RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Antiguo Autómata Mexicano - Kraut Slut (Static Discos, 2007);
Anthony Rother - Moderntronic EP (Datapunk, 2007)

 

ImageI ako je dragovoljni P(ee)R religiozne korporacije B+something 4UToo, Boureque, u jednoj od svojih tv/evangelistickih "lejt-najt-sesija" tako beskompromisno razotkrio mistiku i metapojam i metailuziju "Meksika" (Meksiko je... pa... Meksiko... u Meksiku su... Meksikanci... pa... Meksiko je u... Meksiku) na radost nas, info-znatiželjnih gladnih masa koji smo čuli samo za španske serije iz Meksika, u svakoj prilici, svakako treba podeliti sa prijateljima i neprijateljima svako novo saznanje i pokoju tricu ili kučinu i priznati da pored lepih ultraputenih cica, tamo ima i nešto dobre muzike.

 

Svi, pa skoro svi, znamo za Murcofa, ali ime Antiguo Autómata Mexicano nije među najpoznatijim na ovome svetu. Iza brenda se krije slovni niz, savršen za protokol i klupu Real Madrida i plajvaz ispisuje Ángel Sánchez Borges, a album kojim sam se poslednjih dana stare godine zabavljao - Kraut Slut, njegov je drugi dugosvirajući. Prvenac, hristijanski notiran kao "Microhate" bio je, o paradoksa, za nemačku labelu (Background), dok je drugi sa mnogim sada eksplicitnijim nemačkim zvučnim naklonostima za lokalnu (meksikansku) etiketu Static Discos.

 

Ako je svojevremeno muzika Discipline kičme sa pravom prozvana drum'n'bass, onda(k) muziku anđeoskog Borhesa možemo doživeti kao minimalni tehno, iz mnogih razloga. Najvažniji su da uz modernu tehno(logiju) pravi minimalnu muziku poprilično efektno, a zatim da zaista zazvuči i kao minimal tehno, onako kako ga i znaju njegovi pravi poštovaoci.

 

Naslov Kraut Slut nije odabran slučajno. Album i počinje ukazivanjem (po)časti Michaelu Rotheru i Klausu Dingeru (Neu!), (iz)manipulisan intervencijama u skladbi "Rother, Dinger, You and Me" i vidi se da je ovaj momak podobro naslušan onoga što je kupus (kraut) odhranio i podigao u Njemačkoj dok su Paul Breitner i Gerd Muller sa suprotne strane catwalka, ispod oka merili zulufe i razdeljke Holgera Czukaya i Irmina Schmidta. Ostatak vibrira od manjih, no ipak vidljivih kraut uticaja: tehno-minimalizma, koji bi bio savrsen kao intro-tape na poslednjoj Depeche Mode kolonijalnoj turneji, jedva naslućujućeg sonarnog znaka života na monitorima intenzivne nege (Extirpe), ritmičnosti (ne kraut motoričnosti) u reprizama i sampionisanju (Mitte) do skoro kvazipastoralnih Tangerine Dream marcipana. Očita je razlika od slojevitijih narativnih struktura kojima je obilovao Microhate, izraz je svedeniji, ali dovoljno plećat i osnažen da izvede ovu kupus-drolju na pravi put, što valjda i jeste bila najprvo zamisljena uloga.

 

ImageČestiti i dobronamerni Ángel radi i pod imenom Seekers Who Are Lovers. Za one koji ne znaju, to je jedan od najekspresivnijih i najemocionalnijih iskaza škotskih bajkovitih udarnika Cocteau Twins i skladba sa kojom su zvanično završili poslednji album, te se može smatrati i nekom vrstom poslednje želje i testamenta. Caballero Angelko je dakle, sav u omažima i tribjutima, ali je ekspresija njegove muzika dovoljna da podari lepe i korisne trenutke.

 

Sve su prilike da volim praćenje znakova i opazanje sinhroniciteta, i odjednom je sve ukazivalo na sjajan deutsche-MCsikanishe frojndshaft, i nije se slučajno zadesilo da sam na upravo pristigloj proveri novog kontigenta muzike liferovanog od "Lazo Krupnica - the airport simfoničara" na prvom mestu zapazio nekoliko vizit karti Anthonyja Rothara, preduzetnika za tehno cigle, disko monte, i minimal fosne (za koga se inače i priča da ponekad neometano fizikališe na ambijentima i lokacijama na kojima se okupljaju darkeri) iz Offenbacha, i pri tome nikako smutljivca i luftinspektora. Kao i za sve ovakve profitom i pomalo altruizmom inspirisane privrednike CV mu je prepun radova, od kojih je meni najpoznatiji i najbliži onaj sakralnog imena Sex With Machines. Iako tehno kohorta pokušava (moram da dodam - ispravno) da prisvoji Herr Antonija kao svoga zastupnika i poslanika i delegata, ono što sam uspeo da okusim je sasvim očito neprikriveni okus u najtesnjoj vezi sa destilerijom najvećih kraut zemljomernika (Kraftwerk). Poprilično inteligentno i opuštajuće, bez ičega zamarajućeg, tako da sam spreman da za ovaj đir od kojih 20 i kusur minuta uvek ostavim knjigu i (o)bodrim sebe na transkontinentalnom putovanju na relaciji PA-BG und (u)nazad, i barem nešto što nije kratkog veka (s obzirom na dužinu putovanja) pretvorim u samotno zadovoljstvo umišljenog Trans Donau Expressa. Utopija, ali što da ne? Sve je bolje od desperije.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement