RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Jeffrey Lewis - 12 Crass Songs (Rough Trade, 2007);
Japancakes - Loveless (Darla, 2007)

 

ImageDok ga nisam vešto devastirao, moj se R.I.P. mobitel palio svetlucanjem slogana Fight War, Not Wars. Dakle, jednim od Crass slogana. Crass me, opet, nikad nisu ubedili da pređem na njihovu stranu, mada je slogan briljantan i ima nešto od onog zen pravila, da kada tucaš kamen - tucaš kamen. A bili su i pankeri. Crass me nikada nisu potpuno zaokupili nesto ozbiljnije, mada je među njima bilo i Rimbauda i zanimljivih mislilaca. Ali, bili su i hipici, i tu sam našao malo racionalnosti za odbijanje. Muzički su mi bili ne samo prevaziđeni, nego i nedovršeni. No, sada dosta o njima, nisu oni ovde, srećom, najbitniji.

 

I, zato sam imao malu zebnju sa albumom Jeffreyja Lewisa (Njujorčanin, jedna od vedeta tzv. anti-folka), em Crass, em obrade, ništa gore ako je još neka zajebancija ili nedo Bog pizdarija u pitanju. No dugogodišnji hvalospevi moga britanskog prijatelja Keitha Knighta da je Lewis jedan od njegovih omiljenijih izvođača uživo, da prosto isijava na bini i da je vredan svake sekunde koja se na njega utroši, ubedili su me i dali potrebnu hrabrost, i mogu samozadovoljan da kažem da bi uz jošte malo vremena, i jošte pola tuceta slušanja (u dobro doziranim razmacima), ovaj album mogao da postane pravi trijumf. Huh, u tolikoj meri da sam namah postao kolebljiv i pomislio da može da mi olaška put za ponovno iskušavanja originala, te sam od drage prijateljice Mimi zatražio nešto, ili iskrenije reći, bilo šta od Crass (pa, imam samo onaj "što me, majko, rodi bez one stvari", ili kako ga oni zovu - Penis Envy), ali sam, naravno, opet odustao nakon nekoliko stotina sekundi.

 

Kakogod, sjajan koncept Lewisa, dovoljan odmak i zaista vrhunsko prekrajanje, gde se od lako propustljivog materijala prave pesme i album koji će moći da izdrži jako puno godina, bez krpljenja ili klasifikovanja u stare rite. Ako i ne prepoznajete originale kao inspiraciju, to i jeste zato što su oni na Jeffreyevim jaslama i zdravoj 'rani prerasli svoju dosadašnju odoru i uzrast, čak i u ovom dobu.

 

ImageVeć kad sam kod covera tj. obrada, evo šta želim kažem za još jedan prijatan koncept, u vezi sa Japancakes (skupina poštenih muzičara iz Atine, Gruzija, Zajednice Nezavisnih Država Amerike) i njihovo ophođenje, iščitavanje i blagonaklono "slovo po slovo" tumačenje za gigantski "Loveless", već za života legendarnih My Bloody Valentine, ansambla sa snagom koja se ne da baš lako izmeriti.

 

Samo (s)pominjanje MBV u sebi nosi previše vodene struje koja može da vas uskovitla i razbaca i raznese na mnoge strane. Čuo sam sijaset MBV obrada, previše kopiranja, mnogo pastiša, ali ovo ipak zvuči različito u odnosu na sve te realizacije. Kompletno instrumentalan, skroz melodičan i bez dimne zavese od distorzije, te samim tim i kristalno čist, ovaj album na momente zvuči i kao liberalniji muzak, što na kraju i postane jedan od glavnih kvaliteta. Ne tako vrhunski i vanzemaljski lociran u superlativima kao što su ga Darla i neke muzičke novine opisale (što, naravno, ne znači da nije jako dobar), ali sa dovoljno lucidno ozbiljne neozbiljnosti da može da posluži u pojedinim pravim trenucima, kao u jutarnjem ispijanju kafe kada originalni Loveless za manje uravnotežene i psiho-fizički neutrenirane može da isprodukuje previše adrenalina.

 

Danas sam baš pročitao da ustajanje na levu nogu daje dobru (povišenu) energetsku osnovu za dan. Japancakes su kućni savetnici za namerno ustajanje na desnu, kada hoćete da vam dan bude malo anesteziran, taman kol'ko treba.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement