojima se slusaočevo uživanje i uzbudjenje korak po korak penje i Paper. Wraps. Rock je upravo to, povećanom minutažom je koncepcija mnogo jasnija, pristupacnija, više se otkriva i priklanja. Uz to nudi i mogućnost za sijaset maštarija pri konzumiranju. Ako nikad niste voleli da se zamišljate u nekom baru gde piano stvara potporu dimu, verovatno i je vreme da probate sa ovim i odete tamo bez kretanja, a ovde nema nikakvih virtuoznih i virtuelnih žongliranja, i muzika je na rukohvat ili dva, bliža ekstrovertiji pre nego onom drugom kraju... Ostale maštarije po sopstvenom izboru...

 

Uz to i jedna, vezana ili nevezana preporuka, ako imate vremena posetite i web/mesto za entuzijazam (Cult Of The Week) koji oživljava Erik Stein (lead vocals, rhythm piano) i saznaćete možda ponešto nepoznato o dobro sačuvanim tajnama kasnih sedamdesetih ili ranih osamdestih, a cenim da će verovatno i CWNN biti junaci nečega sličnog (na kom i kako oblikovanom mestu nemoguće je predvideti, s obzirom na to kako se tehnologija i svet menja). No, zanimljivo je i pored svega da neki kultovi i danas uspevaju da za nijansu izmalaju lepšu sliku o svetu.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement