RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Keren Ann - Keren Ann (Blue Note, 2007)

 

ImageAko mi je već Proviđenje omogućilo ovu neočekivanu, kad promislim i nezasluženu sreću da mi supruga bude baš Francuskinja, pa još i volšebno povezana sa njihovim show-biznisom, najmanje što mogu da učinim u zamenu za njenu uzvišenu i bezuslovnu ljubav jeste da saslušam nešto od diskova kojim me zatrpava po povratku sa svojih putovanja. Moja naklonost ka ženskim vokalima je dobro znana mome ozračju i poprima obrise mitomanije, ali u francuskom slučaju đavo ne spava, i nije to uvek najbezazleniji sport.

 

Uprkos šarmu, nije chanteuse baš svaka koja se montira ispred mikrofona, niti kreativna kao Charlotte Gainsbourg ili Mylene Farmer ili Barbara Carlotti, pa se čovek sretne i sa tragedijama nalik onoj koju trenutno dozivljava Carla Bruni. Ne samo da je ova selebriti nesretno i tabloidno zaručena, već je snimila album nekoliko stepenica ispod svakog nivoa imbecilnosti i naspram te tvorevine čak i čitavo stvaralaštvo kola srpskih sestara The Smiths izgleda kao najnadahnutiji šekspirijanski igrokaz i to upravo sa anglikanskih pastorala pored Stratforda Apon Ejvona. Kosmička je nepravda, što ipak prelepa i seksi Carla nema barem mililitar s(e)rbijanske krvi i sa našom gđicom Džoanom Džordan (čita se kao biblijska reka Jordan) snimi neki metafizički duet. O bilo čemu.

 

Keren Ann je ipak autentična pojava. Ne samo što nije tuttti-frutti Francuskinja po podrijetlu (komplikovano) i statici (živi povremeno i u Njujorku), već je i sam njen put krajnje razuđen. Rođena u Izraelu, živela je i u Holandiji, radila sa Islandjanima, svačega tu ima... Kao u izveštajima o izletima planinara.

 

U sjajnoj manifestaciji snage, svoj peti cd je nazvala upravo po sebi, sama ga isproducirala (i uz malu pomoć Joea Barresija, za koga kažu da je radio sa Tool i Queens Of Stone Age, to ne pratim, ponosno priznajem, no, nemajte straha, ničeg nalik tomu ovde) kompletno ga otpevala na engleskom, i snimala ga na Islandu, u Americi, Francuskoj i Izraelu.

 

Album jesam iskušavao nekoliko puta. Prvi put me je učinio čak mrzovoljnim, te ondak nakon nekoliko sedmica (zaintrigiran), a sada sam zadovoljan zvucima i glasom, spreman i voljan da ga istražujem i istražujem i mislim da je perfektan antidot, te i kompanjon za ovo vreme. U ovim hladnim danima, kada se količina svetla (koje ulazi sa spolja i od gore) nelogično menja, ova ploča sa svojim emotivnim plusevima i minusima je nešto kao logičan OST. No, i pored svojih varijabla u raspoloženju (ne u kvalitetu), ovo je vrlo vešto izbalansirana i spremljena ploča. Prvo mi je ličila na blago i čudno osenčene Hope Sandoval i Margo Timmins, a sada mi se javljaju Nico pod ruku sa Lou Reedom, hermafroditna šihta braće Reid, pa čak i Leon Cohen. Ne obazirite se na svuda prisutna poko-loko poređenja sa arogantnom i prenapadnom (istina, ultra-seksi) Feist ili, ne daj bože, Amy Whinehouse, kojoj želimo da pronađe zdravlje i neku kliniku za ultra brzo spasavanje, a zaboravi put do prostora za snimanje ili reprodukovanje muzike. Anđeli s njom.

 

Elem, sve preporuke za Keren Ann. Takve su Francuskinje - kada im se složi seksepil, kreacija, lucidnost i prihvatljiva doza ludila, sve počinju da liče na san ili halucinaciju. Kao i ljubav sa najboljom prijateljicom ili ženom najboljeg druga.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement